Metalska i građevinska industrija u Srbiji - sagovornik dr Nenad Fric

Akcije čelika velikih svetskih kompanija su prošlog marta dostigle negativno rekordne vrednosti, uzrok, naravno pandemija. Za skoro godinu dana, te iste akcije porasle su za skoro dvesta posto. Cena čelika ne prestaje da raste od prošlog septembra.

Ovaj rast cena čelika utiče na mnoge oblasti industrije, uključujući i građevinsku. S obzirom na aktuelnu situaciju, razgovarali smo sa dr Nenadom Fricom, koji je od 2015. godine odlukom Veća naučnih oblasti građevinsko – urbanističkih nauka Univerziteta u Beogradu izabran u zvanje docenta za užu naučnu oblast metalne konstrukcije.

Časopis Industrija: Odlukom Saveta Građevinskog fakulteta u Beogradu izabrani ste za prodekana za nastavu za još jedan mandatni period od tri školske godine, počev od školske 2021/22 godine. Da li nam možete reći kakvo je interesovanje za upis kada je u pitanju Građevinski fakultet i da li interesovanje kod studenata prevagne ka čeliku ili betonu?

Dr Nenad Fric: Posle šest godina uzastopnog pada interesovanja maturanata za studiranje na Građevinskom fakultetu, prošle godine imali smo povećanje broja upisanih studenata za više od 50. Očekujem da se ovaj trend nastavi i da se ove godine popune sva raspoloživa mesta.

U godini velikog jubileja, 175 godina Građevinskog fakulteta, završili smo postupak akreditacije ustanove i 10 studijskih programa. Model studiranja na građevinarstvu promenjen je sa dosadašnjeg 4+1 na tri godine za osnovne, i dve godine za master akademske studije. Izvršena je modernizacija postojećih studijskih programa, a za brucoše smo pripremili i jedan potpuno novi studijski program - geoinformatika. Tradicionalno, maturanti se mogu upisati i na osnovne akademske studije na studijskim programima građevinarstvo i geodezija.

Građevinski fakultet je danas moderan fakultet na kom se sistemski radi na povećanju efikasnosti studiranja, ali i očuvanju širokog akademskog obrazovanja i kvaliteta po kom smo globalno prepoznatljivi.

Prema novoj akreditaciji predviđeno je da se studenti usmeravaju na master akademske studije, gde ih, kada pričamo o građevinarstvu, očekuju sledeći moduli: konstrukcije, hidrotehnika i vodno ekološko inženjerstvo, putevi, železnice i aerodromi, organizacija, tehnologija i informati ka u građevinarstvu i građevinska geotehnika.

Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu učvrsti o je svoj status “opinion lidera“ u našem regionu, što mladim ljudima dodatno uliva poverenje i olakšava odluku o upisu na naš fakultet. Međutim, liderska pozicija je obavezujuća, pa svesno preuzimamo ulogu promotera tehnike uopšte i naravno građevinarstva, od čega verujem da koristi imaju i drugi fakulteti .

Dakle, pobeda je svaki maturant koji se opredeli za tehniku i građevinarstvo, a dalje podele prema oblasti i materijalima manje su važne. Na kraju, ako pričamo o dilemi beton ili čelik, ovaj odnos se menja kroz vreme, rekao bih bez posebnog pravila, ali je brojnost studenata koji završne radove odbrane na betonskim konstrukcijama svakako veća.

Nema dileme da je armirani beton najzastupljeniji građevinski materijal u našoj zemlji, pa verujem da je to glavni razlog i većeg interesovanja studenata.

Časopis Industrija: Nebrojano puta ste bili mentor, učestvovali ste i pomagali studentima završnih godina u izradi velikog broja sinteznih, diplomskih i master radova. Kako naši studenti koji završe Građevinski fakultet odgovaraju zahtevima u projektovanju čelične konstrukcije? S obzirom da je sve više stranih investitora, da li se oni prilikom projektovanja čelične konstrukcije, više oslanjaju na svoje, inostrane kompanije i inženjere ili poverenje daju našim stručnjacima?

Dr Nenad Fric: Grupacija za metalne konstrukcije Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, nakon mnogo godina sistematičnog i posvećenog rada, najbrojnija je u našoj zemlji i okruženju. Čini je ukupno šest nastavnika i dva asistenta koji pažljivo i sistematski kreiraju nastavne planove i programe za koje se uvek trudimo da budu propraćeni i adekvatnom literaturom.

