Koja preduzeća će pogoditi poskupljenje sirovina i energenata, a ko su dobitnici?

Poskupljenje sirovina i energenata, kao i rast inflacije, negativno utiču na likvidnost većine preduzeća, ali ima i onih kojima ovakva situacija ide na ruku.

Po oceni profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojka Arsića od toga koliko je učešće rashoda za energente i sirovine u troškovima preduzeća, zatim od dužine trajanja perioda visokih cena, kao i od mogućnosti firme da poveća cene sopstvenih proizvoda i da na taj način poskupljenje inputa prevali na kupce zavisi kako će koja firma proći kroz aktuelnu situaciju.

On je istakao je da će se uticaj na likvidnost meriti i time da li će se cene energenata i sirovina zadržati na visokom nivou u dužem periodu, ili je to povećanje kratkotrajno, u kom slučaju će efekat biti manji.

- Rast cena energenata i sirovina pogađa naročito preduzeća koja u proizvodnji značajno troše te inpute, a koja ne mogu da povećaju cene svojih proizvoda, kao i preduzeća koja se nakon povećanja cena sopstvenih proizvoda suočavaju sa padom prodaje, odnosno tražnje - objasnio je Arsić, ali i ukazao da postoji i druga grupa firmi - potencijalni "dobitnici".

Koristi od rasta cena, kako je kazao, mogu imati preduzeća koja se bave proizvodnjom sirovina, kao što su proizvođači žitarica, voća i povrća, zatim proizvođači osnovnih metala, poput bakra i gvožđa.

On, međutim, upozorava da je potencijalna korist od rasta cene u ovoj godini smanjena u slučaju onih poljoprivrednih proizvoda koji su imali veliki pad prinosa usled suše, dok je rast cene energenata smanjio korist proizvođačima bakra i gvožđa.

Kako "korist" s jedne može biti umanjena "izazovima" s druge strane prikazuje i na primeru dešavanja u građevinskom sektoru, u kome se beleži rast cena stambenog i poslovnog prostora.

- To je pogodovalo preduzećima koja su angažovana na građevinskim poslovima, mada je rast cena njihovih inputa, plata radnika, metala, energenata, tokom ove godine "pojeo" veliki deo njihovog profita - rekao je Arsić.

Visoka inflacija negativno utiče na ukupnu privredu i ako potraje u dužem periodu po proceni Arsića vrlo verovatno da će nastupiti stagflacija, odnosno stanje u kome privredna aktivnost stagnira, dok inflacija ostaje na visokom nivou.

S druge strane, napomenuo je, problemi na tržištu energenata, metala, čipova, u međunarodnom saobraćaju i drugi sa kojima se suočava domaća, ali i globalna, privreda ne mogu rešiti štampanjem novca, ili povećanjem tražnje kroz fiskalnu ekspanziju.

- Ukoliko se inflacija zadrži na visokom nivou u dužem periodu, vrlo je verovatno da će doći do rasta kamatnih stopa, a time i do rasta troškova poslovanja preduzeća. Mogući rast kamatnih stopa bi negativno uticao na likvidnost, jer su dugovi privrede tokom poslednjih nekoliko godina značajno povećani - rekao je Arsić.

Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić ocenjuje da će u naredne dve do tri godine značajan broj firmi imati probleme sa likvidnošću.

To je, kako je naglasio, posledica kombinacije nasleđenih problema i politike kakva se vodila od izbijanja pandemije do sada.

- Država jeste pomogla koliko je mogla kroz pakete podrške privredi, ali problem je u tome što je to pomoć u vidu kredita - rekao je Rajić i istakao da u 20 od 27 zemalja EU firme ne moraju ništa od onoga što su dobile kao pomoć tokom krize da vraćaju državi.

Dodao je da u Srbiji oni koji su se zadužili da isplate zarade sa porezima i doprinosima tokom zaključavanja, i kasnije kada su koristili pakete pomoći Vlade, sad to moraju da vraćaju, što je još jedno, dodatno opterećenje poslovanja na aktuelna poskupljenja energenata, sirovina i repromaterijala i rasta troškova logistike.

Rajić je podsetio da su samo Srbija i Hrvatska rešile da podižu zarade u javnom sektoru usred krize, što je još jedan udar koji se odrazio na domaću privredu, koja se u isto vreme suočava sa ogromnim nedostatkom radne snage za jednostavnije gradjevinske i "terenske" poslove (poput vozača), što je mnoge nateralo da podignu plate, a sa njima i troškove svoga poslovanja.

- Pomoglo je to što je Narodna banka Srbije spustila referentnu kamatnu stopu na istorijski minimum, ali je sve drugo napravilo pritisak, pa jedino što je firmama preostalo jeste da odu u banku i da se jeftino zaduže - ocenio je Rajić.

Naveo da su te pozajmice namenjene servisiranju redovnih troškova poslovanja, što na duži rok nije održivo.

- Zaduživanje kako bi se pokrili operativni troškovi poslovanja firme na srednji rok uvodi u hroničnu nelikvidnost, a potom i u bankrot - upozorio je Rajić.

Izvor: Beta