Obnovljivi izvori ubrzano popunjavaju jaz u resursima jer potražnja za čistom energijom nadmašuje ponudu

Kako se globalni energetski pejzaž menja, finansijski investitori i kompanije se suočavaju s kompleksnošću energetske tranzicije. Ova transformacija donosi značajne investicione prilike, koje su pokrenute potrebom za unapređenjem energetske efikasnosti, širenjem kapaciteta obnovljivih izvora energije i modernizacijom infrastrukture.

Međutim, uz prilike dolaze i izazovi, od regulatorne nesigurnosti do tržišne nestabilnosti.

Imovina u energetskoj tranziciji

Po konsultanskoj kući KPMG, 72% investitora izveštava o ubrzanju investicija u imovinu vezanu za energetsku tranziciju, uprkos geopolitičkoj nestabilnosti i fluktuirajućim kamatnim stopama.

Posvećenost energetskoj tranziciji ostaje jaka u svim sektorima.

Investitori ulažu u raznovrsne projekte: 64% je investiralo u tehnologije energetske efikasnosti, 56% u obnovljive izvore energije, 54% u skladištenje energije i 51% u transportnu infrastrukturu.

Iako su obnovljivi izvori energije u fokusu, 75% investitora i dalje ulaže u fosilna goriva, posebno prirodni gas, zbog njegove uloge u osiguravanju energetske sigurnosti tokom tranzicije.

Saradnja je ključna za upravljanje rizicima. Čak 94% investitora traži partnerstva koja uključuju zajedničke resurse i ekspertizu za rešavanje finansijskih, regulatornih i operativnih izazova.

Regulatorni i politički rizici su najveća zabrinutost za investitore, pri čemu ih 78% smatra ključnim izazovima. Neizvesne politike i promenljive regulative mogu usporiti dugoročne planove ulaganja.

Most ka obnovljivim izvorima energije

Globalna industrija obnovljivih izvora suočava se s brojnim preprekama koje otežavaju dostizanje potrebne brzine i obima rasta.

Više od 84% industrijskih lidera prijavilo je značajna kašnjenja, a u nekim slučajevima i obustavu projekata zbog tržišnih izazova.

Potražnja za električnom energijom raste usled ekonomskog razvoja, povećane upotrebe električnih vozila kao i potreba za hlađenjem tokom ekstremnih vremenskih uslova.

Očekuje se da će obnovljivi izvori u 2025. godine činiti 35% globalne proizvodnje električne energije.

Geografske razlike

Azijske ekonomije, poput Kine i Indije, beleže najbrži rast potrošnje električne energije.

SAD očekuje umereniji rast od 3%, dok EU beleži oporavak od energetskih kriza proteklih godina.

Zaključak KPMG izveštaja glasi da će do 2026. godine, izvori s niskim emisijama činiti skoro polovinu globalne proizvodnje električne energije.

Elektrifikacija mora se značajno ubrzati kako bi se postigli globalni klimatski ciljevi.

Značajne investicije u infrastrukturu, skladištenje energije i tehnologije energetske efikasnosti ključne su za uspeh energetske tranzicije.

U izveštaju holandskog NedZero-a stoji - Proizvodnja električne energije trenutno je najveći izvor emisija ugljen-dioksida (CO2) u svetu, ali energetski sektor predvodi tranziciju ka neto nultim emisijama zahvaljujući ubrzanom razvoju obnovljivih izvora energije, kao što su solarna i energija vetra.

Godišnje analize razvoja tržišta električne energije pružaju uvid u ove promene.

Ovi i drugi uvidi nalaze se u nedavno objavljenom izveštaju Electricity 2024, godišnjoj analizi Međunarodne agencije za energiju (IEA) o razvoju i politikama na tržištu električne energije.

Zaključci iz izveštaja:

Očekuje se da će izvori sa niskim emisijama činiti gotovo polovinu globalne proizvodnje električne energije do 2026. godine, što je povećanje u odnosu na nešto manje od 40% u 2023.

Obnovljivi izvori energije će na početku 2025. godine činiti više od trećine ukupne proizvodnje električne energije, pretekavši udeo uglja.

Električna energija činila je 20% krajnje energetske potrošnje u 2023. godini, što je porast u odnosu na 18% iz 2015.

Međutim, elektrifikacija će morati značajno da ubrza u narednim godinama kako bi se postigli globalni klimatski ciljevi.

Što se tiče trenutne i očekivane potražnje za električnom energijom, izveštaj navodi sledeće:

Očekuje se da će potražnja za električnom energijom ubrzati na prosečno 3,4% do 2026. godine.

