Mišljenje istraživača: Veštačka inteligencija može pomoći da baterije e-automobila traju duže

Istraživač Ralf Herbrih veruje da će veštačka inteligencija (AI) igrati veću ulogu u borbi protiv klimatskih promena i e-mobilnosti u budućnosti.

Stručnjak za veštačku inteligenciju na Institutu Haso Platner u Potsdamu, nedaleko od Berlina, radi na načinima da produži vek baterija električnih automobila i poboljša ekološku ravnotežu.

AI takođe ima velike koristi za životnu sredinu i održiviji život, rekao je Herbrih za dpa ​​u Potsdamu.

Kontrolni sistemi podržani veštačkom inteligencijom trebalo bi da pomognu da baterije za električne automobile ili laptopove traju duže.

Danas algoritmi kontrolišu procese punjenja i pražnjenja pojedinačnih ćelija baterije kako bi cela baterija bila bezbedna.

Međutim, u budućnosti bi ovi algoritmi takođe trebalo da budu u stanju da produže vek trajanja cele baterije selektivnom distribucijom opterećenja na pojedinačne baterije, objasnio je kompjuterski naučnik.

„Ovo su veoma mali računari koji pokreću ove programe“, rekao je on. Sa boljim trajanjem baterije, rekao je, manje litijuma bi na kraju trebalo da se kopa i manje novih baterijskih ćelija.

"To je uzbudljiva ideja. Ima mnogo vizije", rekao je profesor u Potsdamu.

On je rekao da je obično potrebno nekoliko godina istraživanja i procesa transfera tehnologije pre nego što rezultati budu praktično primenljivi.

„Trenutno radim na početku tog procesa."

Ovaj 48-godišnjak od 2022. gradi odeljenje za veštačku inteligenciju i održivost na Institutu Haso Platner i na Univerzitetu u Potsdamu.

Ranije je radio za Majkrosoft, Fejsbuk, Amazon i Zalando.

Ali sama veštačka inteligencija je takođe gutač energije.

Obučavanje zahteva velike količine podataka i troši mnogo energije, objasnio je Herbrih, koji istražuje energetski efikasnije algoritme.

U međuvremenu, rekao je, više nema sumnje „da algoritmi mogu da vide jednako dobro kao i ljudi, da čuju jednako dobro i da pišu tekstove“.

Sada je zadatak da otkriju da li to mogu da urade sa istom potrošnjom energije kao ljudski mozak.

Trenutno, tekstualni bot ChatGPT, na primer, i dalje zahteva mnogo puta više snage mozga.

Izvor: SEEbiz