Od ambalaže do cirkularne ekonomije

Srbija je postigla značajan napredak u reciklaži ambalažnog otpada, dostigavši evropski prosek, ali da bi se uskladila sa najboljim praksama EU, potrebno je dodatno unaprediti sistem upravljanja otpadom. Prema najnovijim podacima, ciljevi reciklaže za 2023. godinu su ispunjeni, ali ključ za budući uspeh leži u implementaciji depozitnog sistema za ambalažu i većem angažmanu građana.

Ove promene su ključne za postizanje ambicioznih ciljeva koje je postavila Vlada Srbije za naredne godine, a podršku ovom procesu pružaju Centar za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije i NALED.

Reciklaža ambalažnog otpada u Srbiji je u stalnom rastu, ali su nedovoljna ulaganja u infrastrukturu za sakupljanje i trebaće novi investicioni ciklus za lokalne samouprave, smatraju u Centru za cirkularnu ekonomiju PKS.

Prema podacima iz Izveštaja o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom za 2023. godinu Agencije za zaštitu životne sredine, količina ambalaže koja je stavljena na tržište Srbije iznosi oko 403 hiljade tona. U odnosu na taj podatak, Izveštaj o stanju životne sredine u Srbiji za 2023. pokazuje da količina ponovno iskorišćenog ambalažnog otpada iznosi oko 264 hiljade tona, a recikliranog oko 250 hiljada tona. Time su nacionalni ciljevi u 2023. godini ispunjeni za ponovno iskorišćenje otpada u vrednosti od preko 65% i za reciklažu otpada preko 62%.

Sa druge strane, prema podacima Eurostata za 2022. godinu, u Evropskoj uniji je proizvedeno ukupno 83,4 miliona tona ambalažnog otpada, dok je nivo reciklaže na nivou EU oko 65%. Među zemljama u kojima se najviše reciklira jesu Belgija sa 80%, Holandija sa 75%, Slovačka sa 72%. Evropska unija postavila je ciljeve za reciklažu ambalažnog otpada koji bi trebalo da dostignu do 70% do 2030. godine.

- S obzirom na trenutne izazove u infrastrukturi, edukaciji i implementaciji propisa, Srbiji je potrebno da investira u bolje sisteme za prikupljanje i reciklažu otpada, kao i da razvija strategije za podizanje svesti među građanima - kažu za naš portal iz Centra za cirkularnu ekonomiju PKS.

Vlada Srbije nedavno je usvojila i Uredbu o utvrđivanju plana smanjenja ambalažnog otpada za period od 2025. do 2029. godine, kojom je predviđeno povećanje opštih ciljeva reciklaže sa 60% na 65% i ponovnog iskorišćenja sa 67% na 72%, dok specifični ciljevi do 2029. uključuju reciklažu 80% papira i kartona, 90% PET boca za ambalažu za piće, 54% stakla i metala i 29% drveta.

Ambiciozni ciljevi

- Iz ovih brojki možemo da pretpostavimo da će namera države da uvede depozitni sistem za ambalažu za piće, kako bi se ove brojke, a tu pre svega mislim na PET, dostigle, jer evropska praksa pokazuje da je ovako visoke procente reciklaže moguće dostići jedino uz depozitni sistem. Kod nas sistem produžene odgovornosti proizvođača funkcioniše više od 15 godina i ciljevi koji se postižu mahom dolaze iz industrije. U budućnosti fokus mora da se stavi na građane, jer jedino tako možemo da očistimo naše okruženje i dostignemo propisane procente, što je zajednički cilj građana i privrede - kaže za eKapiju Sanja Knežević Mitrović, šefica Jedinice za životnu sredinu u NALED-u.

Da kroz Uredbu o smanjenju ambalažnog otpada za period od 2025. do 2029. godine, Vlada Srbije ubrzava politike i promene na tržištu sekundarnih sirovina kroz ambiciozne ciljeve obavezne reciklaže ambalaže, smatraju i u Centru za cirularnu ekonomiju PKS.

