LIDERSTVO NOVOG DOBA

Kada me ljudi pitaju da li lideri koje obučavam zaista mogu da promene ponašanje, evo šta im odgovorim: “Kako naša karijera napreduje, promene u ponašanju su često jedine značajne promene koje možemo da izvedemo.” Osvrnite se oko sebe na radnom mestu. Zašto ste tu? Šta Vas navodi da ponovo dolazite iz dana u dan? Da li je to jedan od četiri najčešća razloga – novac, moć, status i popularnost – ili nešto dublje i suptilnije što se razvilo tokom vremena?

Ako znate šta Vam je bitno i koje su Vam vrednosti, lakše ćete pristati na promenu. Ako ne osvestite svoje vrednosti, nećete prepozanti kada su ugrožene. Iz iskustva znam da se ljudi menjanju samo kada je ugroženo nešto što istinski vrednuju i cene. Takva nam je priroda.

Način na koji postižete rezultate definiše Vašu reputaciju kao lidera. Što ste na višoj poziciji, više problema je povezano sa Vašim ponašanjem. Na višim nivoima u okviru organizacije, svi lideri poseduju tehničke veštine i poznaju dobro tehničke aspekte svojih poslova.

Bistri su, ambiciozni, sigurni u sebe i okrenuti ka rezultatima. Učenje, inovacija, stvaranje vrednosti i ambicija, rezultat su uvek našeg ponašanja. Ako želite da promenite sebe, ili tim, ili organizaciju, uvek prvo preporučujem da se prvo usredsredite na ponašanje koje želite da promenite. Način na koji razmišljamo, kako slušamo druge, kako se povezujemo i odnosima prema drugima, kako upravljamo svojim razmišljanjem, emocijama i ponašanjem, sve to određuje efikasnost i efektivnost naših timova i organizacija.

Poznavanje svojih snaga, slabosti, životnog stila i preferencija je početak strateške samosvesnosti. Zajedno sa ovim osobinama ličnosti, Vaše životno iskustvo, vaspitanje, pobede, gubici, verovanja, vrednosti, priče koje sami sebi pričate, Vaši strahovi, želje, potrebe i sl. još više utiču na to kako razumete sebe i način na koji vršite uticaj na druge.

Kao executive coach koji provodi dosta vremena u radu sa liderima, vidim koliko niska samosvesnost i poznavanje sebe, može biti opasna – i narušiti organizacionu strukturu i međuljudske odnose i to često na nesvesnom nivou.

Osnovni elementi koje lideri ne razumeju:

• Koje su njihove snage i šta sve mogu sa unutrašnjim resursima

• Šta je ono što su njihove vrednosti i šta pokreće njihovo ponašanje

• Šta je ono što im treba i šta ih motiviše

• Šta su kontraproduktivna ponašanja i kako izgleda njihova tamna strana ličnosti

• Koji su uticaji njihovih odluka i načina razmišljanja na druge

Najvažniji resurs koji imate kao lider ste Vi sami, i ako želite da budete uspešni u poslu koji obavljate, morate postati gospodar onoga što jeste. Najpre da razumete sebe - ko ste kao ljudsko biće i kako se ponašate u poslu koji obavljate. I što više poznajete sebe, i više proučavate fidbek koji ste dobili, razumećete kako Vas ljudi vide – Vaše postupke i ponašanja, a ne na tome ko ste i koju predstavu imate o sebi. 

Svidelo se to Vama ili ne, reputacija je bitna u poslovnom svetu. Ovo je posebno kritično na višim nivoima, gde je fokus na ličnosti daleko važniji od fokusa na zadatke.

Sve drugo na stranu, Vaša veština u ophođenju sa ljudima (ili njen nedostatak) postaje sve izraženija što ste bliže vrhu. Zapravo, Vaša veština u ophođenju sa ljudima često jeste ono što određuje koliko ćete visoko dospeti, i što je još važnije koliko dugo ćete se tu zadržati.

Život u digitalnom dobu je već odavno počeo, a većina nas još uvek ne može da se odvoji od starih navika. Vreme digitalnog doba zahteva nova pravila ponašanja.

Novi pravac liderstva je intelektualna poniznost (eng. Intellectual humility).

Poniznost je novi mentalni stav, koji se predstavlja kao pamet novog doba, a u sušti ni je star više hiljada godina. Pomaže nam da budemo otvorenog uma, da učimo, eksperimentišemo i stavlja odnos među ljudima u fokus. Za liderstvo to podrazumeva sagledavanje sebe i drugih u istoj ravni, način na koji brinemo o drugima i kako im pomažemo da pronađu smisao njihove uloge u kompaniji. Ako to ne uradite, uradiće neko drugi i ljudi će vas napustiti. 

Ljudima je potreban smisao i potrebna im je svrha.

Poniznost uključuje prihvatanje naših snaga, slabosti i grešaka, tako da proveravamo pretpostavke naše kognicije, priznamo kada ne znamo odgovor, učimo iterativno i upravljamo sobom (kognicija i emocija).

Prihvatanje sebe i upravljanje sobom su temelji izgradnje uspešnog lidera.

Poniznost za pojedine uspešne ljude je u početku težak koncept za razumevanje, jer veruju da je u suprotnosti sa njihovim doživljajem sebe kao nekog ko je jak, uspešan, pametan i samopouzdan.

