KRIPTOVALUTE - BITKOIN - Intervju sa gospodinom Aleksandrom Zavišićem investicionim savetnikom, Kapital RS

Bitkoin (engl. Bitcoin) je digitalna i globalna valuta. Stvorena je 2009. godine od strane osobe ili grupe pod imenom Satoši Nakamoto. Tek se 2016. godine u javnosti pojavljuje biznismen iz Australije, gospodin Kreg Rajt koji tvrdi da je on osnivač i izumitelj prve kriptovalute tj. bitkoina, ali nešto kasnije odustaje od iznošenja dokaza da je on tvorac ove neverovatno uspešne valute.

Stručno, a uprošćeno rečeno, BTC je kriptografska „valuta“, koju ne priznaje nijedna zemlja, iza koje ne stoji nijedna institucija i nijedan pojedinac. To je program koji se neprestano izvršava na internetu, podržan od strane hiljada računara koji obrađuju transakcije kojima se BTC usmerava između korisnika. Takođe, to je i iznos koji se nalazi u vašem digitalnom „novčaniku“ (koji držite u telefonu, na hard disku računara, ili USB drajvu…).

Kako na internetu postoje različite definicije i objašnjenja o bitkoinu, razgovarali smo sa gospodinom Aleksandrom Zavišićem, investicionim savetnikom kompanije Kapital RS Inc. a.d. Beograd.

Časopis Industrija: Kažite nam da li je definicija bitkoina koju smo izneli u uvodnom tekstu tačna, tj. dobro sročena i da li Vi možete za naše čitaoce izneti Vašu definiciju o ovoj kriptovaluti?

Aleksandar Zavišić: U najvećem delu jeste. Priča o bitkoinu je višeslojevita. On je odgovor na svetsku finansijsku krizu i nepoverenje u aktuelni finansijski sistem. Takođe, on je primer upotrebne vrednosti nove tehnologije zasnovane na blockchain-u, odnosno mreži korisnika koja koristi kriptografiju u komunikaciji.

To istovremeno znači da je blokchain pa i bitkoin pravi odgovor na nesigurnost koja dolazi od interneta i cyber kriminala. Bitkoin je čitava jedna zajednica ljudi širom sveta koji veruju u njega. Način na koji se stvara, tj. rudari jeste inovativan i predstavlja prednost u odnosu na konvencionalne valute koje emituju centralne banke. Ne kopa se zlato, već se kopa, tj. traži rešenje kompleksnog matematičkog zadatka koji kao nagradu daje određenu količinu bitkoina.

To nije program, već umreženi sistem koji neprestano rešava složene algoritme i, kažem, kao nagradu za onoga ko prvi pronađe rešenje obezbeđuje određeni broj, odnosno fragment bitkoina.

Časopis Industrija: Kako su tvorci ili tvorac ove kriptovalute uspeli da popularizuju valutu koju ne podržava nijedna zemlja, da ubede ljude da je kupuju i sa njom plaćaju tj. da neko prima tu valutu za svoje usluge ili proizvode i kako je bitkoin došao na berzu i od skora dostiže vrednost od preko 10 000 dolara, a početkom 2010. godine vrednost mu je bila 0,003 dolara?

Aleksandar Zavišić: Popularizacija je došla kao posledica inovativnosti i alternativnosti (nečemu što je postalo predmet podozrenja - novac koji bez javnog uvida i učešća emituju centralne banke). On je privatna stvar pojedinaca koji kažu – ovo je vrednost u koju verujemo i njome ćemo razmenjivati dobra i usluge. Ako razmislite malo bolje, tako je stvar krenula i sa današnjim papirnim novcem.

Časopis Industrija: U Japanu su mnogi trgovinski lanci omogućili plaćanje bitkoinom, Australija kako se pisalo razmatra da proglasi ovu kriptovalutu zakonski priznatom valutom, kao i Rusija i neke druge zemlje. Koliko je ovo realno, ako se uzme  obzir da je evidencija transakcija bitkoinom javna, ali korisnici ostaju anonimni?

