Kompanija Frame prodata za 165 miliona dolara - najvrednija akvizicija jednog startapa iz Srbije

Osnivač i generalni direktor “Frame-a“, Nikola Božinović izdvojio je svoje vreme i pored svojih obaveza odgovorio nam je na nekoliko pitanja.

Časopis Industrija: Gospodine Božinoviću da li nam možete malo reći o sebi i šta je sve prethodilo osnivanju kompanije Frame?

Nikola Božinović: Rođen sam u Nišu, gde sam i živeo do 2000-te, do odlaska u Ameriku. Završio sam Elektronski fakultet, a zatim doktorske studije na Univerzitetu u Bostonu.
Tokom devedesetih, bio sam jedan od organizatora studentskog protesta u Nišu. Za onog ko se seća tih dana iz 1996-te, to je bila ona grupa studenata koja je išla pešice od Niša do Beograda, da razgovara sa Miloševićem. Bilo je to jedno veliko iskustvo i životna lekcija: za manje od mesec dana smo ni od čega napravili organizaciju koja je imala stvarni uticaj. U sledećih nekoliko godina sam radio na povećanju uticaja studenata, bio sam i predsednik Saveza Studenata Univerziteta u Nišu, ali nisam planirao da se bavim politikom. Krajem devedesetih sam u Petnici sam vodio program astronomije, tu sam počeo da se ozbiljnije bavim obradom slike, a danas sam IT preduzetnik i bavim se razvojem cloud tehnologija.

Časopis Industrija: Srpsko-američki startap Frame, otkupljen je od strane američke softverske cloud kompanije Nutanix. Po podacima koji se mogu pročitati i čuti u medijima, kompanija Frame je prodata za iznos od 165 miliona dolara, što je najveća javno poznata akvizicija za jedan startap iz Srbije. Kakvo rešenje Frame nudi klijentima, koja je važnost tog rešenja i čime je ustvari kompanija postigla ovu vrednost?

Nikola Božinović: Mi našem klijentima nudimo rešenje korišćenja aplikacija iz clouda, na vekoj skali, u uz makismalnu bezbednost sistema. Ovo je posebno korisno za velike kompanije koje imaju više stotina hiljada zaposlenih, zato što je održavanje tolikog broja računara komplikovano i skupo i zato je najefikasniji način da zaposleni koriste aplikacije koje nisu instalirane na računaru već se nalaze u kompanijskom data centru ili cloudu, a uz pomoć Frame softvera oni te aplikacije mogu da koriste na bilo kom računaru. 

Časopis Industrija: Da li možete da nam približite ceo proces, tj. kako se od ideje dolazi do prvog prototipa, prvih investitora i venture capital fondova? Kako taj poslovni sistem funkcioniše?

Nikola Božinović: Amerika, a naročito Silicijumska Dolina (okolina San Franciska) su razradile taj sistem, tako da ja nisam uradio ništa što je za ovdašnje uslove neobično. Potrebno je da se steknu neki ključni uslovi: da se sretnete sa realnim problemom za koji imate dobro rešenje ali i da imate toliko vere u to što radite da bukvalno ništa drugo ne dolazi u obzir. U našem slučaju, kada sam odlučio da pokrenem Frame, moja supruga je bila pred kraj trudnoće ali smo se dogovorili da je ta ideja za Frame prava stvar… Ja sam dao otkaz, porodica je imala velike mesečne troškove, ali smo zajedno uspeli da podignemo Frame sa zemlje. Da nije bilo njene podrške, ničega ne bi bilo. 

Stvari su bile teške i nezgodne na početku, ali ni u jednom trenutku niko od nas nije poklekao, iako se tog perioda sećam kao borbe za život. Tih prvih meseci kada sam sebi plaćaš zdravstveno osiguranje i svakog meseca trošiš mnogo hiljada dolara na nešto u šta ne da niko ne veruje, nego niko ne zna ni da postoji.

