Kako nove tehnologije utiču na logistiku?

Davno su prošla vremena kada je Henry Ford mogao reći „Možete dobiti auto bilo koje boje dok god je to crna“. Svi znamo koliko je u današnje vreme kupac razmažen i koliko različitih želja s jedne strane kao i varijacija pojedinih proizvoda s druge strane, ima na tržištu. 

Dugi rep

U knjizi "Dugi rep", Chrisa Andersona - prema mišljenju nekih, jednoj od najvažnijih poslovnih knjiga u poslednje vreme - pokazuje se kako budućnost industrije nisu hitovi ili bestseleri, nego niše. Rep Gausove krivulje koji prikazuje različitost od prosečne potražnje sve je duži (to znači da ima sve više proizvoda koji su specifični i sve više specifičnih želja potrošača).

Nekada se moglo prodavati samo ono što se nalazilo na policama. U velikim trgovačkim centrima su još uvek brend menadžeri ti koji određuju koji proizvodi će se staviti na police, a koji ne. U stvari potražnja se umetno stvara kroz ponudu. Internet konačno omogućuje da svaki tržišni deo, ma kako bio mali i specijalizovan, može naći svog kupca.

Ovaj koncept je zgodan i demokratičan, ali je do sada bio primenjiv samo u domenu muzičke i izdavačke industrije zbog preskupe proizvodnje svega što nije čist intelektualni proizvod. Međutim, možda je došlo do nove industrijske revolucije u trgovini i logistici!

3D štampanje

Tehnologija proizvodnje u tehnici 3D štampanja (pomoću 3D štampača) više nije novost. 3D štampanje je izvorno razvijeno kao automatizovani postupak izrade prototipa i to ima i te kako smisla, jer tradicionalne 'reduktivne' tehnike proizvodnje (tehnologija koja se zasniva na uklanjanju materijala) mogu potrajati duže, ali su i puno skuplje.

Mehanički delovi, cipele, modni proizvodi i pribor te ostala roba široke potrošnje – to sve može biti 'štampano' za pregled od strane dizajnera ili inženjera, a revizija uzorka je jednostavna. Masovna proizvodnja je bila i još uvek jeste održiva zbog svoje ekonomije razmera, ona je neekonomična za pojedinačnu proizvodnju i za izradu prototipova.

3D štampanje omogućuje jednostavnu i jeftinu proizvodnju manjih serija proizvoda i prototipova, gde je svaki predmet original (ili savršena kopija) i izrada alata za jedan komad jeftina kao izrada alata za mnoge proizvode.

Konačni 3D štampani proizvod ima takođe i druge prednosti. Proizvodi mogu biti lakši, ali jednako solidni i jaki. Tu je ekološka komponenta kao i manji utrošak materijala, jer nema rasipanja i otpada.

I, da se vratimo našem dugom repu. Potrošači će, u teoriji, primenom ove nove tehnologije imati mnogo veći uticaj na konačni oblik proizvoda koje kupuju, a koji će biti proizvedeni prema njihovim preciznim (i razmaženim) specifikacijama.

Koje su posledice 3D štampača za logistiku?

Posledice na proizvodnju koje 3D printeri donose su dosta jasne, ali ono što je zanimljivo je da se uticaj ove nove tehnologije ne zaustavlja na proizvodnji. Uticaj se širi i na ostale funkcije poslovanja, u prvom redu na logistiku:

• ,Nearsourcing' - Po svemu sudeći deo roba koje su se prethodno proizvodile u Kini i na drugim dalekoistočnim tržištima mogao bi biti nabavljen od bližih izvora (u Severnoj Americi i Evropi). Time bi se smanjili volumeni vodenih i vazdušnih isporuka iz tog kraja sveta.

• Masovno prilagođavanje proizvoda – Sledeća velika promena ide u smeru povećanja tržišnog dela, te sve većeg prilagođavanja pojedinih proizvoda posebnim zahtevima kupaca. To bi značilo da će nivo zaliha padati, zbog sve veće nabavke na osnovu porudžbina ('make-to-order'). To će za posledicu imati smanjenje potreba za skladištenjem.

