Klimatske promene utiču i na obnovljive izvore energije

Klimatske promene utiču i na obnovljive izvore energije. Projekcije o obnovljivim izvorima napravljene pre deset ili 20 godina više nisu dovoljno dobre.

Zbog toga je potrebno izvršiti revalorizaciju energenata u narednih 30-40 godina, upozorava geofizičar dr Branko Grisogono, redovni profesor u stalnom zvanju na Prirodoslovno-matematičkom fakultetu u Zagrebu.

Obnovljivi izvori danas daju 15 odsto svetske energije, a prema nekim modelima bi do 2040. mogli da čine skoro trećinu svetske energije.

„Većina obnovljivih izvora energije zavisi od klimatskih procesa, ali dosadašnje studije koje su se bavile uticajem klimatskih promena na snabdevanje obnovljivom energijom fokusirale su se na određeni region ili tehnologiju“, naveli su holandski naučnici, predvođeni dr Davidom Gernatom iz Holandske agencije PBL. za procenu životne sredine u studiji objavljenoj u časopisu Nature Climate Change.

Naučnici su zaključili da će uticaj na obnovljive izvore energije biti veći što zagrevanje bude veće.

„Dugi periodi slabih vetrova ili suše ili smanjena predvidljivost vremenskih obrazaca mogu biti problematični za energetske sisteme sa visokim udelom obnovljivih izvora energije u budućnosti“, upozorili su holandski naučnici.

"Sada je pravo pitanje da li su obnovljivi izvori energije dovoljni za čovečanstvo već na kraju ove decenije, a da ne premaši globalni rast od dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijski period. Čini se da nisu. Na primer, vetar energija neće dati dovoljno struje.Vetar će u proseku ulaziti, više će varirati, biće manje konstantne brzine, a to nije dobro.

To će se desiti sa ovakvim stagnirajućim tokovima sa kojima se sada suočavamo.Energija vetra na mnogim mestima neće biti na nivou na kome se procenjivalo pre deset ili 20 godina“, rekao je on. je Grisogono.

On takođe upozorava da će solarna energija leti biti manje efikasna. Kako temperatura raste, sunčeve energije je manje u izobilju. Velikodušniji je na nižim temperaturama i što je veća razlika u temperaturama, to je veće korišćenje. Što je toplije, paneli su manje efikasni.

Ipak, treba imati na umu da se paneli stalno usavršavaju, a to je svakako šansa za Hrvatsku i Mediteran, uprkos manjoj efikasnosti ljeti.

Zašto Hrvatska ne koristi ni deset odsto solarne energije koju koristi Nemačka? Odgovornost za to ide sa vlade na tehničke fakultete, koji takve ideje nisu dovoljno gurali agencijama, ali su uradili ono što su agencije od njih tražile, ustvrdio je Grisogono.

Izvor: SEEbiz