Prvi Frame serveri su bili u mojoj kući, tačnije mom špajzu u Kaliforniji, a u Nišu su bili programeri, moje kolege i prijatelji od ranije. Mislio sam da ćemo naći investitora u prvih par meseci, ali za sve uvek treba mnogo više vremena. Našao sam prve investitore tek posle 9 meseci, a do tada sam sve finansirao iz svog džepa.Kada su investicije u pitanju, najteže je podići prvi novac, kasnije drugi investitori vide da je već neko uložio u vas i da ste pametno baratali tim prvim parama, lakše se odlučuju da i oni investiraju. Ukratko, za nekoga ko ovo radi prvi put, je teže podići prvih 200 hiljada, nego kasnije 10 miliona dolara.

Časopis Industrija: Koja je Vaša pozicija sada u kompaniji Nutanix i koji su Vaši planovi za budućnost?

Nikola Božinović: Sada sam jedan od potpredsednika kompanije Nutanix i generalni direktor njihovog sektora za desktop servise. Ono što je bitno je da je Frame zadržao slobodu u razvoju proizvoda i da smo mi i dalje agilni i fleksibilni kao kada smo bili startap. Nutanix je, preko Frame-a, otvorio svoj razvojni centar u Srbiji i plan je da zaposli više stotina ljudi u narednim godinama. A neće se u Srbiji razvijati samo Frame, nego i mnogi od njihovih drugih proizvoda. Nutanixov softver koriste korporacije kao što je Societe Generale, Volkswagen, Toyota, L'Oreal, Panasonic, Gazprom i još 12 000 drugih korporacija.

Časopis Industrija: Zašto je Silicijumska dolina toliko važna za svaku IT kompaniju?

Nikola Božinović: Razlog je jednostavan: tamo su svi investitori, iskusni menadžeri i inženjeri… Tamo su i sve već postojeće kompanije i partneri i mnogo je lakše kada su svi na jednom mestu. Moguće je pokrenuti kompaniju iz Srbije ili bilo koje druge države, ali pre ili kasnije, većinu onih koji pokrenu tehnološki biznis bilo gde u svetu put odnese tamo, jer je tamo centar ove industrije. 

Časopis Industrija: S obzirom na Vaše veliko poslovno iskustvo, da li nam možete reći koje su razlike u tehnološkom preduzetništvu u svetu i kod nas?

Nikola Božinović: Iz Srbije su potekli mnogi dobri tehnološki biznisi, ali je ovde dosta teže doći do investitora ili upoznati ljude kakve imate priliku upoznati u Silicijumskoj dolini. Takođe, birokratija je često problem pri pokretanju startapa. U Americi, vrlo je jednostavno voditi firmu u ranoj fazi -- nema slučajeva “slanja inspekcije”. Neka logika je da se firme puste da porastu pre nego što se ulazi u detalje i regulative sa računovodstvom i ostalim stvarima. Jednostavno, i pod idealnim uslovima je teško napraviti nešto novo. Logika je da je bolje da se na svaki način firmi pomogne da zaživi, a ako je velika i uspešna, naravno da će plaćati porez i voditi račina o svim sitnicama... A čak i u Americi, velika je razlika da li si u Silicijumskoj dolini ili u nekom drugom gradu. Ovde je jednostavno sve, od investitora, do banaka i advokata, prilagođeno startup svetu. 

Časopis Industrija: Završili ste fakultet u Nišu, radili ste u Petnici, odličan ste primer šta se učenjem, marljivošću, upornošću i kreativnošću može postići. Šta biste posavetovali mladim tehnološkim preduzetnicima i osnivačima startap kompanija?

Nikola Božinović: Nemojte nikoga slušati slepo - koliko god da je taj neko uspešan. Sami zaključite na osnovu svih informacija koje dobijete. Ne dozvolite da na vas presudno utiču roditelji ili profesori ili bilo ko sa glasnim i jakim mišljenjem. Naravno, uzmite njihovo mišljenje u obzir, ali konačnu odluku morate doneti sami na osnovu svih faktora kojima raspolažete. 

Takođe, šta god da radite i kojim god putem da idete, imaćete neke ključne momente u kojima morate da odlučite kako i gde dalje. Ne postoji magično rešenje, ali je vrlo bitno da te ključne situacije prepoznate i napravite izbor koji je optimalan za duže staze, ne samo za taj trenutak. Dobre odluke su, po pravilu, teže ali na kraju vode do boljih rezultata. Izreka koja je jedna od mojih omiljenih a ovo dobro sumira je: “Težak izbor, lak život. Lak izbor, težak život”.