Leteći brodovi

Oni lebde uzduž, tik iznad površine vode, noseći ljude ili teret vrtoglavom brzinom pre nego što se ponovo spuste u vodu i „parkiraju“ u luku. Izgledaju neobično, privlače svačiju pažnju i kombinuju prednosti aviona i brodova.

U nastavku ćemo analizirati ova uzbudljiva vozila i istražiti kakav potencijal ovi „leteći brodovi“ mogu imati u logistici.

Avionom ili brodom – to su opcije za transport tereta preko velikih vodenih površina. Avioni su brzi, naravno, ali i skupi. Brodovi su jeftiniji, ali mnogo sporiji. Jednostavno ne možete imati sve, zar ne?

Pogrešno! Možete: ovde na scenu stupaju vozila poznata pod ruskim nazivom „ekranoplan. Ova inženjerska čuda – pola brod, pola avion – koriste fascinantan fizički princip.

Zahvaljujući efektu tla, ekranoplani klize relativno lako samo malo iznad vode, čineći ih u proseku 30-50% efikasnijim od aviona ekvivalentne veličine i deset puta bržim od standardnih brodova.

Korišćenje efekta tla

Ali zašto ova vozila lete na tako maloj visini iznad vode? Koja je prednost u odnosu na letenje na većim visinama ili kretanje kroz vodu?

Kada se koristi efekat tla, vozilo profitira od posebnih uslova strujanja vazduha krila blizu zemlje. Nastaju dva fenomena za postizanje manjeg otpora kao i većeg podizanja. Kao rezultat toga, ovi avioni putuju brzo, a istovremeno štede i gorivo.

Potpuno nova ideja?

Da li je korišćenje efekta tla potpuno nova ideja? Ne baš. Morske ptice, kao što je albatros, već dugo pokazuju kako se koristi ovaj efekat za uštedu snage i energije na velikim udaljenostima.

U principu, ovaj efekat se javlja svaki put kada avion poleti ili sleti – fenomen sa kojim su dizajneri aviona upoznati već neko vreme. Prva ovakva vozila razvijena su 1960-ih, prvenstveno u bivšem Sovjetskom Savezu.

Fotografija od: Flying Ship Technologies

Misterija čudovišta Kaspijskog mora

Možda najpoznatije vozilo bio je „KM“ (ruska skraćenica za dizajn broda). Ovaj gigant je projektovao ruski sovjetski konstruktor brodova i aviona Rostislav Jevgenijevič Aleksejev 1964. godine.

Imao je relativno kratak raspon krila od oko 40 metara, dužinu od preko 100 metara, nosivost od 280 tona i ukupnu težinu od oko 540 tona.

Pokretalo ga je deset mlaznih motora, od kojih se osam moglo isključiti nakon poletanja tik iznad površine vode. Jurio je preko Kaspijskog mora brzinom od 400-500 km/h, ali je bio izuzetno trom i težak za upravljanje.

Štaviše, nije se mogao koristiti po lošem vremenu ili na namirnom moru.

Sa vojne tačke gledišta, imao je još jednu prednost pored svoje brzine i nosivosti u tome što nije imao propuh tokom leta.

To je značilo da ga sonarni sistemi neprijateljskih brodova nisu mogli detektovati, dok je takođe često ostajao ispod radarskih sistema tog dana zbog leta na maloj visini.

Zapadne obaveštajne službe dale su nepoznatom okeanskom vozilu, koje su otkrile na satelitskim fotografijama 1960-ih, ime „kaspijsko morsko čudovište“.

Avionski transport uz pomoć mora ili pomorski transport?

Mnoge prednosti ovih „letećih brodova“ ih takođe čine interesantnim za transport robe.

Prednosti: veća brzina brodova plus manja potrošnja goriva, što ih čini u proseku 30-50% ekonomičnim za rad od uporedivih aviona. Infrastrukturni zahtevi su slični zahtevima za čamac, zbog čega se vozila za rad sa zemlje klasifikuju kao plovila.

Ekranoplani ne zahtevaju sletne trake i ne podležu zabrani letenja noći. Na ovaj način bi se roba mogla brzo i jeftino isporučiti na priobalne lokacije širom sveta, potencijalno kao oblik dovodnog saobraćaja.

Bespilotni "leteći brod"

Dizajniran ne za veličinu, već za manevrisanje, brzinu i efikasnost, osnovna verzija letećeg broda pokreće se elektromotorima, ima domet od približno 550 km i nosivost od 1,2 tone.

Očekuje se da će buduće verzije koristiti alternativne tehnologije zelenog pogona kako bi proširile domet i nosivost.

Ovi modeli nisu namenjeni da budu „veliki tegljači“, već su namenjeni za transport manjeg, ali preko potrebnog tereta do udaljenih područja, na primer na Karibima ili u slabo naseljenim arhipelazima.

Celokupan tekst, ali i slične zanimljivosti iz industrije možete pročitati na cargo-partner Trendletter sekciji, gde se možete i prijaviti za obaveštenja o mesečnim aktuelnostima.