Kako pandemija izazvana korona virusom (Covid-19) utiče na drumski transport u Republici Srbiji

Poslednjih dana svedoci smo vesti, koje su nekoga možda iznenadile, da je u svetskim okvirima ponuda nafte tokom juna 2020. na najnižem nivou u poslednjih 9 godina, kao i da je u Srbiji u prvih šest meseci ove godine znatno smanjena (30-50%) ukupna potrošnja fosilnih goriva u odnosu na isti period prethodnih godina. 

Ako ove vesti posmatramo sa aspekta spoljnotrgovinskog bilansa zemlje (koja pretežno troši uvozne naftne derivate), energetske efikasnosti drumskog transporta ili zaštite životne sredine od aerozagađenja, mogle bi se smatrati „radosnim“ vestima, ali one imaju i onu drugu - tamniju stranu medalje. Na osnovu njih bismo čak mogli zaključiti da se obim drumskog saobraćaja smanjio. Međutim, ipak nam se čini da su saobraćajna zagušenja na ulicama gradova jednako ozbiljna, ako ne i ozbiljnija nego ranije, jer je na njima sve veći broj putničkih automobila!

Zašto je to tako? U kritičnim vremenima „socijalnog distanciranja“ suočavamo sa porastom individualne mobilnosti tj. većim korišćenjem motorizovanih prevoznih sredstava: putničkih automobila, motocikala, mopeda i skutera (kao i nemotorizovanih vidova kretanja: trotineta, bicikala i pešačenja), za koje ne postoji dovoljan kapacitet na ulicama gradova i većih naselja, zbog čega nam se čini da se obim saobraćaja i nije smanjio.

Međutim, kako se privredna aktivnost smanjivala i većina delatnosti je prešla na rad od kuće, smanjila su se i pređena rastojanja posebno službenih putničkih vozila (ali i privatnih koja se koriste u poslovne svrhe), koja su se u vreme vanrednog stanja koristila gotovo isključivo na teritoriji matičnog grada, jer su službena putovanja smanjena na minimum, a putovanja u inostranstvo potpuno zabranjena.

Istovremeno, suočili smo se i sa zabrinjavajućim smanjenjem obima javnog prevoza putnika i to kako u linijskom, tako i u vanlinijskom prevozu.

O čemu se ovde zapravo radi: usled povećanog rizika od širenja zaraze, koja je za svega nekoliko meseci prerasla u epidemiju globalnih razmera (tj. pandemiju), u prvoj polovini marta 2020. godine prvo je obustavljen kompletan međunarodni, zatim međumesni (međugradski) i na kraju gradski i prigradski prevoz putnika, a samo mali broj prevoznika nastavio je da obavlja poseban linijski prevoz zaposlenih do radnih mesta i tokom perioda zabrane (vanrednog stanja).

Gradski i prigradski linijski prevoz u Srbiji je ponovo uspostavljen nakon okončanja vanrednog stanja, 8. maja 2020. godine. Ukidanjem zabrane obavljanja međumesnog linijskog prevoza putnika 4. maja 2020. godine, usledilo je ublažavanje uslova da prevoznici održavaju najmanje 25% polazaka sa registrovanih redova vožnje, ali se do dana pisanja ovog teksta međumesni linijski prevoz još uvek nije normalizovao, odnosno funkcioniše ispod nivoa rentabilnosti sa malim brojem polazaka i još manjim brojem putnika (usled zahteva „socijalnog distanciranja“, ali i sve manjeg broja poslovnih i privatnih putovanja javnim prevozom iz latentnog straha od širenja zaraze).

Prevoznici koji realizuju ove vrste prevoza su u ranijoj regularnoj eksploataciji autobusa trošili izuzetno velike količine goriva, a još uvek nisu uspeli da se oporave od ovog udara, pa njihov današnji transportni rad (koji se izražava u mesto- ili putnik-kilometrima) iznosi deseti deo ranijeg obima, što najbolje govori koliko će se sporo vraćati obim prevoza do nivoa koji prethodi pandemiji.

Kada je u pitanju međunarodni linijski prevoz putnika iako nije eksplicitno zabranjen, gotovo se uopšte ne odvija imajući u vidu zabrane ulaska naših putnika u zemlje Evropske unije. Istovetna je situacija i u međunarodnom vanlinijskom prevozu putnika u sklopu turističkih aranžmana koji je skoro u potpunosti obustavljen.

Što se tiče delatnosti prevoza tereta, ona se neprekidno obavljala tokom kompletnog vanrednog stanja. Na početku pandemije nastao je i u ovoj oblasti potpuni haos izazvan zatvaranjem granica i uvođenjem nedovoljno jasnih pravila, koja su se menjala iz sata u sat, kao i na prevoznike i vozače na koje se odnose, ali i usled različitog postupanja nadležnih organa od zemlje do zemlje (ali i od graničnog prelaza do graničnog prelaza iste zemlje), što se rešilo nakon prve dve nedelje u najvećoj meri, brzom razmenom informacija u cilju hitnog rešavanja problema, iznalaženja rešenja i uklanjanja prepreka.

Tokom vanrednog stanja sva teretna vozila u tranzitu na teritoriji Republike Srbije bila su obavezna da se kreću u konvoju pod pratnjom policije najznačajnijim putnim pravcima, bez mogućnosti zaustavljanja na našoj teritoriji. Ove mere nisu važile za bilateralne prevoze, odnosno one kojima je izvor ili cilj bio u Republici Srbiji.

Kako je koja privredna i industrijska delatnost poslovala, tako je funkcionisala i njihova logistika, odnosno transport sirovina, poluproizvoda ili distribucija gotovih proizvoda. Najveći rast u obimu transporta dogodio se u transportu farmaceutskih proizvoda, medicinskih uređaja i opreme, higijenskih sredstava i drugih povezanih delatnosti. Takođe, snabdevanje prehrambenim proizvodima, odnosno njihova distribucija u okviru maloprodajnih lanaca nije opala. Sa druge strane, distribucija robe široke potrošnje, onlajn dostava i kurirske službe su zabeležile porast u obimu transporta.

Relaksacijom mera došlo je do delimične normalizacije u gotovo kompletnoj delatnosti prevoza tereta. Međutim, funkcionisanje većine voznih parkova koji predstavljaju podršku osnovnoj proizvodnoj delatnosti, a koja još uvek nije normalizovana nakon ukidanja vanrednog stanja, dotučeno je tekućim rastom broja zaraženih od pandemije COVID-19, za koji ne postoje procene dokle će trajati.

Zbog svega toga, nadležni organi Republike Srbije moraju da pronađu način da omoguće opstanak transportne privrede posebno u domenu prevoza putnika, koja predstavlja javnu uslugu i bez koje se ne može zamisliti održivi transportni sistem jedne ozbiljne zemlje na putu ka Evropskoj uniji.

Pored poreskih olakšica i odlaganja plaćanja doprinosa za zaposlene radnike, trebalo bi obezbediti adekvatne finansijske subvencije i/ili garancije države za beskamatne kreditne aranžmane namenjene opstanku svih privrednih subjekata ugroženih tekućom pandemijom