Luka Hamburg kao simbol slobodne trgovine

Iako nemačka privreda slabi, nivo aktivnosti u njenoj najvećoj morskoj luci Hamburg i dalje je nepromenjeno visok. Hamburg je takođe na prvoj liniji globalnog trgovinskog rata kojim preti američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) i to u nesigurno vreme za Nemačku, politički i ekonomski.

Grad upravlja sa dve trećine sve robe koja protiče kroz nemačku ekonomiju i kao Nemačka u celini, a Hamburg se priprema za ono što će možda doći. Trampova odluka da od sledećeg meseca uvede carine od 25 odsto na čelik i aluminijum širom sveta doprinosi trgovinskim tenzijama koje su se povećavale otkako se vratio u Belu kuću, prenosi Bloomberg

Tramp je već uveo namete od 10 procenata na robu iz Kine, što je izazvalo uzvratnu akciju Pekinga, i zapretio opštim kaznama Meksiku i Kanadi. To bi mogli biti nagoveštaji šireg sukoba koji šteti Evropskoj uniji i globalnoj ekonomiji. EU je ranije ove nedelje najavila da će odgovoriti i pripremila listu američke robe na koje će uvesti carine.

„Kakve god tarife da stavite na trgovinu, to nikome ne pomaže“, rekao je Aksel Matern, glavni izvršni direktor marketinga luke Hamburg, odbacujući nametanje carina kao „smešno“, dok je rekao da je njihov uticaj teško proceniti. Umesto da popusti američkim preduzećima, „pretpostavljam da je to štetnije za američku ekonomiju i industriju“, rekao je Matern, koji je odgovoran za spoljne odnose sa klijentima luke. Neizvesnost povećavaju nemački savezni izbori 23. Februara.

Skoro 90 odsto globalne trgovine se transportuje morem, dajući lukama kao što je Hamburg mesto u prvom redu u Trampovoj politici primene carina. Jedan od tri kontejnera kojima se rukuje u Hamburgu potiče iz Kine ili je namenjen za Kinu. Nemačka je „uhvaćena između dva ekonomska džina SAD i Kine“, rekao je Suda David-Vilp, viši saradnik nemačkog Maršal fonda. „Tarife to podižu na drugi nivo.“

Kao centar pomorske trgovine, Hamburg je oličenje dileme u svetu koji se okreće unutra i više protekcionistički. To je dinamika koja se vidi u Nemačkoj, gde je nacionalistička stranka AfD druga iza bloka desnog centra CDU/CSU na platformi koja je skeptična prema EU ​​i evru I protivi se imigraciji.

Hamburg, koji obično ima najveći BDP po glavi stanovnika od 16 nemačkih regiona ima tradiciju podrške Socijaldemokratskoj partiji, to je rodni grad kancelara Olafa Šolca iz redova SDP, a ankete pokazuju da je njegova stranka spremna da se vrati na vlast na regionalnim izborima u Hamburgu sledećeg meseca. AfD napreduje širom zemlje, a u Hamburgu je na četvrtom mestu.

Koja god vlada da preuzme dužnost na nacionalnom nivou, šef Privredne komore Hamburga Malte Hajne kaže da je Nemačkoj očajnički potreban potres kako bi podigla svoju konkurentnost. To je utoliko hitnije imajući u vidu udarce koji dolaze iz SAD.
Luka se automatizuje, a cilj je da dostigne neto nulu emisije štetnih gasova do 2040. godine, tako da rafinerije mineralnog ulja idu, sa infrastrukturom vodonika. Hauard Lutnik (Howard Lutnick), kandidat za sekretara za trgovinu SAD, najavio je da bi Vašington mogao da koristi „trgovinske alate“ da uzvrati na evropske ESG propise. Međutim, klimatski skepticizam Trampove administracije ne menja ciljeve Hamburga..

Hamburg ima dugu averziju prema fleksibilnosti trgovinskih tarifa. Grad je prvi put počeo da napreduje kao trgovačka sila nakon što je car Svetog rimskog carstva Fridrih Prvi Barbarosa u 12. veku odobrio Hamburgu pristup bez poreza duž donjeg dela Elbe, status koji je pažljivo čuvao kroz vekove.

Kada je Nemačka osnovana kao savezna država 1871. godine, Hamburg se pridružio carstvu, ali se uzdržao od pridružene carinske unije, delom zbog svog protivljenja spoljnim carinama. Tek 1888. godine Kajzer Fridrih Vilhelm Drugi je označio zvanično pristupanje Hamburga uniji, dok je otvorio novoizgrađenu zonu slobodne luke koja je data kao koncesija da bi se omogućilo uvoz, preradu i izvoz robe bez carina.

„Globalizacija je donela mnogo dobrih stvari svetu i definitivno je bila ogroman izvor stvaranja bogatstva. Za nas carine i bilo šta što sprečava globalnu trgovinu, naravno, nije dobra stvar“, rekao je Rolf Haben Jansen, izvršni direktor kontejnerske linije Hapag-Llojd AG.

Haben Jansen ističe da globalna trgovina i dalje raste, za tri do četiri odsto godišnje, uz iznenađujuće snažan rast prošle godine. Kina će nastaviti da proizvodi robu, sve dok je SAD potreban uvoz. Uvek će biti „neravnina na putu“, ali on očekuje da će duži trend ostati netaknut.

Budući da je opstao kao središte za pomorsku trgovinu više od osam vekova, Hamburg ne namerava da menja svoj ekonomski model na osnovu akcija jednog predsednika SAD, koliko god one bile remetilačke. „Naravno da ovih dana ima dosta geopolitičke neizvesnosti, ali dobra stvar u vezi sa neizvesnošću je što može da ide u oba smera“, rekao je Haben Jansen.

Izvor: Biznis.rs