Oko 85% povećanja globalne potražnje za električnom energijom do 2026. godine očekuje se uglavnom iz Kine, Indije i zemalja jugoistočne Azije.

Izveštaj Međunarodne agencije za energiju

Certrec prenosi izveštaj Međunarodne agenciji za energiju (IEA), prema kojem se globalna potražnja za električnom energijom očekuje da poraste za 4% u 2025. godini, nastavljajući trend iz 2024.

Ovo predstavlja najbrži rast u gotovo dve decenije, potaknut značajnim ekonomskim aktivnostima, širokom primenom električnih vozila (EV), toplotnih pumpi i povećanom potrebom za hlađenjem usled ekstremnih vremenskih uslova.

Rast potražnje za električnom energijom ističe ključnu ulogu električne energije u globalnim energetskim sistemima i potrebu za značajnim povećanjem kapaciteta obnovljivih izvora energije kako bi se ova potražnja održivo zadovoljila.

Rast globalne potražnje za električnom energijom

Glavni uzroci porasta potražnje za električnom energijom su ubrzana industrijalizacija i rast populacije u ekonomijama u razvoju, poput Indije i Kine.

Očekuje se da će potražnja za električnom energijom u Indiji porasti za 8%, prvenstveno zbog stalnog ekonomskog širenja i povećane upotrebe klima-uređaja tokom produženih toplotnih talasa.

Slično, potrošnja električne energije u Kini predviđa se da će porasti za više od 6%, potaknuta intenzivnim industrijskim i uslužnim aktivnostima.

Nasuprot tome, u Sjedinjenim Američkim Državama očekuje se umereniji porast potražnje za električnom energijom od 3% u 2025. godini, vođen elektrifikacijom transportnog sektora, zgrada i sve većim energetskim zahtevima data centara.

Prema analizi Deloitte-a na osnovu podataka američke Federalne komisije za regulaciju energetike, solarni i vetroparkovi na velikoj skali činili su blizu 90% svih novih kapaciteta i proširenja u prva tri kvartala 2024, što je značajan porast u odnosu na 57% u istom periodu 2023. godine.

Implementacija je nastavljena različitom brzinom:

Solarna energija je jedini primarni izvor koji je zabeležio rast kapaciteta, povećavši se za 88%, na 18,6 gigavata (GW).

Kao rezultat toga, solarna energija je u 2024. prestigla hidroenergiju i nuklearnu energiju, postavši četvrti najveći izvor instaliranog kapaciteta, iza energije vetra.

Kapacitet vetroparkova opao je za 14%, na 2,6 GW, usled izazova u lancima snabdevanja, finansiranju i izdavanju dozvola.

Ipak, generacija energije vetra oborila je rekord, prvi put premašivši proizvodnju elektrana na ugalj dva meseca uzastopno.
Skladištenje energije putem baterija činilo je drugi najveći deo ukupnih dodatnih kapaciteta, porastavši za 64%, na 7,4 GW.

Višak energije vetra i sunca postao je treći najveći slučaj upotrebe baterija, posle arbitraže i regulacije frekvencije.

Do kraja 2024. godine, Američka agencija za energetske informacije (EIA) očekuje rast kapaciteta vetroparkova na 153,8 GW, što je porast od 6,5 GW u odnosu na prethodnu godinu.

Očekuje se rekordni rast solarnih kapaciteta za 38,4 GW, na 128,2 GW, kao i skladištenja energije za 14,9 GW, na ukupno 30,9 GW.

Ovaj bum u skladištenju energije odražava se i na distribuciju, sa stopom povezivanja kućnih solarnih sistema koja bi mogla porasti sa 14% u 2023. na rekordnih 25% u 2024. godini.

Pogled unapred – 2025. godina

Održavanje momenta za čistu energiju može se nastaviti, zavisno od novih političkih pristupa nove administracije. Industrije kao što su proizvodnja čiste tehnologije, veštačka inteligencija (AI) i sektor ugljenika verovatno će nastaviti da podstiču primenu obnovljivih izvora energije.

Potražnja: Operateri u proizvodnji čiste tehnologije, podatkovni centri i sistemi za direktno hvatanje ugljenika sve više se oslanjaju na obnovljive izvore energije kako bi zadovoljili svoje infrastrukturne potrebe.

Ponuda: Ove industrije pomažu kompanijama za obnovljive izvore energije da prevaziđu ograničenja, koristeći domaće lance snabdevanja, AI za optimizaciju, i prihod od tržišta ugljenika kao dodatni izvor vrednosti za projekte obnovljivih izvora.

