Logistika je odgovor - A šta je bilo pitanje?

Svi pominju logistiku ovih dana, političari, lekari, pekari, apotekari, prodavci, a najviše analitičari. Skoro da nema konferencije za štampu ili priloga na tv-u u kome se neće pomenuti u raznima formama: bolnička logistika, vojna, avio, distributivna, krizna, medicinska, logistika podataka, dopreme testova, pa čak i diplomatska. Trgovinski lanci u reklamama kažu ‚‚hvala logističarima“. Nije tako samo kod nas, logistiku isto koriste i Tramp i Makron.

Ujedno je i dobar izgovor koji ceo svet koristi ovih dana „nemamo logističke mogućnosti za tako nešto“. I to je to, nama ostaje da se pitamo šta to tačno znači, da li nemamo dovoljno novca, ljudstva, opreme, kamiona, prostora, vremena, klinika, bolnica, hala sportova, maski, spiskova … Znanja? 

Da li su cisterne sa vodom ili hemikalijama, postavljene na trgovima ta logistika? Slika sa cisternama, gužva i ljudi sa balonima i flašama, nervozni, svima se žuri. Ako prenesemo tu sliku u skladište, distributivni pogon ili logistički centar, gužva, operateri, viljuškari, ulaz, izlaz, palete, paketi, prijem, otprema, fakture … Na kraju dana, kakav je rezultat? Koliko smo ukupno vode (čitaj isporuka) razdelili na ovaj način, koliko smo ukupno ljudi (čitaj kupaca) uspeli da snabdemo? Na kakav način smo ih opslužili, da li su zadovoljni i da li će ponovo doći?

Zapravo, poređenje dobija smisao ako znamo da je alternativa takvom načinu rada – vodovod (automatizovani transportni sistem). Okretanjem slavine (pritiskom na start) voda (roba) stiže kod velikog broja potrošača, onoliko koliko im je potrebno i onda kad im je potrebno. Zato se vodovod smatra infrastrukturom. Svako ulaganje u infrastrukturu je skupo, ali bez toga nema napretka. To je proces koji se postavlja danas sa namenom da služi dugi niz godina, npr. mostovi se danas prave sa 200 godina garancije. 

Dakle, možemo reći da je infrastruktura za državu isto što i logistika za kompaniju. Preciznije, ono što je auto put za državu, to je materijalni tok za kompaniju. 

Kada se jednom postavi, svakog dana donosi korist. U skladu sa potrebama, kompanije mogu svom „auto putu“ da dodaju odmorište ili benzinsku pumpu. Mogu da dodaju i nove naplatne rampe za izlaze i ulaze, a kad biznis preraste sadašnji kapacitet dodaje se nova traka, po potrebi u oba smera. Modifikacije i unapređenja su jednostavni za izvođenje i ne ometa se svakodnevni rad.

Posebno je važna činjenica da se ostvaruje velika ušteda u potrošnji energije, pored profita, to je i opšta korist koja nema cenu. 

Zapravo, aktuelna globalna dešavanja bi mogla da nas nateraju da više mislimo na opštu korist i da drugačije postupamo. Dok je virus bio daleko, nije nas mnogo interesovao. Isto je i sa klimatskim promenama, daleko je, nas se to ne tiče, neka brinu drugi o tome. A vidite da nije tako. Svako od nas bi trebalo da se uključi i da svoj doprisnos.

Kao što smo se svi malo promenili ovih dana, trebalo bi da obratimo pažnju i da promenimo odnos prema prirodi. Planeta Zemlja je jedna i tako se moramo postaviti.

Prošle godine, čini mi se u Australiji, uginuo je kit i isplivao na obalu, bilo je snimaka na tv-u. Urađena je obdukcija, uzrok smrti je bilo gušenje, a iz utrobe kita je izvađeno 25 tona plastike, boca, kesa i sl.

Kako smo došli do ovoga?

Pre samo 50-ak godina pomisao da kupujemo vodu u bocama delovala je, većini ljudi na planeti, u najmanju ruku apsurdno. Prvi slučaj prodaje flaširane vode za- beležen je krajem 18. veka. Boca je bila staklena. Jeftina plastična boca je izumljena 40-ih godina prošlog veka, ali je bila slaba.

Polietilen je predstavljen 60-ih godina prošlog veka i brzo je ušao u masovnu upotrebu - boca je bila jača. Izum polyethylene terephthalate (PET) 1973. godine, koja je bila toliko “čvrsta” da je mogla da drži i agresivna pića poput Coca-Cole ili gazirane vode, podigla je upotrebu na potpuno novi nivo. Opsesija flaširanom vodom kreće od tada. Krajem 70-ih fran- cuski brend Perrier je uložio 4 miliona dolara u kam- panju svoje vode, promovišući je kao statusni simbol, piće za visoku klasu.

Danas, flaširana voda ima primat na planeti, više se proda boca sa vodom nego sokova, mleka ili piva. Najveći proizvođači vode su u stvari proizvođači sokova; Coca-Cola (Dasani), Pepsi Co (Aquafina), Nestle (Pure Life)... Prodaja vode globalno je u 2019. dostigla nezamislivih 500 milijardi litara, dok potrošnja raste više od 10% svake godine - po istrazivanju Guardiana.

Trošimo više od 100 milijardi dolara godišnje na flaširanu vodu, a ona je 300 (tri stotine) puta skuplja nego voda sa slavine! Recimo da pijete espreso u kafiću, umesto 150 dinara, platite ga 45.000 dinara. Smešno, zar ne.