Ponosan sam na činjenicu da našim studentima prenosimo znanje neophodno za rad u praksi. Svaki elaborat ili završni rad mogu se poistoveti ti sa inženjerskim zadacima sa kojima se naši studenti susreću nakon zaposlenja. Igrom slučaja, kao prodekan za nastavu, upoznao sam se do detalja sa nastavnim procesom na našem Fakultetu.

To je samo potvrdilo moje uverenje da, nakon pet godina studija, građevinski inženjer sa našeg fakulteta može da odgovori na sve izazove, bez obzira da li će svoju karijeru započeti u projektovanju, izvođenju, inženjeringu ili marketingu.

Široko akademsko obrazovanje u kombinaciji sa jasnim profilacijama na završnim godinama studija, čini inženjere sa Građevinskog fakulteta u Beogradu prepoznatljivim i vrlo cenjenim u privredi. Što se projektovanja tiče, moram da naglasim da je isto devastirano cenama koje figurišu na tržištu, pa trenutno imamo nelogičnost da su za najodgovornija radna mesta, a to su svakako mesta projektanata, najniže plate.

U borbi za očuvanje svojih kompanija, rastrzani između očekivanja svojih zaposlenih i nerazumno malih budžeta opredeljenih od strane investitora, projektantske kuće neretko posežu za svesnim obaranjem kvaliteta projekata.

Ako tome dodamo i činjenicu da je država najveći investitor, a koji posluje u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, dakle cena kao ultimativni kriterijum za dodelu ugovora, jasno je kako smo došli do trenutne situacije na tržištu. Istini za volju, i u ovoj oblasti se situacija popravlja, a fluktuacija inženjerskog kadra je sve manja, pa se nadam da će i zarade inženjera i kvalitet projekata doći na nivo na kom moraju da budu.

Da zaključim, inženjeri sa Građevinskog fakulteta u Beogradu su prvi izbor poslodavaca na našem tržištu, bez obzira da li se radi o domaćem ili inostranom kapitalu. Takođe, na koju god stranu sveta da krenu, naše kolege veoma brzo postaju vodeći inženjeri u svojim sredinama, o čemu svedoči i naša alumni mreža u kojoj su naše kolege koje žive i rade u velikom broju država sa svih kontinentima.

Časopis Industrija: U svom dosadašnjem naučno-istraživačkom radu bavite se problemima stabilnosti i nosivosti metalnih konstrukcija, a pre svega nosivosti veza. Koliko ste zadovoljni tačnošću i kvalitetom izvedenih čeličnih konstrukcija u Srbiji?

Dr Nenad Fric: Kao i u bilo kojoj drugoj oblasti, na tržištu možete dobiti različit kvalitet određene usluge ili proizvoda i u tom smislu velika je odgovornost na investitoru koji sprovodi postupak izbora izvođača radova, bilo da se radi o projektovanju ili izvođenju čeličnih konstrukcija. Usvajanje evropskih standarda kao obavezujućih u našoj zemlji u velikoj meri je već uredilo poslovanje na tržištu čeličnih konstrukcija.

Kao osnovni dokument koji obrađuje oblast izrade i montaže čeličnih i aluminijumskih konstrukcija standard EN1090 do detalja definiše procedure nabavke, izrade, montaže i kontrole kvaliteta. Izvođači radova prolaze rigorozne procese sertifikacije, kako bi se kvalifikovali za izvođenje zahtevnih čeličnih konstrukcija, a pitanje prateće dokumentacije obrađeno je do detalja.

Kompanije koje posluju u skladu sa ovim standardima u stanju su da ostvare zahtevani kvalitet i meni je uvek zadovoljstvo kada sarađujem sa nekom od njih. Na žalost, nelojalna konkurencija po pitanju kvaliteta postoji i u ovoj oblasti.

U tim slučajevima velika je odgovornost na vršiocima stručne i tehničke kontrole kada se radi o projektovanju, a na stručnom nadzoru kada se radi o izvođenju čeličnih konstrukcija.

Dakle, ako svako radi svoj posao savesno i odgovorno, kvalitet čeličnih konstrukcija biće i jeste na vrlo visokom nivou.