Do 2030. godine, očekuje se dodatna potražnja od više od 57 GW za obnovljivim izvorima, uključujući:

11 GW od proizvodnih postrojenja čiste tehnologije

44 GW od podatkovnih centara

2,7 GW od sistema za hvatanje ugljenika

Prednosti obnovljivih izvora uključuju tehnološku zrelost, nisku cenu i visoku modularnost. Očekuje se da će domaći lanci snabdevanja, ubrzanje operativnih inovacija putem AI-a i monetizacija atributa ugljenika dodatno ojačati ovu industriju u 2025. godini.

U Evropskoj uniji predviđa se skromniji oporavak, s rastom potražnje od 1,7%, kako se region oporavlja od energetske krize i ekonomske usporenosti prethodnih godina.

Ekspanzija obnovljivih izvora energije

Značajan napredak u obnovljivim izvorima energije ide u korak s brzim rastom potražnje za električnom energijom. Do 2025. godine, obnovljivi izvori energije očekuje se da učestvuju sa 35% u globalnoj proizvodnji električne energije, u poređenju sa 30% u 2023.

Solarni fotonaponski (PV) sistemi predviđa se da zadovolje polovinu globalnog rasta potražnje, dok će solarna i energija vetra zajedno pokriti gotovo tri četvrtine povećanja.

Ovaj značajan rast rezultat je smanjenja troškova tehnologije, podrške vladinih politika i hitne potrebe za smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Uprkos ovom napretku, udeo uglja u globalnoj proizvodnji električne energije verovatno će ostati stabilan u 2025. godini zbog velike potražnje za pouzdanom energijom, posebno u azijskim zemljama poput Kine i Indije.

Međutim, očekuje se da će obnovljivi izvori generisati više električne energije na globalnom nivou nego nuklearna i električna energija zasnovana na uglju, što predstavlja značajnu prekretnicu u energetskoj tranziciji.

Energetska bezbednost i dinamika fosilnih goriva

Godine 2025. zabrinutost za energetsku bezbednost nastaviće da utiče na globalnu energetiku dok tranzicija ka obnovljivim izvorima ubrzava. Snažan rast potražnje za električnom energijom, posebno u Aziji, očekuje se da poveća oslanjanje na fosilna goriva u nekim regionima kako bi se zadovoljili vršni energetski zahtevi.

Na primer, u Sjedinjenim Državama prirodni gas će verovatno zadržati svoj udeo u proizvodnji energije na 39%, nešto manje od 42% u 2024, kako proizvodnja iz obnovljivih izvora raste.

IEA ističe važnost jačanja infrastrukture mreže i unapređenja kapaciteta za skladištenje energije kako bi se obezbedilo stabilno i pouzdano snabdevanje električnom energijom.

Ove invsticije su ključne za sprečavanje prekida i omogućavanje da obnovljivi izvori energije efikasno zamene fosilna goriva bez ugrožavanja energetske bezbednosti.

Tehnološke inovacije i energetska efikasnost

Tehnološki napredak u skladištenju energije i pametnom upravljanju mrežom odigraće ključnu ulogu u 2025. godini, omogućavajući integraciju promenljivih izvora energije poput solarne i energije vetra u mrežu. Inovacije poput naprednih sistema baterija, pametnih brojila i tehnologija odgovora na potražnju su ključne za upravljanje vršnim opterećenjima i održavanje stabilnosti mreže.

Ove tehnologije takođe će pomoći u smanjenju potrošnje energije tokom vršnih perioda, poboljšavajući ukupnu energetsku efikasnost i minimizirajući uticaj povećane potrošnje električne energije na životnu sredinu.

Zaključak izveštaja je da globalni energetski izgledi za 2025. ukazuju na značajan rast potražnje za električnom energijom, vođen ekonomskim rastom i povećanom elektrifikacijom različitih sektora.

Obnovljivi izvori energije, posebno solarna energija, treba da zadovolje značajan deo ove potražnje, što predstavlja važan korak ka održivoj energetskoj budućnosti.

Međutim, kako bi se u potpunosti iskoristio potencijal obnovljivih izvora i obezbedila energetska sigurnost, neophodna su značajna ulaganja u infrastrukturu mreže, skladištenje energije i energetsku efikasnost.

Uspeh globalne energetske tranzicije zavisiće od sposobnosti država da se prilagode ovim promenama i sprovedu odgovarajuće politike i tehnologije za podršku otpornom i održivom energetskom sistemu.