Koliko trošimo na otplatu kamata: Rashodi budžeta porasli za 60 milijardi dinara od 2022. godine

Ministarstvo finansija objavilo je preliminarne podatke o izvršenju republičkog budžeta za 2024. godinu zaključno sa novembrom, zajedno sa podacima u prethodnih deset godina, a samo poređenje sa 2022. ukazuje da su rashodi za kamate domaćim i stranim kreditorima, sa kamatama na aktivirane garancije i troškove zaduživanja, porasli za 60 milijardi dinara.

Naime, u 2022. godini su ukupni rashodi za otplatu kamata iznosili 105,36 milijardi dinara, da bi u 2024. (zaključno sa novembrom) porasli na 164,73 milijarde dinara.

Kada se ukupan podatak „razbije“ na otplate kamata domaćim i stranim kreditorima, prvo upada u oči da je 2022. daleko više novca išlo na otplatu „domaćih kamata“.

Pre tri godine na domaće kamate iz budžeta je isplaćeno 58,55 milijardi dinara, dok je za strane kamate izdvojeno 33,55 milijardi dinara.

U 2023. godini odnos se menja u korist stranih kamata na koje smo potrošili 76,91 milijardu dinara, dok su nas domaće koštale 52,91 milijardu dinara. Te godine smo za kamate na kredite, aktivirane garancije i prateće troškove zaduživanja iz budžeta izdvojili 146,59 milijardi dinara.

I konačno, prošle godine zaključno sa novembrom račun za otplatu kamata, garancija i troškova zaduživanja dostigao je 164,73 milijarde dinara.

Na strane kamate potrošili smo 87,47 milijardi dinara, a na domaće tačno 62 milijarde dinara – ali treba imati na umu da tek treba da budu objavljeni podaci za decembar 2024. godine, što će svakako uticati na konačan rezultat.

Kada je reč o garancijama, poslednji dostupni podaci Uprave za javni dug, sa kraja septembra prošle godine, kažu da ukupan garantovani dug iznosi 1,8 milijardi evra, i da je najveći iznos kod Elektroprivrede Srbije (EPS) – ukupno 626 miliona evra, dok je na drugom mestu Srbijagas sa 546,8 miliona evra.

Interesantno je da je garantovani dug EPS-a u potpunosti spoljni dug, dok je Srbijagas mahom dužan domaćim kreditorima – 439 miliona evra garantovanog duga te kompanije predstavlja unutrašnji, a ostalih 107,8 miliona evra spoljni dug.

Vratimo se, međutim, opštim podacima o izdacima za kamate na aktivirane garancije – koji rastu od 2021. godine, ali su zapravo bili najviši pre 10 godina. Tačnije, 2014. godine iz republičkog budžeta isplaćeno je 8,35 milijardi dinara za kamate na aktivirane garancije, dok je 2022. ta suma bila čak četiri puta skromnija i iznosila dve milijarde dinara. Godinu dana kasnije porasla je, međutim, čak tri puta – na 6,5 milijardi dinara, da bismo u novembru 2024. podvukli crtu ispod 7,1 milijarde dinara.

Biznis.rs je u međuvremenu pisao o tome da je sa Međunarodnim monetarnim fondom dogovoreno da se ne izdaju nove garancije, osim već dogovorenih i za kapitalne projekte.

Vlada Srbije je i u pismu o namerama uoči usvajanja budžeta za 2025. i sklapanja novog PCI sporazuma obavestila MMF da je tokom 2024. godine izdata državna garancija za likvidnosni kredit za EPS iz Cassa Depositi e Prestiti u iznosu od 100 miliona evra, kao i da će izdati garanciju koja neće prelaziti 1,9 milijardi evra za izgradnju solarnih elektrana za EPS.

„Nećemo izdavati nove državne garancije za podršku likvidnosti državnih preduzeća ili državne garancije za bilo koju kompaniju iz portfolija bivše Agencije za privatizaciju. Vlada će se, takođe, uzdržati od postupaka koji bi mogli biti tumačeni kao implicitne državne garancije. Nastavićemo sa izdavanjem garancija za projektne kredite koje obezbeđuju multilateralne finansijske organizacije kao podršku našoj investicionoj i reformskoj agendi“, istakla je Vlada u pismu o namerama.

Na kraju, sudeći prema podacima ministarstva finansija, tri godine unazad opadaju prateći troškovi zaduživanja.

Tokom 2022. na pokrivanje troškova zaduživanja iz republičkog budžeta otišlo je 11,24 milijarde dinara, u 2023. taj rashod iznosio je 10,26 milijardi dinara, da bi u 2024. godini zaključno sa decembrom opao na 8,2 milijarde dinara.

Izvor: Biznis.rs/Milica Rilak