Časopis Industrija: Prošle godine korona je usporila mnoge sektore industrija, a neke i pokosila. Po ekonomskim stručnjacima, metalski i građevinski sektor su se pokazali dosta otporno na krizu. Sa druge strane, u metalskom sektoru za vreme korone smanjeni su proizvodni programi, a manja količina proizvoda znači povećanje cena. Cena čelika na svetskim berzama raste od septembra prošle godine. Šta se, po Vama, dešava na tržištu čelika, šta je razlog trenutnoj situaciji?

Dr Nenad Fric: Na žalost, tačno je sve što ste naveli u nameri da prikažete trenutno stanje na čeličarskom tržištu. Pitanje daljeg kretanja cene čelika svakako prevazilazi moje znanje, ali ću ipak pokušati da odgovorim na osnovu informacija koje imam.

Kao nastavnik koji studente uči i o tehnologiji proizvodnje čeličnih konstrukcija, trudim se da, koliko je moguće, budem u toku sa dešavanjima na tržištu, posebno kada su ovako nesvakidašnje okolnosti u pitanju. Prateći nekoliko američkih časopisa i sajtova koji se bave analizom berze, zaključio sam da je osnovi uzrok trenutnoj ceni čelika zastoj u proizvodnji i otežan transport, a koji su direktna posledica pandemije.

Dakle, rokovi isporuke su konstantno rasli, a u tim okolnostima za lagerovanu robu važi samo jedno pravilo, a to je “ko plati više”.

Gotovo sve čeličane u Americi smanjile su svoju proizvodnju veoma brzo nakon početka pandemije. Radi se o veoma skupim i inertnim manevrima gašenja i pokretanja visokih peći, pa povratak na pun kapacitet proizvodnje nije moguć preko noći.

Časopis Industrija: U situaciji kada čelik postaje sve skuplji, reklo bi se da je Srbija u dobroj poziciji, zato što ima železaru u Smederevu koja se, pod kineskim rukovodstvom, vratila kapacitetima koji se očekuju. Pored Smedereva, Srbija ima i mini železaru iz Sremske Mitrovice. Ova železara je iz rečnih korita, sa njiva, iz domaćinstava, raznih deponija prikupila 1.100.000 tona otpadnog gvožđa, koje je pretopila i napravila proizvode, koje nema niko u okruženju (po njihovim tvrdnjama) - betonski čelik, neophodan u građevinarstvu. Ipak u Srbiji se kompanije koje se bave građevinarstvom žale i dalje na nestašicu i poskupljenje čelika. Da li nam železara Smederevo ne znači mnogo zbog nezasite potrebe kineskog tržišta za ovim proizvodom ili postoje drugi razlozi? Šta Srbiji znači železara Smederevo i mini železara u Sremskoj Mitrovici?

Dr Nenad Fric: Mislim da odgovor na Vaša pitanja u velikoj meri leži u paleti proizvoda naše dve železare. Dakle, železara u Smederevu može se pohvaliti proizvodnjom toplovaljanih i hladnovaljanih traka i limova kao i tzv. belih limova, dok železara u Sremskoj Mitrovici proizvodi isključivo betonski čelik.

Pored navedenog, kao domaći proizvod na tržištu se mogu kupiti i šavne cevi koje se u značajnoj meri koriste, pre svega, u zgradarstvu. Međutim, nijedna od železara ne proizvodi toplovaljane profile u skladu sa evropskimnormama, a upravo od ovih profila izrađuju se čelične konstrukcije u najvećoj meri. Dakle, gotovo da nema objekta od čelika za koji izvođač radova nije prinuđen da profile kupuje na inostranom tržištu, odnosno robu koju proizvode pre svega kineske i indijske železare i valjaonice. Najbliza valjaonica je svakako ona u Zenici, ali su iz njenog proizvodnog programa izbačeni I i U profili tako da ona danas, osim traka i limova, proizvodi jos jednakokrake i raznokrake L profile.

Da zaključim, činjenica da imamo dve železare u velikom meri olakšava poslovanje mašinskoj, auto industriji, ali i industriji armiranobetonskih konstrukcija, dok izgradnja objekata sa glavnom nosećom konstrukcijom od čelika nije moguća bez kupovine materijala na evropskom tj. svetskom tržištu.