Aleksandar Zavišić: Sve je realno ukoliko postoji sloboda volje i ljudski pristanak. Ključna stvar za bitkoin jeste njegova razmenjivost za konvencionalne valute, barem za sada. Trgovci su racionalni ljudi, pa ako oni uviđaju njegovu vrednost, treba verovati. Proboj bitkoina određen je i tehnološkim razvojem zemlje.

Pomenuli ste azijsko-pacifičke primere koji su uspešne tehnološko-internetske ekonomije. Činjenica da je država sa praktično najjačom konvencionalnom valutom, japanskim jenom, legalizovala bitkoin dovoljno govori sama po sebi. Što se više bude širio krug mesta i trgovina gde se mogu kupovati robe i usluge, to bi i tražnja za bitkoinom trebalo da bude veća.

Stoji primedba o opasnostima koje dolaze od anonimnosti transakcija, u vidu cyber kriminala i drugih vrsta kriminaliteta koji su već evidentirani. Tu bi zajednica oko bitkoina mogla da poradi više. Neke druge kriptovalute pokušavaju da nadomeste ovaj nedostatak.

Međutim, termin pranje novca se odnosi i na konvencionalni novac, a opasnosti od gotovine su odavno prepoznate kao generator za kriminalne i druge nedozvoljene aktivnosti, tako da ova primedba važi za novac kao takav uopšte, a ne samo za kriptovalute.

Časopis Industrija: Da li je moguće da se kontroliše krajnji ili određeni broj bitkoina?

Aleksandar Zavišić: Plan tvoraca jeste da ponuda bitkoina bude ograničena na 21 milion komada koji će se emitovati do četrdesetih godina 22. veka. To je već zadati cilj. Trenutno je izdato oko 16,6 miliona komada, a svaki bitkoin se može podeliti do milionitog dela.

Časopis Industrija: Da li možemo da zamenimo bitkoin u neku od važećih valuta i na koji način, i kako vršimo plaćanje ako posedujemo bitkoin?

Aleksandar Zavišić: Bitkoin se može zameniti u nekoliko valuta (USD, EUR, JPY itd.) i to u menjačnicama koje menjaju bitkoin u valute i druge kriptovalute. Najpoznati je su Bifinex, Coincheck, BTCE, Bitstamp i druge.

Da biste ga razmenili, morate u bilo kojoj menjačnici otvoriti wallet, tj. neku vrstu novčanika u kome morate položiti bitkoin i preko njega vršiti plaćanja, odnosno zamenu za drugu valutu. Bitkoin se može steći na dva načina – kupovinom u menjačnicama ili takozvanim rudarenjem.

Časopis Industrija: Ako neko od klijenata časopisa Industrija izrazi želju da svoje predstavljanje u časopisu plati bitkoinom, da li mi možemo da prihvatimo to, tj. kako mi primamo to plaćanje na svoj račun i kako ga pravdamo ili izdajemo fakturu - s obzirom da nije priznat od strane naše zemlje?

Da li kod nas trgovinski lanci, restorani... mogu da se odluče da primaju plaćanje bitkoinom i šta im je potrebno da bi to ostvarili? Ako jedan bitkoin vredi preko 10 000 dolara, a račun je 100 dolara, na koji način prodavac može da vrati razliku?

Aleksandar Zavišić: Čini mi se da sam upravo odgovorio na to pitanje. A što se tiče plaćanja za iznose ispod vrednosti jednog bitkoina, kao što rekoh, svaki bitkoin se može fragmentovati, odnosno podeliti do milionitog dela, koji se naziva Satoši, imenu koje ste pomenuli na početku našeg razgovora.

Časopis Industrija: Na konferenciji iz oblasti platne industrije, PayExpo London, ove godine se dosta razgovaralo o bitkoinu. Regulativa nije kompletno prihvatila bitkoin, ali kao što naš dinar ima svoju zvaničnu skraćenicu (RSD) ili bilo koja svetski priznata valuta, tako i Bitkoin ima svoju (XBT). Razmatrana je mogućnost za autorizaciju transakcija kriptovalutom koju pruža blockchain. Blockchain je lanac zapisa u kojem se pamti svaka transakcija obavljena kriptovalutom. Transakcija predstavlja blok, a uz svaki blok ide i „hash“ pokazivač (poseban atribut koji veže blokove) koji je veže za prethodnu transakciju.

