Kako treba iznutra da izgleda ekološki odgovorna kompanija?

Dok čekamo da država pokrene promene u oblastima zaštite životne sredine i borbe sa klimatskim promenama, zaboravljamo činjenicu da poslovni sektor itekako može da doprinese smanjenju negativnog uticaja na okolinu… i to u velikoj meri i relativno brzo. Male promene u internoj organizaciji, planiranju, načinu proizvodnje i realizacije proizvoda i usluga, mogu da utiču na smanjenje negativnog uticaja na okolinu. Kako danas treba da izgleda ekološki odgovorna kompanija – iznutra?

„Kompanija X zasadila 100 stabala…”

„Kompanija Y očistila je obalu reke…“

„Kompanija Z je postavila kontejner za prikupljanje električnog otpada…“

Sve su ovo česti naslovi tekstova koje firme koriste za svoj PR (Public Relations – Odnosi sa javnošću) u okviru korporativne društvene odgovornosti (eng. Corporate Social Responsibility – CSR).

Međutim, glavna su pitanja – koji je realan dugoročni uticaj ovakvih aktivnosti na životnu sredinu, te kako te kompanije izgledaju iznutra – da li imaju sistem, procese, ljude i konstantan entuzijazam za rešavanje kompleksnih izazova današnjice.

Danas je sve više glasova koji kritički preispituju aktivnosti kompanija i njihov stvarni uticaj na svet oko nas. Iz tog fenomena povećane ekološke svesti društva raste pritisak na biznis sektor i tako, sada već polako zastareo, koncept CSR-a evoluira u tzv. ESG koncept (Environmental, Social, Governance).

ESG omogućava korisnicima, kupcima, kao i potencijalnim investitorima da ocene kompaniju na bazi merljivih i uporedivih ekoloških, društvenih i upravljačkih performansi.

Sve u svemu, današnje vreme nagomilanih ekoloških problema traži sistemska i sveobuhvatna rešenja. Sistem koji želi da smanji negativni uticaj mora da bude konstantan, merljiv i kredibilan. A kako se do toga stiže i kako se postaje ekološki odgovorna kompanija?

(Re)definisanje vrednosti kompanije

Osvrnite se na vrednosti kompanije. Da li u njima ima onih koje se direktno ili indirektno mogu povezati sa zaštitom prirode, resursa, klime i sl.

Ne zaboravimo da bilo kojom poslovnom aktivnošću da se kompanija bavi, vrši (direktno kroz u upotrebu energije i resursa ili preko kupaca, klijenata i partnera) manji ili veći pritisak na životnu sredinu i klimatske promene.

Stoga, (re)definisanje vrednosti kompanije i obuhvatanje zaštite životne sredine i društva u kojem se posluje važan je prvi korak u efikasnom smanjenju negativnog uticaja.

Sistem za upravljanje zaštitom životne sredine

Smanjivanje negativnog uticaja jedne kompanije definitivno se ne postiže jednokratnom sadnjom drveća, skupljanjem smeća (smeće na prvom mestu ne bi trebalo da postoji) i sl.

Rešavanje nagomilanih ekoloških problema zahteva konstantan sistemski pristup, te je neophodno da kompanija implementira sveobuhvatni Sistem za upravljanje zaštitom životne sredine (Environmental Management System).

Kompleksnost sistema zavisi od delatnosti kojom se kompanija bavi, ali ne mora da znači da će u uslužnom sektoru taj sistem biti mnogo jednostavniji od onog u npr. proizvodnom sektoru. Važno je, takođe, da iza sistema stoje adekvatni ljudi koji će isti implementirati, održavati i unapređivati na svakodnevnom nivou.

Podrška top menadžmenta i institucionalizacija

Da pomenute (re)definisane vrednosti i sistem ne bi ostali “mrtvo slovo na papiru“, neophodno je da u kompaniji, koja istinski želi da se posveti smanjivanju negativnog uticaja na okolinu, top menadžment bude direktno uključen u definisanje planova i strategija kompanije po pitanju zaštite životne sredine.