- To je dobar smer za ekosistem koji treba da prikupi što više korisnog i reciklabilnog materijala. Ceo ovaj proces sada ima šansu da poveća efikasnost usluga javno-komunalnih preduzeća, promeni navike građana i zaustavi razaranje prirodnih resursa i zagađivanje Srbije kroz divlje deponije i smetlišta. Uredba pruža priliku za novi investicioni ciklus ulaganja u infrastrukturu za komunalni otpad, posebno za transport i opremu za tretman. Vozni park za transport komunalnog otpada star je više od 18 godina, klimatski je vrlo intenzivan u pogledu emisije ugljen-dioksida, a izostaje ključni alat za uspeh procesa – deponijska taksa. Bez investicija u reciklažu komunalnog otpada, najjeftinije je otpad odvoziti na deponiju ili smetlište - kažu iz Centra za cirkularnu ekonomiju.

Kako ističe Knežević Mitrović, neophodno je raditi na poboljšanju sakupljačke infrastrukture i edukacije stanovništva za razdvajanje različitih vrsta otpada.

- Dakle, bitno je da građani imaju gde da odnesu selektovani otpad, da su im posude dostupne i blizu, ali i da znaju zašto to rade. Za kraj, ne smemo da zaboravimo unapređenje rada javnih komunalnih preduzeća, jer je suština da iza svake postavljene kante za selekciju otpada mora postojati efikasan sistem koji je podržava, kako bi se osiguralo da odvojeni otpad zaista bude adekvatno prikupljen i recikliran. Da bi građani aktivno učestvovali u razdvajanju otpada, moraju imati poverenje u sistem – potrebno ih je uveriti da sav otpad koji može biti recikliran zaista i završava u reciklažnim tokovima, a ne na deponijama - ističe Knežević Mitrović.

To zahteva, smatra naša sagovornica, bolju organizaciju sakupljanja, transparentnost u radu komunalnih preduzeća i jasnu komunikaciju sa građanima o rezultatima reciklaže.

- JKP moraju da naprave takav ekonomski model da količine koje sakupe budu kvalitetne, da ih je dovoljno kako bih od njih imali zaradu za dalje ulaganje u unapređenje sistema. Tu su i operateri upravljanja ambalažnim otpadom da im pomognu u čitavom procesu, ali za uzvrat komunalna preduzeća moraju da svojim radom osiguraju dovoljne količine materijala - navodi ona.
Srbiji trebaju novi modeli finansiranja

Sistem subvencija, dodaje Knežević Mitrović pokriva samo posebne tokove otpada, dok se komunalni otpad finansijski pokriva iz sistema naplate od građana i privrede, a da ambalažni otpad u mnogome zavisi od saradnje operatera i javno-komunalnih preduzeća.

- To u velikoj meri određuje stanje reciklažne industrije u Srbiji, koja se suočava s izazovima održivosti. Kako bi se zaštitila domaća reciklažna industrija, neke od mera koje mogu da poboljšaju njihov položaj su formiranje jedinstvenog registra reciklera kako bi se pratile količine reciklabilnih materijala koje mogu da se upotrebe kao sirovine, motivisanje sakupljača reciklabilnih materijala kako bi se materijal predao domaćim, a ne inostranim reciklerima, kao i razvoj primarne separacije otpada kako bi došlo do efikasnijeg sakupljanja iz domaćinstava preko javnih komunalnih preduzeća ka domaćoj reciklažnoj industriji. Neophodno je uvesti nove modele finansiranja kako bi se podržao razvoj reciklažne industrije. To uključuje jačanje saradnje sa bankama koje nude "zelene obveznice", kao i korišćenje sredstava iz fondova za razvoj i međunarodnih finansijskih institucija koje podržavaju projekte cirkularne ekonomije - napominje.

Uvođenje ovih mera može, ističe sagovornica eKapije, značajno doprineti održivosti reciklažne industrije u Srbiji i njenom približavanju standardima Evropske unije.