Časopis Industrija: Sve do devedesetih godina XX veka čelična konstrukcija je bila glavni izbor prilikom izgradnje pre svega industrijskih objekata.Čelik se sve više koristio i u izgradnji višespratnih poslovnih zgrada. Izvesno je da cena čelika predstavlja samo jednu trećinu cene kompletne čelične konstrukcije, to jest tržišne cene konstrukcije objekta, dok analiza koja je za parametre imala pokazatelje u razvijenim evropskim zemljama ukazuje da cena čelične konstrukcije predstavlja 7 – 13 % troškova izgradnje kompletne poslovne zgrade. Zašto su onda cene nekretnina i infrastrukture porasle za znatno više od ovih računica?

Dr Nenad Fric: Iako se u našoj zemlji svi razumeju u fudbal i građevinu, moram naglasiti da je izgradnja objekata veoma kompleksan i složen posao. Sama činjenica da vam je potrebno na desetine različitih, uglavnom inženjerskih struka da bi ste izgradili jedan objekat dovoljno govori. Tačno je da glavna noseća konstrukcija, bez obzira od kog je materijala, ima najmanji procentualni udeo u ceni objekta, ali nije samo čelik poskupeo.

U našoj zemlji je rad i dalje podcenjen i nikada neću zaboraviti reči jednog od najbogatijih francuskih investitrora na otvaranju fabrike u Srbiji. Tom prilikom je rekao: “Ovaj kvalitet, u ovom roku i po ovoj ceni ne postoji nigde na svetu.” Dakle, moramo se boriti da rad bude adekvatno plaćen, a tu pre svega mislim na inženjerski kadar, jer su se dobri majstori odavno izborili za svoje zarade, obzirom da je odlazak na rad u Zapadnu Evropu potpuno liberalizovan.

Pored cena materijala rastu i cene usluga. Što se tiče tržišta nekretnina, cene materijala i rada ne mogu opravdati trenutne cene nekretnina, a za dodatna pojašnjenja morali bi čuti mišljenje i drugih struka, na primer poreznika ili ljudi koji se staraju o poreklu novca prilikom kupovine nekretnina.

Časopis Industrija: Šta je Vaše mišljenje, da li će se trend rasta cene čelika na svetskoj berzi nastaviti , da li je ovaj trend rasta građevinskog materijala održiv?

Dr Nenad Fric: Što se čelika tiče, njegove trenutne cene su zaista ekstremne. Kao što sam već naglasio, prateći neke za mene relevantne izvore mogu da prenesem da se od trećeg kvartala do kraja 2021. godine očekuje stabilizacija tržišta i pad cena čelika. Investi torima se savetuje da dobro razmisle da li će ugovarati kupovinu u ovom trenutku, jer su očekivanja da će u tom slučaju preplatiti čelik, obzirom na rokove isporuke koji su i dalje veliki.

Dakle, savet je ili da se kupuje na licu mesta ili da se ugovori prošire klauzulama kojima će se rizik promene cena čelika minimizirati . Očekivani pad cena je usporen zbog problema u transportu koji su i dalje značajni, ali se do kraja godine očekuje stabilizacija tržišta i konačan pad cena.

Časopis Industrija: Za početak metalne industrija u Srbiji uzima se 1853. godina, kada je u izgrađenoj livnici uspešno izliven prvi top. Zvanični podaci govore da metalska i mašinska industrija predstavljaju jednu od najvažnijih oblasti srpske privrede. Da li se slažete sa ovim podatkom i koje su po Vama realne mogućnosti metalskog sektora u Srbiji?

Dr Nenad Fric: Odluku o svom profesionalnom opredeljenju za čelik kao građevinski materijal doneo sam pod vrlo snažnim utiskom u toku posete brodskoj prevodnici “Niederfinow”, koja se nalazi u okolini Berlina. Taj utisak me nije napustio ni posle dvadeset godina, pa moram reći da mi je teško da bude objektivan kada se radi o ovakvim pitanjima. Ipak ako uzmemo samo činjenice u obzir, želim da naglasim da čeličarska industrija ima veoma veliki potencijal u našoj zemlji.

Odgovorno tvrdim da našim studentima prenosimo veliko znanje iz oblasti čeličnih konstrukcije koje se izučavaju kroz desetak predmeta na osnovnim i master akademskim studijama. Sa druge strane, danas ćete u Beogradu i okolini, Novom Sadu, Prokuplju, Kraljevu, Sevojnu itd. pronaći kompanije koje se bave proizvodnjom čeličnih konstrukcija jednako kvalitetno kao i bilo koja zapadnoevropska kompanija.

