Održivost u pomorstvu

Ljudi koriste snagu vetra na otvorenom moru od davnina. Vetar se godinama unazad razmatra kao pomoćni elektroenergetski sistem za transportne brodove.

U narednom tekstu analiziraćemo dva aktuelna projekta: inovativno jedro koje se koristi za dopunu trenutnog pogonskog sistema za „VISAMO“, dok se „CargoKite“ fokusira isključivo na pogon vetrom i određen tip broda.

Glavne prednosti koje obezbeđuje zadnji vetar za oba koncepta su smanjeni troškovi i manje zagađenje vazduha.

Nije tajna da kontejnerski brodovi nisu baš najekonomičnije prevozno sredstvo. Postoji hitna potreba za zelenim alternativama koje su „manje štetne po životnu sredinu“.

Kao deo svoje strategije „All Sustainable“, međunarodno poznati proizvođač guma Michelin razvija prototip jedra za pomeranje teretnih brodova. A kompanija CargoKite, ponovo želi da realizuje svoju ideju koja uključuje zmajeva jedra i autonomne kontejnerske brodove.

Obe kompanije žele da koriste jedra za revoluciju u pomorskom transportu tereta.

Fotografija od: pixabay.com

Problem održivosti

Borba protiv klimatskih promena postaje glavni prioritet, okeanski transport primoran je da smisli pametna rešenja. Sve u svemu, globalno pomorstvo emituje više CO₂ godišnje nego cela Nemačka – čak i sa sve strožijim međunarodnim zakonima i smernicama za smanjenje emisija.

Još jedan problem predstavlja i činjenica da su teretni brodovi sve veći i da su brojne luke podvrgnute stalnoj ekspanziji. Teško je zamisliti, ali saobraćajne gužve su uobičajena pojava - čak i na vodenim putevima.

Sistem jedara za teretne brodove

Razvijanje niskih emisija ugljenika i isplativih alternativa u brodarskoj industriji do sada se smatralo izuzetno složenim. Ali kompanije već neko vreme pokušavaju da pronađu rešenje.

Energija vetra je jedna od opcija koju bi svi želeli da iskoriste. Ideja o premeštanju teretnih brodova jedrima možda nije sasvim nova, međutim, spoljni faktori kao što su finansijski problemi, rastući troškovi ili uska grla u snabdevanju su više puta doveli do neuspeha prethodnih inicijativa.

Sada su dve kompanije sa različitim pristupima ponovo razmotrile ideju o pokretanju brodova vetrom.

Francuska kompanija Michelin fokusira se na jedro na naduvavanje, dok se minhenski startap CargoKite kladi na autonomne kontejnerske brodove sa jedrima za zmajeve.

Oba projekta imaju za cilj dekarbonizaciju transporta na otvorenom moru.

Nadogradnja postojećih teretnih brodova

Svojim razvojem projekta krilnog jedra pod nazivom VISAMO („Mobilnost krila sa jedrom“), Michelin postavlja nove standarde za ekološki transport.

Projekat je nastao u bliskoj saradnji između Michelina i dva švajcarska developera i prvi put je predstavljen 2021. Prototip VISAMO od 100 m² je instaliran na brodu MN Pelican i testiran pod realnim uslovima na uobičajenoj ruti teretnjaka.

MN Pelican putuje između Pule, UK i Bilbaa, Španije dva puta nedeljno.

Multifunkcionalna upotrebljivost na raznim morskim putevima je jedna od karakteristika Michelinovog krilnog jedra i može se koristiti na tankerima, kontejnerskim brodovima i tankerima za gas.

Jedro se izvlači i uvlači potpuno automatski. Posebna prednost je to što se jedro može instalirati direktno tokom izgradnje broda, kao i na teretnjacima koji su već u upotrebi.

Ovo bi omogućilo postepenu transformaciju brodskog saobraćaja – ali naravno samo kao ekološki sistem pomoćnog pogona pored konvencionalnog pogona.

Ovo će, prema prvim proračunima, smanjiti potrošnju dizela i do dvadeset odsto. To bi zapravo bio hibridni koncept za „divove mora“.

Fotografija od: pixabay.com

Manji transportni brodovi sa efikasnom upotrebom

Nemački startap CargoKite takođe se fokusira na tehnologiju jedara bez emisija – ali njen koncept uključuje i autonomne kontejnerske brodove.

Cilj je da se izgradi jedrenjak 21. veka: puna autonomija plovila obećava maksimalnu efikasnost, optimalnu kontrolu na moru i do 75% niže troškove osoblja.

Umesto teške nafte, brod pokreću posebna zmajeva jedra.

Kompanija se namerno fokusira na izgradnju relativno malih teretnjaka koji su ograničeni na teret od samo TEU.

Iako nemaju ni približno isti kapacitet tereta kao komercijalni teretnjaci, oni imaju odličnu fleksibilnost igrajući ulogu hranilaca: nekoliko nedeljnih putovanja na rutama koje su relativno manje posećene.

Samo jedro nije razvio CargoKite, već će biti iznajmljeno od postojećih dobavljača.

Ovo će zadržati niske troškove razvoja i kasnijih akvizicija.

Kompanija takođe ima za cilj da se istakne svojim niskim troškovima nabavke – koji se trenutno procenjuju na 600.000 do 1 milion evra po brodu – dok se očekuje da će troškovi pasti kako obim proizvodnje raste.

Dva pristupa – ali jedan cilj

Oba projekta su trenutno još uvek u fazi testiranja sa svojim prototipovima.

Jedra, softver i operativne mogućnosti testiraju se na malim sportskim plovilima i kontejnerskim brodovima.

Kompanije se slažu u jednom: ako testovi budu uspešni, kompanije će napraviti veliki korak ka široj implementaciji u pravcu održivog pomorskog saobraćaja.

Korišćenje vetra kao izvora energije i na taj način dobijanje koristi od neograničene i besplatne energije.

Kao što je pomenuto, Michelin obećava da se korišćenjem jedra na naduvavanje može očekivati smanjenje potrošnje goriva teretnih brodova do 20 odsto.

To bi predstavljalo značajan napredak. Pored toga, naknadno opremanje postojećih brodova nudi prednost da bi, u najboljem slučaju, trebalo graditi manje novih brodova.

CargoKite se fokusira na transport na manje posećenim rutama. Pošto će se njegovi brodovi u potpunosti oslanjati na energiju vetra, startap nudi optimalnu održivu dopunu gigantskim okeanskim teretnim brodovima kapaciteta preko 20.000 TEU.

Ostaje da se vidi da li će Michelinovo krilno jedro ili autonomni kontejnerski brodovi od 16-TEU sa zmajevim jedrima postati deo ili čak standard za pomorski teretni transport.

Ali jedno je sigurno: korišćenje energije vetra kao pogonskog sistema je poželjna održiva alternativa. S

vakako možemo mirne savesti držati palčeve za ovaj koncept pogona i poželeti mu „svež povetarac“.

Celokupan tekst, ali i slične zanimljivosti iz industrije možete pročitati na cargo-partner Trendletter sekciji, gde se možete i prijaviti za obaveštenja o mesečnim aktuelnostima.