Kakve veze ptica ždral ima sa konstrukcijskim kranom (dizalicom)?

Nezamislivo je pričati o današnjem svetu bez konstrukcijskih kranova. Da li ih koristili u svetskoj trgovini kao alat za utovar robe ili u konstrukciji zgrada i velikih tehničkih projekata – kranovi su jedan od najznačajnijih mehaničkih otkrića današnjice.

Ali ko je izumeo kran? Šta nam kranovi govore o antičkom društvu i zašto neki ljudi plaču kada ih vide? U nastavku možete naučiti fascinantne zanimljivosti o kranovima i njihovom potencijalu kao baletskim igračima?

Iz tehničke perspektive, kran se definiše kao uređaj kojim se upravlja putem motora ili manuelno, a u svrhu vertikalnog i horizontalnog pomeranja teških tereta. Najčešće se koriste za utovar i istovar u transportu, ali takođe i u konstrukcijskom inženjeringu. Koriste se kako na kopnu, tako i na pučini, privremeno ili trajno.

Dizalice su raznovrsne… Nosač, portalna dizalica, utovarni most, teleskopska dizalica, putna dizalica, kontejnerski most…. sigurni smo da ste za neke od njih čuli, ali zanimljivo je da štap za pecanje u osnovi radi po istom principu i da je bager zapravo dizalica za rasute materijale?

Osmišljeni od strane Grka i nazvani po ptici

Sam kran, sa njenim vertikalnim delom i vrhom okrenutim ka gore koji može da se rotira, podseća na pticu koja stoji. Upravo iz tog razloga je ova konstrukcija u Antičkoj Grčkoj nazvana po ptici tj ždralu “ὁ γέρανος”, a naziv je vremenom evoluirao u “kran”.

U slučaju manjka radne snage, znanje postaje adut

Prve mašine za dizanje razvijene su u Grčkoj krajem 6. veka pre nove ere. Iako je rampa, bila mehanički jednostavnija, dizalice su zahtevale rad mnogo manjeg broja ljudi.

Besplatan rad robova bio je uobičajen u autokratskim društvima kao što su Stari Egipat ili Mesopotamija, ali nije bio izvodljiv za male države Grčke, pa mnogi istoričari smatraju da je podeljena politička situacija u grčkim gradovima-državama upravo dovela do ovog otkrića.

Izmišljen u Grčkoj, a usavršen u Rimu

Kranovi su igrali posebnu ulogu u Rimskoj gradnji, koja je oblikovala istoriju sa brojnim monumentalnim građevinama. Rimljani su kranove preuzeli od Grka, ali su ih značajno unapredili, kako bi omogućili podizanje još većih težina.

Brojne poznate zgrade, izgrađene u rimskom stilu sastoje je od ekstremno teških blokova koje su podizani na izuzetne visine. Trajanov stub u Rimu jedan je od takvih primera: rimski graditelji su konstruisali kran koji je podigao kapitalni blok od 53,3 tone na visinu od 34 metra.

Zašto podizati kontejner kada možeš podići ceo brod?

Od prve pojave, kranovi se konstantno razvijaju. Ne samo da je konstrukcija postala sve kompleksnija, već dimenzije i visina kranova nastavljaju da obaraju rekorde. Trenutni rekord „drži“ “Taisun”, koji se nalazi u brodogradilištu Yaitan Raffles u kineskoj provinciji Šandong. Sa visinom od 133 metra i širinom raspona od 120 metara.

Promet robe ne postoji bez utovarivača

Nezavisno da li se radi o brodogradilištu, naftovodima ili lukama, kranovi igraju glavnu ulogu u svakodnevnom životu i nastaviće sa vrhunskim podvizima. Sada, kapacitet opterećenosti više nije na prvom mestu, već i sama brzina utovara i istovara – jer kao što svi znamo “vreme je novac”.

Takođe nije za iznenađenje da kranovima upravljaju visoko specijalizovani eksperti, kojima ove naprave takođe koriste. Za preuzimanje kontejnera, moderne portalne dizalice imaju visokoefikasnu opremu, takozvani „spreader“, od kojih neke mogu da podignu dva kontejnera od 40 stopa ili četiri kontejnera od 20 stopa u jednom podizanju - a stručnjaci smatraju da je I to daleko od maksimalnog praga dizalica.

Domet krakova je podjednako zapanjujuć: Super-Post Panamax dizalice u Roterdamu “štrče” preko ivice pristaništa za 50 m – što odgovara dužini čak 22 reda kontejnera.

Kranovi su takođe i pejzaži, ali i baletski plesači

Dizalice nisu samo konstrukcije, već vrlo često i lepi prizori. Stanovnici ih vole i neke od njih čak mogu postati glavna lokalna atrakcija, kao što je srednjovekovna „Žurav“ kranova kapija u Dancigu u Poljskoj (usput, da li ste iznenađeni da je Zurav poljska reč za ptičju vrstu ždral?).

„Kockums crane“, kran od 138 metara u Malmeu, u Švedskoj, takođe nije bio samo jedan od najvećih kranova na svetu, već i znamenitost grada. Usled nedovoljne iskorišćenosti, prodat je Južnoj Koreji za simboličan jedan američki dolar. Mnogi stanovnici su plakali kada je uklonjen, zbog čega su kran na svom novom mestu nazvali "Suze Malmea".

Ako su dizalice u stanju da pomeraju ne samo teret, već i ljudska srca, onda nije tako nemoguće održati umetnički balet kranova. Dobro ste pročitali, u 2014. godini, 14.000 ljudi prisustvovalo je „baletskoj“ predstavi kranova koja je održana na gradilištu na severoistoku Beča. 30 ždralova izvelo je koreografski balet na 15-minutnu simfoniju „Ždralsko jezero”.

Ovaj baletski nastup, ali i slične zanimljivosti iz industrije možete pročitati na cargo-partner Trendletter sekciji, gde se možete i prijaviti za obaveštenja o mesečnim aktuelnostima.

I sada kada znate sve ovo, da li ste aplicirali za dozvolu za operatera dizalice?