Te kompanije ispunjavaju najviše zahteve savremenih standarda, sistemski ulažu u opremu i mehanizaciju i što je najvažnije poštuju i razvijaju svoj inženjerski kadar. Pored ovih kompanija, koje mogu biti nosilac posla čak i kad se radi o hiljadama tona čelične konstrukcije, postoje desetine manjih kompanija koje takođe uspešno posluju.

Tržište čeličnih konstrukcija u našoj zemlji, u narednih pet godinama meri se deseti nama hiljada tona, što je rezultovalo kontinuiranim pojavljivanjem novih kompanija. Toliko se brzo pojavljuju i razvijaju da se neretko prijatno iznenadim kada shvatim da neka, za mene nepoznata kompanija, izvodi zahtevne čelične konstrukcije vrlo visokog kvaliteta.

Na žalost, Turske kompanije dobijaju velike poslove u našoj zemlji, pre svega u energetskom sektoru, a zahvaljujući subvencijama svoje države koje ih čine apsolutno konkurentne sa cenom.

Da zaključim, gotovo da nema čelične konstrukcije koju ne mogu isprojektovati , proizvesti i montirati naše kompanije, pa se nadam da će u ovom i narednim investicionim ciklusima imati više prilike da kao nosioci svog dela posla unaprede i razvijaju svoje poslovanje.

Časopis Industrija: Učestvovali ste je u nekoliko naučno istraživačkih projekata, jedan od njih je i projekat tokom 2009. godine, “Uvođenje evropskih standarda u građevinarstvo kao nacionalnih standarda Srbije“. Od kada se primenjuju EU standardi kod nas u građevinarstvu, i kada su to naši studenti počeli da pohađaju na Građevinskom fakultetu?

Dr Nenad Fric: Dug vremenski period u našoj zemlji nije postojao pravilnik koji bi primenu određenih standarda učinio obavezujućim. U tom periodu projektanti su praktično mogli koristiti bilo koji važeći standard za projektovanje, ali su po pravilu koristi li SRPS standarde koji su bili preimenovani JUS standardi, dok su Evrokodovi postepeno ulazili u upotrebu. Usvajanjem prve verzije “Pravilnika za građevinske konstrukcije“ u decembru 2019. godine, Evrokodovi su postali obavezujući standardi uz prelazni period od svega 3 meseca.

Nakon reakcije stručne javnosti, prelazni period je produžen u dva navrata, tako da će istovremeno važenje starih i novih standarda biti na snazi zaključno sa aprilom 2022. godine, posle čega će primena Evrokodova biti obavezujuća. Što se nastave tiče, sa ponosom ističem da izučavanje savremenih Evrokod standarda u oblasti metalnih konstrukcija ima izuzetno dugu tradiciju i da smo, što se toga tiče, bili pioniri i u našoj zemlji i u regionu.

Do prelaska na studiranje prema Bolonjskoj deklaraciji o Evrokodovima se učilo na izbornim predmetima, da bi se oni počeli izučavati i na obaveznim predmetima od školske 2005/2006. godine. Konačno, od generacije upisane na Građevinski fakultet školske 2008/2009. godine iz oblasti metalnih konstrukcija izučavali su se isključivo Evrokod standardi.

Dakle, deset generacija studenata završilo je Građevinski fakultet sa odličnim poznavanjem najsavremenijih standarda, a mnogi od njih su se našli u situaciji da budu jedini inženjeri u svojim firmama sa tom vrstom znanja.

Kao dobra ilustracija možda posluži i činjenica da sam svoj diplomski rad odbranio 2004. godine kod profesora emeritusa Dragana Buđevca, a da je tema bila upravo primena Evrokod standarda sa primerom primene na čeličnoj industijskoj hali.

Ipak, to nije bio ni blizu najstariji diplomski rad na ovu temu. 

Časopis Industrija: Pored nastavno-naučnog, aktivni ste i sa stručnim radom. Posedujete licence za projektovanje i izvođenje objekata visokogradnje, a kao projektant učestvovali ste u izradi nekoliko deseti na idejnih rešenja, idejnih projekta, glavnih projekata, stručnih nadzora i stručnih mišljenja za objekte. Da li biste neki projekat posebno izdvojili?

