Koji je interes fizičkog lica da kupi državne obveznice

Među 70 prihvaćenih ponuda za kupovinu za sada najdugoročnije dinarske obveznice emitovane u sredu, 23. januara, našla se i jedna koju je uputilo fizičko lice, pokazuje izveštaj Uprave za javni dug. Investitori su, inače, kupili 111,3 milijardi dinara od ukupno 120 milijardi vredne emisije obveznica čija je izvršna cena 10.000 dinara po komadu, uz izvršnu stopu koja je jednaka godišnjoj kuponskoj stopi od 5,25 odsto.

Da li je, dakle, fizičko lice koje je investiralo u ovu obveznicu napravilo dobar posao, upitao je portal Biznis.rs.

Da bismo odgovorili na to pitanje moramo se vratiti korak unazad i podsetiti se ko najčešće kupuje dinarske državne obveznice, piše Biznis.rs.

To su domaće banke koje su, kako je u novembru za ovaj portal rekao viceguverner Narodne banke Srbije Nikola Dragašević tokom prezentacije Izveštaja o inflaciji, u tom trenutku „držale“ 60 odsto od ukupno oko 800 milijardi dinara plasiranih dinarskih hartija.

Aktuelna emisija obveznice koja dospeva na naplatu za deset i po godina privukla je, međutim, nešto veći broj stranih investitora.

Ministarstvo finansija objavilo je u reakciji na postignuti rezultat da je bilo primetno učešće stranih investitora (više od 40 odsto) što, kako su istakli, „pokazuje njihovu zainteresovanost za državne hartije od vrednosti i prisutnost na tržištu kapitala Republike Srbije“, prvenstveno za dugu ročnost državnih hartija.

Ipak, među svim tim stranim investitorima i bankama, čije su ponude prihvaćene, našlo se i jedno fizičko lice.

Najveći rizik deviznog kurs

Na pitanje koji faktori bi mogli da presude da li će ta osoba dobro zaraditi ili zažaliti što se upustila u ovu transakciju, glavni broker Momentum Securities Nenad Gujaničić odgovara da je, nevezano za to da li je u pitanju fizičko ili pravno lice, kod ovih obveznica najveći rizik deviznog kursa, koji se povećava sa većom ročnošću.

„Većina investitora polazi od pretpostavke da stabilan kurs iz prethodnih godina mora značiti istu takvu situaciju u budućnosti, ali to svakako ne mora biti slučaj. Naročito ako se uzme u obzir da domaći privredni model nije održiv na duge staze i da će se neke njegove komponente verovatno morati promeniti u bliskoj budućnosti. To bi moglo voditi slabljenju kursa dinara koje bi, pak, moglo dobrano smanjiti realni prinos (zaradu). Naravno, ukoliko kurs ostane stabilan i tokom ovog perioda, jasno je da će to biti istovremeno i realan, prilično dobar prinos“, rekao je Gujaničić za Biznis.rs.

Ukazuje, međutim, na još jedan potencijalan problem za nekoga ko nije „stalni igrač“ među kupcima dinarskih obveznica – pa bi moglo da se desi da nema kome ili ne može brzo da ih preproda.

Glavni kupci domaćih obveznica banke

„Ovde je naročito problematična činjenica da sekundarno tržište postoji samo među bankama, koje su i glavni kupci domaćih obveznica, pa bi fizičko lice sa eventualno manjom količinom obveznica moglo biti osuđeno na držanje ovih hartija do njihovog dospeća“, objašnjava Gujaničić.

I konačno, ako pretpostavimo da je ta osoba svesno odabrala investiciju u obveznice, a ne u štednju, nekretnine i slično – da li je možda na raspolaganju imala neku bolju opciju kada je reč o državnim hartijama?

„Ako je manji iznos u pitanju, mislim da bi za fizičko lice bilo logičnije da je kupilo državne obveznice restitucije denominovane u evrima koje na Beogradskoj berzi nose prinos od oko pet procenata. Ova zarada je tek neznatno manja od postignute cene današnjih obveznica, bez rizika promene kursa“, zaključio je Gujaničić.

Izvor: Biznis&Finansije