Naučnici razvili biogorivo od starog jestivog ulja koje je efikasno kao dizel
Tim naučnika sa Kraljevskog koledža u Londonu i Brazilske nacionalne laboratorije za bioobnovljive izvore energije razvio je metodu proizvodnje biogoriva iz otpada od hrane, odnosno, ulja za kuvanje.
Njihova studija, objavljena u časopisu Green Chemistry, pokazuje da novo gorivo može dostići efikasnost dizela i biti čak 1000 puta efikasnije od trenutnih metoda proizvodnje, prenosi Energetski portal.
Taj proces se bazira na korišćenju modifikovanih enzima koji razgrađuju masne kiseline prisutne u otpadu hrane, pretvarajući ih u alkene - ključne sastojke goriva poput benzina i dizela.
Ovaj pristup omogućava proizvodnju goriva koje ne samo da smanjuje emisiju gasova staklene bašte za čak 94 odsto, već i značajno smanjuje potrebu za fosilnim gorivima, navodi se u studiji.
Jedan od glavnih izazova kod biogoriva ranije je bila niska efikasnost sagorevanja, zbog prisustva molekula kiseonika u gorivu.
To je ograničavalo njihovu upotrebu jer su proizvodila samo 90 odsto energije u poređenju sa dizelom, dok je sama proizvodnja zahtevala više sirovina i povećavala troškove.
Kako bi rešili ovaj problem, istraživači su modifikovali enzim P450 dekarboksilazu, omogućavajući mu da efikasno uklanja kiseonik iz masnih kiselina.
Umesto u vodi, reakcija je izvedena u specijalnoj tečnoj soli, pod UV svetlom, što je značajno povećalo prinos alkena.
Ova inovacija zahteva manje energije i sirovina, čime se postiže održiviji proces proizvodnje.
Dodatno, modifikovani proces eliminiše potrebu za skupim i potencijalno štetnim katalizatorima poput platine, kao i za toksičnim hemikalijama poput vodonik peroksida.
Ove promene doprinose manjem ekološkom otisku i čine tehnologiju održivom i ekološki prihvatljivom.
"Naša biotehnologija otvara vrata za proizvodnju različitih vrsta goriva, uključujući benzin i kerozin za vazduhoplovnu industriju. Iako je pred nama još mnogo izazova, uzbuđeni smo što možemo doprineti rešavanju jednog od najvećih globalnih problema - klimatskih promena", izjavila je dr Letisija Zanfurlin, glavni istraživač u projektu.
Izvor: Energetski portal
