Klimatske promene i pasivizam – evolucija od negiranja do skretanja pažnje, podele i dezinformisanja

Klimatske promene su sve vidljivije, a njihov uticaj ostavlja sve veću ekološku, ekonomsku i društvenu štetu. Postalo je nemoguće negirati sve vidljivije posledice klimatskih promena, kao što su ekstremne vremenske prilike, požari, poplave, nemogućnost obavljanja proizvodnih aktivnosti i sl. I pored toga, zbog interesa pojedinaca, razvijaju se taktike za dezinformisanje javnosti i skretanje pažnje sa problema.

Dobro utemeljeni i provereni naučni radovi pokazuju da se primenom obnovljivih izvora energije, bez daljih tehnoloških inovacija i uz čuvanje energije, može zadovoljiti čak 80% globalne potrebe za energijom do 2030. godine, a uz iste uslove do 2050. godine čak celokupna energetska potreba može biti podmirena.

Uz povećanu energetsku efikasnost, elektrifikaciju svih sektora i dekarbonizaciju poslovnog sektora usporavanje klimatskih promena i dostizanje ciljeva Pariskog sporazuma je više nego moguće.

Postoji, međutim, na tom putu jedan veliki problem – u ovakvom scenariju industrija fosilnih goriva gubi svoj interes!

Kakav je odgovor ove industrije i kako negiranje ljudskog uticaja na klimatske promene evoluira u drugačije forme pasivizma?

Kad istina ne odgovara ciljevima, kreće negiranje

Prve konkretnije tvrdnje o uticaju sagorevanja fosilnih goriva na zagrevanje planete izneo je švedski naučni Svante Arenijus još krajem 19. veka. On nije bio jedini naučnik koji je već u to vreme proučavao gasove koje mi danas poznajemo kao gasove sa efektom staklene bašte.

Da su negativni uticaji povećanog sagorevanja goriva bili poznati i naftnim kompanijama govore i nedavno otkrivena interna dokumenta naftnog giganta ExxonMobil-a iz sedamdesetih godina prošlog veka. U njima se mogu videti zaključci internog eksperta Džejmsa Bleka o postojanju generalnog naučnog koncenzusa u uticaju ljudskog sagorevanja fosilnih goriva na pogoršanje globalne klime (više o tome možete pronaći na LINKU).

Kao što je poznato, nije preduzeto ništa da se taj problem adekvatno adresira i da se spreči dalje ubrzanje promene globalne klime. Istina koju su proizvođači nafte saznali u ovim istraživanjima jednostavno im nije odgovarala.

Ono što je umesto toga uradjeno jeste upotreba enormne količine političkog i finansijskog uticaja za podrivanje naučnika i naučnih činjenica o klimatskim promenama, kao i za blokiranje klimatski pozitivnih politika, za zbunjivanje i konfrontaciju građana i sl.

Tako, po ugledu na kampanje koje su se u SAD-u koristile od strane duvanskog i lobija proizvođača pića, osamdesetih godina prošlog veka kreće kampanja protiv borbe sa klimatskim promenama.

Poseban okidač za pojačanu aktivnosti naftne industrije nastaje u momentu kada se osniva Medjuvladin panel za klimatske promene (IPCC) 1988. godine.

Tada se paralelno udružuju naftni giganti, a da bi dodatno pojačali svoj uticaj osnivaju niz instituta i “think tank”-ova koji kreiraju povoljno javno mnjenje za ovu vrstu industrije.

Kako bi došlo do smanjene aktivnosti u borbi sa klimatskim promenama, podstiče se negiranje ljudskog uticaja na klimatske promene. Negiranje (eng. denialism) funkcioniše po principu interpretacije dokaza na način koji odgovara prethodno formiranom mišljenju.

Negiranje se, takođe, ogleda u tome da se tumačenje neke pojave fokusira isključivo na pojedine delove problema, dok se cela slika zanemaruje. Iako se u realnosti 97% globalne naučne zajednice slaže da se ubrzane klimatske promene dešavaju zahvaljujući čovekovom uticaju, onima koji poriču dovoljno je što se samo 3% naučnika ne slaže sa tom tvrdnjom da proglase čitavu stvar neistinitiom i vođenom nekim skrivenim interesima.