- Osim toga, dugoročno rešenje zahteva sistemski pristup koji obuhvata edukaciju građana o značaju reciklaže, unapređenje infrastrukture za sakupljanje otpada i uvođenje ekonomski isplativijih modela cirkularne ekonomije. Samo kombinacijom regulatornih reformi, finansijskih podsticaja i jačanja svesti o održivom upravljanju otpadom moguće je postići stabilan razvoj reciklažne industrije u Srbiji - podvlači Knežević Mitrović.

Depozitni sistem kao ključni korak

Uvođenje depozitnog sistema za ambalažni otpad bi, kako smatra, poboljšalo stopu reciklaže u Srbiji. Za uspešnu implementaciju, kako naglašava, potrebne su zakonske izmene, uključujući izmenu Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, kao i osnivanje depozitne organizacije sa ključnom kontrolnom ulogom države.

- Na temelju iskustava zemalja EU koje već implementiraju depozitni sistem, verujemo da bi isti sistem mogao doneti značajne promene i u Srbiji. NALED već nekoliko godina promoviše ovu ideju kroz Sivu knjigu, koja uključuje preporuke za uvođenje industrijski vođenog depozitnog sistema za povrat ambalaže za piće. Ovaj sistem bi koristio digitalna rešenja i BAT tehnologiju, a pre početka implementacije, potrebno je da se zakonodavne izmene usvoje i da industrija bude spremna za primenu - objašnjava Knežević Mitrović.

Ovaj sistem, dodaje, omogućava korisnicima da vrate ambalažu na predviđena mesta i dobiju povrat novca, što bi trebalo da podstakne veći nivo reciklaže i smanji količinu otpada koja završi na deponijama - navodi.
Koja je uloga privrede?

Uloga privrede u procesu reciklaže je ključna za uspešno funkcionisanje sistema upravljanja ambalažnim otpadom, ističu iz Centra za cirkularnu ekonomiju PKS.

- Kompanije, kao proizvođači ambalaže, distributeri proizvoda i krajnji korisnici, imaju značajnu odgovornost u smanjenju količine otpada, njegovom pravilnom odlaganju i povećanju stope reciklaže. Efikasan sistem reciklaže u velikoj meri zavisi od njihove angažovanosti, kako u pogledu smanjenja otpada, tako i kroz inovacije, saradnju sa lokalnim vlastima i ulaganje u infrastrukturu - navode.

Kompanije, prema njihovim rečima mogu doprineti na nekoliko načina. Najpre smanjenjem upotrebe ambalaže, odnosno prelaskom na ekološki prihvatljive materijale i smanjenjem nepotrebne ambalaže, kompanije mogu direktno uticati na smanjenje otpada.

Jedan od načina je i unapređenje sistema reciklaže i to uvođenjem internih sistema za prikupljanje i reciklažu otpada, kompanije mogu doprineti efikasnijem kružnom sistemu.

Kompanije mogu doprineti i saradnjom sa reciklažnim centrima i lokalnim samoupravama. Partnerstvo između kompanija, javnog sektora i reciklažne industrije može značajno unaprediti proces reciklaže.

Od pomoći može biti i primena koncepta Proširene odgovornosti proizvođača (EPR). Ovaj koncept podrazumeva implementaciju sistema u kojem proizvođači snose odgovornost za otpad koji nastaje od njihovih proizvoda podstakla bi veće ulaganje u reciklažne kapacitete.

Koliko su zainteresovani investitori?

Interesovanje za ulaganja u reciklažnu infrastrukturu u Srbiji postoji, kako od domaćih, tako i stranih investitora, kažu u Centru za cirkularnu ekonomiju. Međutim, izazovi poput nestabilnog zakonodavnog okvira, nedostatka podsticaja i administrativnih prepreka koče brži razvoj ovog sektora.