Dr Nenad Fric: Najveći broj mojih kolega započeo je akademsku karijeru odmah po završetku studija, što nije bio i moj slučaj. Po završetku studija gotovo tri godine radio sam u kompaniji “Montena d.o.o“ iz Beograda, gde sam imao priliku da učestvujem u izgradnji antenskih stubova kompanije “Telekom a.d.“, u projektovanju i izgradnji multifunkcionalnog centra Belexpo na Novom Beogradu i izgradnji čeličnih konstrukcija prvog šoping mola kod nas “Delta City“, takođe na Novom Beogradu.

Sa ove distance mogu da kažem da je to bilo dragoceno iskustvo koje je u velikom meri opredelilio i moja stručna interesovanja i aktivnosti nakon prelaska na Građevinski fakultet. Ne mogu se pohvaliti velikim brojem stručnih ostvarenja u poslednje tri godine, ali za poslednjih 13 godina, koliko radim na Građevinskom fakultetu, svakako ima onih na kojima sam najviše naučio i koja su na mene ostavila najveći utisak. Kao asistent imao sam sreću da učestvujem u izradi projekata sanacije velikog broja objekata u pogonima kompanije “Fijat“ iz Kragujevca, što je bio moj prvi susret sa kapitalnim objektima zaista velikih dimenzija.

Fakultet je dao svoj veliki doprinos prilikom poslednje rekonstrukcije i nadogradnje beogradskih javnih garaža Obilićev venac, Masarikova i Zeleni venac. Dakle, tri gradilišta na kojima su se radovi izvodili istovremeno, sa posebnim naglaskom da je nadogradnja garaže "Obilićev venac" izvršena ugradnjom više od 400 tona čelične konstrukcije na već postojeću konstrukciju, u strogom centru Beograda. Ovih dana završava se izgradnja samostojećeg anemometarskog stuba visine 110 m, a koji se nalazi u sastavu vetroparka "Čibuk 1" u Dolovu.

Sklon sam da verujem da je ovo prvi samostojeći stub te visine u našoj zemlji, što je svakako podrazumevalo velike izazova u toku njegovog projektovanja i izgradnje. Kao deo tima Građevinskog fakulteta ovaj projekat pratio sam od samog početka kao odgovorni vršilac tehničke kontrole, pa sve do samog kraja kao vršilac stručnog nadzora.

Zahvaljujući razumevanju investirora “Vetroelektrana Balkana“ i ljubaznošću izvođača radova i naši studenti prisustvovali su montaži poslednjih montažnih komada stuba, što smatram veoma važnim za njihovu inženjersku karijeru i zaista se trudim da iskoristim svaku priliku da im omogućim da svoja teorijska znanja oplemene i praktičnim. 

Dr Nenad Fric je rođen 28.07.1979. godine u Zrenjaninu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu upisao je 1998. godine, a diplomirao 2004. godine, odbranivši diplomski rad iz oblasti metalnih konstrukcija sa ocenom 10 (deset).

Prve tri godine provodi u kompaniji "Montena d.o.o." radeći kao projektant pripravnik čeličnih konstrukcija. U januaru 2007. godine izabran je za asistenta na Građevinskom fakultetu u Beogradu, da bi nakon odbrane doktorske disertacije, u junu 2015. godine bio prvi put izabran u zvanje docenta.

Odlukom Saveta Građevinskog fakulteta u Beogradu Nenad Fric izabran je za prodekana za nastavu za još jedan mandatni period od tri školske godine, počev od školske 2021/22 godine.

Pored nastavno-naučnog, Nenad Fric se aktivno bavi i stručnim radom. Poseduje licence za projektovanje i izvođenje objekata visokogradnje, a kao projektant, revident ili stručni nadzor učestvovao je u realizaciji nekoliko desetina projekata za objekte kao što su: antenski stubovi, sportski objekti, objekti javne namene, industrijske hale, tržni centri, objekti energetike (termoelektrane i vetroparkovi) i drumski mostovi od kojih je većina izvedena u zemlji i inostranstvu.

Član je Inženjerske komore Srbije, Društva građevinskh konstruktera Srbije i Društva za unapređenje zavarivanja.