I baš kao što treniraju sportisti , umetnici plesa, muzičari svetske klase, većina nas će morati da trenira svoje kognitivne i emocionalne sposobnosti kako bismo se prilagodili novom dobu, usvojili nova ponašanja i emocionalno angažovanje, jer to nam je jedina šansa i ono što nam je preostalo u digitalnom dobu, kako bismo napravili razliku u odnosu na “pametne” mašine i veštačku inteligenciju.

Ljudi više ne mogu da dodaju vrednost pukim akumuliranjem ili analizom znanja. Nova saznanja se eksponencijalno uvećavaju, i sada se veruje da većina znanja ima rok trajanja kraći od tri godine.

Ono što mislite da “znate” tako brzo zastareva da morate stalno biti angažovani u učenju. To i nije više neka novost. Štaviše, biće nemoguće da ljudi znaju više činjenica, principa ili koncepata od “pametnih” mašina ili da mogu brže ili tačnije da obrade, zapamte, usklade obrazac i sinteti šu više podataka.

Danas primamo onoliko informacija za tri dana, koliko je čovek u srednjem veku za jedan ceo prosečni životni vek. Zaključak se sam nameće - kako bismo ostali tržišno konkurentni i relevantni u novom digitalnom dobu, ljudi treba da se istaknu u vrstama poslova i veštinama koje dopunjuju tehnologiju, ili ih tehnologija ne može da uradi – bar ne još uvek.

Ta lista uključuje kritičko i inovativno razmišljanje, kreativnost i visoko emocionalno angažovanje sa drugima, što podstiče izgradnju odnosa i saradnju.

Bez obzira na posao ili položaj, većina nas će morati da razmišlja i ponaša se kao naučnici, preduzetnici i umetnici, sve to kako bismo se bolje socijalno i emocionalno povezali sa drugima.

Kao lider, to znači da ćete morati da budete najpre ljudsko biće, čovek sebi, pa čovek za čoveka. To je naša prednost u odnosu na botove i algoritme.

Verujem da je Poniznost pravi heroj priče novog doba. Nadam se da ćete ozbiljnije razmotriti usvajanje Poniznosti kao svog načina razmišljanja.

Druga važna stvar koju želim da naglasim jeste Izbor. Radeći poslednjih 14 godina sa liderima, postalo mi je očigledno da mnogi od njih ne razumeju u potpunosti koliko je naše ponašanje kao ljudi rezultat izbora.

Previše delujemo kao da smo na autopilotu ili reagujemo refleksno bez razmišljanja.

Verujem da izbore koje pravimo – kako razmišljamo, kako slušamo, kako upravljamo svojim egom i strahovima, kako se povezujemo i odnosimo prema drugima, kako uvažavamo vrednosti drugih –određuje našu sposobnost napredovanja u digitalnom dobu.

Organizacije budućnosti će verovatno biti nove “pametne” organizacije sa humanističkim, emocionalno pozitivnim, saradničkim radnim okruženjem u kojem individulano učenje i razvoj pokreću stvaranje vrednosti za interesne grupe (stejkholdere).

Pomaganje ljudima da lično rastu i napreduju biće jedna od Vaših primarnih obaveza i odgovornosti . I biće to teško da radite sa drugima, ako takvu vrstu ponašanja niste već usvojili za sebe.

Napredak veštačke tehnologije u oblastima poput pametnih robota, veštačke inteligencije, internet stvari, nanotehnologije, kvantnog računanja i virtuelne realnosti, će biti izazovan za naše organizacije, društvo i celo čovečansto.

Pozivam Vas da započnete sa primenom novih koncepata pametnog ponašanja (eng. New smart behaviours), jer samo tako ćete imati veće šanse za stvaranje smislenog rada i značajnih međuljudskih odnosa u svetu vođenim stalno rastućom tehnologijom.

Imate izbor da se oslobodite automatskog ponašanja, da utišate svoj ego, da refleksno slušate, da upravljate svojim razmišljanjem i osećanjima, i da se emocionalno povežete sa drugima kako biste postigli svoj puni ljudski potencijal.

Možda je vreme da prestanete da sanjate o trenutku kada nećete biti toliko zauzeti i zaposleni da se pozabavite sobom. Zato što taj trenutak nikad neće doći.

To je Vaš san ili noćna mora, u zavisnosti od pogleda.

Teške lekcije sam naučila pokušavajući da pomognem ljudima, da promene kontraproduktivna ponašanja u kompanijama.

Promena nikad nije jednostavna i ne postoji “par nedelja” za tako veliki projekat. Pogledajte trend.

Zdrav razum ne preovlađuje.

Sve su prilike da će sutra biti ista ludnica kao danas. Ako želite da promenite nešto u vezi sa sobom, najbolji trenutak da učinite je ovaj trenutak.

Zapitajte se: “Šta sam sada spreman da promenim?” Samo to. To je više nego dovoljno. Za početak.

I činjenica da ste došli do kraja ovog teksta sigurna sam da verujete da bar nešto možete da promenite.

Aristotel je rekao:

“Mi smo ono što radimo. Izvrsnost, dakle, nije čin, već navika.”