- Strani investitori pokazali su interes za ulaganja u moderne reciklažne centre, ali je neophodno unaprediti regulativu kako bi se privukao veći broj investicija. Uvođenje poreskih olakšica i subvencija za reciklažne projekte moglo bi podstaći razvoj ove industrije i doprineti povećanju stope reciklaže u Srbiji - ističu oni.

Inicijative NALED-a za unapređenje reciklaže

NALED je kroz Savez za zaštitu životne sredine i u saradnji sa članicama uradio i dve analize na ovu temu - Analizu uvođenja depozitnog sistema za ambalažu za piće u Srbiju i Analizu unapređenja sistema produžene odgovornosti proizvođača iz konteksta uvođenja depozita.

To je bila polazna osnova za definisanje zajedničkih preporuka Saveza na ovu temu.

- Osim toga, NALED se kroz Sivu knjigu zalaže za uvođenje depozitnog sistema za ambalažu za piće, kao i za to da se naknade za zaštitu životne sredine koriste kroz poseban Zeleni fond koji bi omogućio efikasno finansiranje projekata sa značajnim doprinosom unapređenju životne sredine i upravljanja otpadom - ističe Knežević Mitrović.

Tokom godina su sprovodili i brojne projekte na temu upravljanja ambalažnim otpadom. Jedan od projekata koji trenutno sprovode, u završnoj je fazi i direktno se oslanja na pružanje podrške rešavanju pitanja upravljanja ambalažnim i komunalnim otpadom. Reč je o projektu prekogranične saradnje Srbije i Crne Gore "BEST Saradnja u upravljanju otpadom - Do održive životne sredine".

- Osnovni cilj projekta je unapređenje upravljanja otpadom i jačanje kapaciteta javno komunalnih preduzeća za sakupljanje i primarnu selekciju otpada, sa ciljem povećanja količine recikliranog otpada u pograničnom području između Srbije i Crne Gore. Tokom projekta sprovedene su tematske obuke za zaposlene u svim partnerskim lokalnim samoupravama i izrađena dokumenta javne politike, među kojima se nalaze Analiza stanja za uspostavljanje sistema za upravljanje ambalažnim otpadom u Crnoj Gori i Analiza stanja i preporuke za upravljanje staklenim ambalažnim otpadom za Novi Pazar. Takođe, Novi Pazar i Mojkovac su kroz projekat dobili 2.000 kanti za razdvajanje ambalažnog otpada, a opština Mojkovac i presu za baliranje otpada, kako bi se smanjile količine otpada koje završavaju na lokalnim deponijama - kaže ona.

Jedan od završenih projekata koji se bavio ovom tematikom bio je "Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu", koji je imao za cilj unapređenje stope sakupljanja i reciklaže staklene ambalaže kroz uspostavljanje odgovarajuće infrastrukture i efikasno upravljanje sakupljanjem i odvajanjem otpada.

- Projekat je takođe bio posvećen podizanju svesti građana i privrede o značaju reciklaže staklene ambalaže, uz jačanje saradnje između lokalnih samouprava, komunalnih preduzeća i privrednog sektora kako bi se poboljšao sistem upravljanja ovim otpadom. Takođe, pilotiran je i sistem tkz. "pametnog" sakupljanja ambalaže u Zrenjaninu, gde je testiran sistem povrata ambalaže u za to namenske mašine, ali na način da je svaka jedinica ambalaže obeležena jedinstvenim data matrix kodom specifičnim baš za to konkretno pakovanje. Oba ova projekta smo sprovodili uz podršku GIZ-a i kompanija iz našeg članstva - priča Knežević Mitrović.

Osim ovih, NALED je sproveo i projekte iz oblasti upravljanja otpadom koji su se odnosili i na otpad od hrane i jestiva ulja, baterija i sijalica, a u planu imaju i projekte koji se odnose na sakupljnje i korišćenje građevinskog otpada i otpadnih vozila.

- Nameravamo da nastavimo da se bavimo ovom temom kroz Savez za zaštitu životne sredine i saradnju sa relevantnim akterima - poručuje naša sagovornica.

Izvor: eKapija