ZABRINJAVAJUĆE

Potrebno je od 450 do 1000 godina da se pet boca razgradi, a ima vrsta pet boca koje uopšte nisu razgradive. Tek se svaka 10. boca reciklira i, na žalost, manje od 1% pet boca se reciklira više od jednom, što znači da na kraju sve boce završe u zemlji, dok GreenPeace procenjuje da 15 miliona tona plastičnog otpada završi u okeanima svake godine.

PORAŽAVAJUĆE

Za proizvodnju pet boce, pored energije, potrebna je voda. Prema kalkulatoru razvijenom od strane GRACE Communications foundations, za proizvodnju boce od 1 litra potrebno je 1,5 litar vode. Intenzivna potrošnja plastičnih boca uzrokuje potrošnju fosilnih goriva, što pet boce svrstava u jedan od činilaca koji doprinose povećanoj emisiji ugljenika, ključnog razloga za klimatske promene. Procenjuje se da proizvodnja 1 tone pet boca oslobodi 3 tone karbon dioksida.

UŽASAVAJUĆE

Skoro 1 milijarda ljudi na planeti nema pristup čistoj vodi. Svaki deseti stanovnik planete nema uopšte pri- stup tekućoj vodi. Prema Water Aid-u godišnje skoro 300.000 dece mlađe od 5 godina umre usled bolesti izazvane nedostatkom vode. To je jedno dete na svaka dva minuta.

Trebalo bi da prestanemo da ignorišemo činjenice i da promenimo stav da znamo mi kako treba. Poređenja koja slušamo ovih dana sa vremenom kada je bilo bombardovanje nemaju nikakvu svrhu i verujem da, osim kolektivne empatije, ova situacija nema posebne veze sa krizom za vreme bombardovanja. Pogledajte ekonomiju na planeti.

Da li je moguće da svet ne može da stane na 2 meseca, bez ozbiljnih posledica? Da li je sve toliko skrojeno po meri, da pucaju šavovi ako se malo pomerimo, da ne kažem zastanemo? Kakve će posledice uzrokovati ova kriza veoma je teško reći, ali svi se slažu da će biti ozbiljnih posledica na privredu.

U toliko napetoj i do krajnjih granica optimizovanoj ekonomiji, intralogistika ima izuzetno važnu ulogu. Kompanije koje su na vreme shvatile značaj materijalnih tokova investirajući u intralogistička rešenja, ovu situaciju su dočekale spremne, „hendlujući“ izazove bez većih problema.

Dobra rešenja omogućavaju fleksibilnost, a to je upravo ono što se traži u ovim uslovima – za državu, dok je za kompanije svakodnevno potrebna fleksibilnost.

Naime, realni sektor, ne može sebi da dozvoli pogrešne procene i odluke. Tržište je takvo da klijent NE ŽELI da plaća NEefikasnost.

On želi da se oseća sigurno, da zna da je njegova investicija u sigurnim rukama koje znaju šta, kako i kada rade.

Trasing Conveyors je prepoznatljiv po holističkom pristupu i inovacijama. Inovacije se odnose na rešenja, hardver i softver koje isporučujemo, ali takođe i na celokupni proces.

Veliki trud ulažemo da se obezbedi infrastruktura koja omogućava efikasan rad, kako bi tu efikasnost mogli da isporučimo kupcu.

Naši klijenti ne moraju da brinu za funkcionisanje procesa u svom proizvodnom ili distributivnom pogonu. Mogu da se posvete drugim elementima svog biznisa i upravo to je dodatna vrednost koju isporučuje Trasing.

Omogućili smo:

• da se postojeći sistemi održavaju bez problema,

• da isporuke rezervnih delova teku bez zastoja,

• da se novi projekti i instalacije isporučuju bez kašnjenja.

Obezbedili smo On-Site podršku u 70 zemalja sveta, a pokrivamo skoro sve evropske zemlje. Na taj način smo osigurali da, ukoliko bi granice ostale zatvorene za protok ljudi, Trasing može da nastavi da radi na većini tržista.

Uvoz iz EU se odvija bez problema, takođe, i izvoz iz Srbije, a instalaciju u trećoj zemlji za Trasing obavlja partnerska kompanija iz te zemlje, uz super- viziju naših stručnjaka. Isto važi i za održavanje ili hitne intervencije. 

Pitanje kada će se ova kriza završiti ne postavljamo, inovativna organizacija radnog ciklusa nam to omo- gućuje. Pored navedenih, preduzeli smo još nekoliko koraka.

Unifikacija frekventnih proizvoda i tipova, da se pojednostavi i ubrza nabavka i uvoz. Modifikacija dizajna frekventnih proizvoda, da se pojednostavi i olakša proizvodni proces.

Analiza portfolia projekata, da bi se na vreme uvideli izazovi i sagledale alternative. Takodje, pojačali smo strukturu on-line servisa, hot-line 0-24h, virtual help desk 0-24h.

Sada posebno dolaze do izražaja intralogistički principi, optimalno – efikasno – skalabilno – fleksibilno. 

Automatizovano rešenje omogućuje brze i kvalitetne promene u postojećem procesu. Hardver i softver se mogu jednostavno modifikovati i prilagoditi potrebama. U slučaju potrebe mogu se staviti na low mode, stand by ili potpuno isključiti.

Kompanije se bore da ne otpuste zaposlene i veliko je olakšanje saznanje da se, recimo transporteri ne mogu zaraziti virusom, ni ovim, ni bilo kojim drugim.

Takođe, ne traže platu i doprinos, ne idu na bolovanje, odmor, čak rade bez pauze za kafu.

Trasing d.o.o.
Serbia, 37212 Stalac, Vojvode Putnika 1
Phone. +381 37 806 590, Fax. +381 37 806 056
www.trasing.rs
www.transportnisistemi.rs