Interesantno je da mnogi ljudi, misleći da tamo neki “lažni naučnici i aktivisti” šire teorije zavere, nisu ni svesni koliko su sami potpali pod uticaj interesa industrije fosilnih goriva. Naravno, postoje i ljudi koji su plaćeni da poriču činjenice…

Sve mitove o klimatskim promenama i odgovorima na njih možete videti na OVOM LINKU

Na sajtu Skeptical Science, koji se bavi objašnjavanjem klimatskih promena i prevencijom negiranja i dezinformacija o ovoj pojavi, popisano je čak 198 “argumenata” koji se koriste od strane ljudi koji negiraju (ljudski uticaj) na klimatske promene.

Promena taktike negiranja klimatskih promena – “5D model”

Kako su efekti klimatskih promena sve učestaliji i žešći, gotovo je nemoguće negirati postojanje klimatskih promena. Kako klimatski naučnik Michael E. Mann, u svojoj novoj knjizi “The New Climate War” tvrdi, stare taktike ne rade jer ljudi vide da postoji problem.

Međutim, oni čiji su interesi ugroženi nisu odustali – intenzivno rade na zaustavljanju donošenje politika i na diskreditovanju obnovljivih izvora energije.

Prema ovom autoru, u ovoj prljavoj utakmici, iskristalisale su se sledeće vrste taktika (Mann ih naziva “forces of inactivism”):

“Downplayers” – oni koji se trude da umanje značaj nečega veoma važnog kroz dezinformisanje, pogrešno ili selektivno tumačenje naučnih činjenica.

“Deflectors” – oni koji skreću pažnju sa nečega važnog, kao što su u ovom slučaju potrebne sistemske promeme, uvođenje cena za emisije ugljen-dioksida, subvencije za OIE i sl.

“Dividers” – oni koji seju podele u javnosti, posebno po osnovu ličnih životnih izbora, jer znaju da su ovi izbori povezani sa ličnim identitetom.

“Delayers” – oni koji odlažu rešenje očiglednog problema. To su ljudi koji će najverovatnije reći: “ne znamo dovoljno o svim mogućim uticajama promenjene klime, treba to još da se istražuje…”

“Doomers” – oni koji smatraju da je previse kasno da se bilo šta uradi. “Dumera” ima čak i među naučnicima, a kad su naučnici skeptični po pitanju budućnosti, opšta javnost se dodatno parališe za pokretanje bilo kakve aktivnosti.

Jedan od glavnih ciljeva upotrebe ovih taktika je da podeli, pre svega, naučnu zajednicu, kako ista ne bi nastupala jednoglasno i pod istom zastavom. Takođe, “delioci” utiču i na građane koji se dele po pitanju životnih navika (npr. ako nisi vegan ili ako ne koristiš hibridni ili električni auto, nisi iskreni borac za klimatske promene. Za više o ovome pretraži pojmove “flight shaming” ili “carbon shaming”). Ove podele vrlo efektno utiču na održavanje status quo.

Mann, koji je i sam godinama meta napada i diskreditacije, tvrdi da je prebacivanje rešenja problema klimatskih promena na individualnu odgovornost svesna namera naftnih i sličnih kompanija, koje upravo ovim potezom teže da skrenu pažnju sa sebe kao najvećeg emitera gasova sa efektom staklene bašte.

Oni su ti koji govore: “Klimatske promene su vaša odgovornost”. Prema Mann-u dilema “individualna akcija” vs. “sistemska promena” je pogrešna, jer su važne i individualne akcije i sistemske promene.

Autor: Danko Kalkan/Economia.rs

Izvori:
Mann, M. E. (2021) The New Climate War: the fight to take back our planet. Scribe.
www.scepticalscience.com
www.insideclimatenews.org