Problem sa kriptovalutama je taj što ne postoji potvrda identiteta korisnika, odosno korisnici su anonimni. Da bi bitkoin postao važeća valuta, mora da postoji sistem praćenja, a da bi ušla u normalne tokove moraju da se znaju korisnici. E sada, zagovornici blockchaina kažu, sve bitkoin transakcije su snimljene u blockchain-u, a njegovi protokoli omogućavaju praćenje svake transakcije i promene stanja na računu.

Može li se omogućiti autorizacija korisnika bitkoina uz pomoć posebnog atributa vezanog za blockchain? Da li će blockchain biti rešenje enigme?

Aleksandar Zavišić: Postoje kriptovalute kod kojih se trag može pratiti, odnosno ne postoji anonimizacija. Bitkoin je izdanak blockchain revolucije.

Časopis Industrija: Pored bitkoina, pojavile su se u međuvremenu i druge kriptovalute. Da li je njihov status isti kao i kod bitkoina i da li njihove vrednosti isto drastično rastu u ovoj godini?

Aleksandar Zavišić: Osim bitkoina, tu je etereum, dash, litecoin itd. Gotovo svaka kriptovaluta ima određenu nišu, odnosno ambiciju da pronađe svoju prepoznatljivu upotrebnu vrednost. Budući da sve kriptovalute ultimativno dele istu sudbinu, postoji korelacija u njihovom kretanju cena. Druga kriptovaluta, etereum, porasla je sa oko 10 dolara na preko 700 dolara (kolika je trenutna vrednost danas u trenutku našeg razgovora (13.12.)).

Gospodin Aleksandar Zavišić nam je dao odgovore na mnoga pitanja, za koje se nadamo da su i našim čitaocima pomogla oko dilema koje su imali oko kriptovaluta.

Pretpostavka je da možemo - što se tiče plaćanja bitkoinom, potrošaču izdati fiskalni račun kao i u svakoj situaciji, kao da je plaćanje gotovinom ili platnom karticom, a razliku u kasi pošto je potrošač platio bitkoinom rešavamo tako što prodamo bitkoin iz našeg wallet-a za valutu, keš. Novac se uplati kroz dnevni pazar, na taj način nemamo više razliku u kasi, knjigovođa neće doživeti nervni slom, a porez je uračunat i plaćen državi. Na sličan način, pretpostavka je da mogu raditi i kompanije koje nemaju maloprodaju i fiskalnu kasu, već funkcionišu isključivo preko računa.

Iako ovo zvuči logično, ostaje da ipak to proverite sa svojim knjigovođom.

Na našu pretpostavku, gospodin Zavišić nam je rekao: ‚‚Svako razmišljanje o načinu prihvatanja Bitcoin-a u smislu zakonskog sredstva plaćanja pomalo je avangardno ali i legitimno. Međutim, Vaše dodatno pitanje više ulazi u domen (diskrecionog) tumačenja Poreske uprave a ne jednog prosečnog poreskog obveznika. Ne bih preuzimao ulogu glasnogovornika poreznika, a odatle se inače može dobiti odgovor na sve poreske nedoumice. Te nedoumice su, kažem, potpuno razumljive i životne jer kao što ste i sami konstatovali, ova kriptovaluta nije sredstvo plaćanja priznato/prepoznato od strane Narodne banke Srbije. Kao što se i veliki broj cena kod nas formira (i ravna) prema evru, a iskazuju i knjiže dinarski, sličan princip bi mogao da važi i ovde. U tom smislu, Vaša logika razmišljanja mi je bliska i deluje kao najverovatniji put uvođenja Bitcoin-a u platni promet."

Još jednom se zahvaljujemo gospodinu Aleksandru Zavišiću na razgovoru.

Kapital RS Inc. a.d. Beograd, za sve koji su zainteresovani da nauče kako da trguju cenom bitkoina (takozvani finansijski ugovor za razliku, engl. CFD) ili jednostavno žele da prošire svoje znanje, pripremio je besplatnu e-knjigu “Kako trgovati cenom bitkoina”.

Knjiga je prilagođena svim nivoima znanja i možete je preuzeti na www.kapitalrs.com/minilps/rs/bitkoin/