Fotografija od: pixabay.com

Dodatno, pošto se resursi i energija troše u svim delovima, sektorima i odeljenjima kompanije, implementacija sistema zaštite životne sredine nije ekskluzivno rezervisana za osobe koje se tim sistemom direktno bave. Iz tog razloga, da bi sistem davao rezultate neophodno je da, pored najvišeg rukovodstva, i ostali relevantni delovi kompanije budu direktno i aktivno uključeni u rad i pospešivanje sistema zaštite životne sredine.

Stalno praćenje i planiranje potrošnje energije i resursa

Da bi se sagledao realan uticaj, neophodno je redovno prikupljati podatke o potrošnji svih vidova energije i resursa i obračunavati prateće emisije gasova sa efektom staklene bašte. Samo na bazi ovako sistematično prikupljenih podataka i diskusije kroz redovne sastanke, moguće je doneti adekvatne planove za implementaciju mera i praćenje rezultata. To takođe omogućava da se redovno preispituje realan uticaj kompanije na okolinu i udeo u klimatskim promenama.

Interna i eksterna komunikacija transparentnih i jednostavnih informacija

Ekološki odgovorna kompanija bi trebala da eksterno i unutar kompanije redovno komunicira transparentne i lako razumljive informacije o zaštiti životne sredine. To doprinosi kredibilnošću i otvorenosti za kritike i dalja poboljšanja. Takođe, kvalitetni podaci i transparentni izveštaji omogućavaju da se izbegne tzv. greenwashing, odnosno lažno predstavljanje pozitivnih ekoloških performansi.

Uticaj na dobavljače, kupce/klijente i partnere

Uticaj na druge kompanije znatno povećava uspeh u očuvanju resursa i borbi sa klimatskim promenama. Da bi se ovaj uticaj postigao, neophodno je definisati ekološke kriterijume za odabir dobavljača. Bitno je znati kakvi su dobavljači poželjni, a možda je i bitnije znati kakvi nisu. Kroz svoje vrednosti, misiju i ciljnu grupu svakako se profiliše i tip kupaca/klijenata i partnera sa kojima se sarađuje.

Ukoliko može da se bira, uvek i na svakom mestu treba birati ekološki odgovornu drugu stranu.

Deo profita ulagati u održivu budućnost

Strogo ekonomski gledano svaka investicija mora da se isplati u relativno kratkom periodu. Međutim, formule za izračunavanje isplativosti investicija ne uzimaju u obzir socijalnu i ekološku komponentu. Stoga, neke zelene investicije (npr. izgradnja malih postrojenja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije) još uvek mogu da pokažu nepovoljne stope isplativosti.

Fotografija od: pixabay.com

Ali kako tačno znamo da neće doći do kolapsa mreže za prenos električne energije i da upravo jedna mala solarna elektrana za 10 godina neće biti presudna u snadbevanju energijom nekog objekta.

Stoga, kompanija koja razmišlja dugoročno (ne 5 godina unapred, nego 20-30 godina) ne treba da žali deo profita koji ulaže u ekološke projekte, jer će nam za to naši potomci biti zahvalni.

Biti primer drugima

Kompanije se ugledaju jedna na druge i takmičenje na tržištu ne svodi se isključivo na cene. Način proizvodnje, realizacija na tržištu i pružanje usluga na inovativne i održive načine sve više dobija na značaju. Prostor za inovacije je danas ogroman, pa kompanije tako imaju priliku da pokažu primer svojoj konkurenciji koji (zeleni) put u budućnosti treba pratiti.

Budite u toku sa trendovima

U poslednjih 5 godina došlo je značajnih promena na polju održivog razvoja. Da navedem samo neke – Pariski sporazum, pad cene investicija u obnovljive izvore energija, EU zabrana korišćenja pojedinih jednokratnih plastičnih proizvoda, prodor koncepta cirkularne ekonomije i resursne efikasnosti i mnogi drugi.

Sve ove promene su se desile u kratkom periodu, a u narednih 30 godina ne očekuje se usporavanje dinamike ovih trendova.

Da bi kompanija pravilno implementirala mere za zaštitu životne sredine, neophodne je da prati sve ove promene i prilagodi svoje politike, biznis model i procedure.