• Odnosi u lancu snabdevanja – Nizvodni deo logističkog lanca će takođe biti pogođen. 'Build-to-order' (izrada po narudžbini) proizvodna strategija će bitno uticati na odnos proizvođač – veletrgovac – trgovac na malo. U budućnosti bi iskustvo shopping-a takođe moglo biti znatno drugačije. U nekim sektorima, trgovci će prestati postojati ili će postati 'izlozi' za proizvođače, bez vlastitih zaliha. Narudžbine će biti ispunjene direktno od proizvođača i dostavljene do krajnjeg potrošača.

• Novi logistički sektor – Glavni novi sektor logističke industrije će se baviti skladištenjem i isporukama sirovina koje 'hrane' 3D štampače. Kako će 3D štampači postati sve pristupačniji za javnost, na tržištu će se povećati kućna potražnja pa tako i dostava tih materijala.

• Rezervni delovi – Usluge servisiranja rezervnih delova i logistički sektor povezan sa njima biće jedan od prvih koji će biti pogođeni. Zamislite samo kolika se sredstva i resursi troše na rezervne delove i do 40-50 godina starih mašina (na primer traktora) koji su još uvek u upotrebi.

Trenutno se troše milijarde na zalihe delova potrebnih za održavanje raznih mašina od automobila do rendgena. Nije potrebno puno mašte da razumemo prednosti za inženjera zaduženog za nabavku delova, koji će biti u mogućnosti preuzeti dizajn rezervnog dela iz online biblioteke, 'ispisati' ga na 3D štampaču, a zatim ga ugraditi u vrlo kratkom vremenskom periodu.

To će smanjiti potrebu za globalnim i nacionalnim distributivnim skladištima rezervnih delova, kao i njihove zalihe.

Logistička kompanija budućnosti

Promena dinamike lanca stabdevanja će neumitno dovesti do razvoja novog tipa logističkih kompanija nalik '4PL' ili kompanije za upravljanje uslugama. Njihove usluge će se sastojati od mešavine razvoja softvera, usluge dostave, upravljanja odnosima s partnerom, upravljanja ugovorima kao i intelektualne usluge.

Nova logistička kompanija će dizajnirati rešenja koja obuhvataju planiranje potražnje, proizvodnju, isporuku, praćenje tržišta, upravljanje servisom rezervnih delova, povratnu logistiku i recikliranje. U suštini, oni će postati pružaoci usluga upravljanja životnim vekom proizvoda. Ovo je odlična prilika za velike igrače koji imaju resurse za uspostavljanje ove nove organizacije.

Nove tehnologije

Nove tehnologije poput robotike, internet stvari (IoT), blockchaina i analize velikih podataka (big data) imaju presudan uticaj na lanac snabdevanja i logistiku, a razvijaju se vrlo brzo i konvergiraju. Tokom narednih godina počećemo uviđati pojavljivanje rešenja u lancu snabdevanja, koji uključuje sve ove tehnologije uz postojeće kapacitete.

Na području automatizacije u skladištenju i proizvodnji, videli smo kako se razni sistemi počinju intenzivnije koristiti i postaju sveobuhvatni u njihovoj primeni u određenim sektorima i u određenim regijama, kao na primer: automatizovana vozila za vožnju (AGV), automatizovani sistemi za čuvanje i otkrivanje (ASRS), integrisane sa sistemom upravljanja skladištem (WMS) i sistemom kontrole skladišta (WCS), i dopunjenim sa sistemom prepoznavanja glasa i sistemi pick-by-light.

Međutim, zbog visokih troškova, ta rešenja su primenjivale velike kompanije u regijama visokih troškova rada.

Slovenija je poslednjih godina postala pravi globalni hub za rešenja temeljena na blockchain tehnologiji. Kao što smo imali priliku da vidimo na Logikovoj Supply Chain konferenciji u aprilu ove godine, tehnologija blockchaina u kombinaciji s IoT (Internet of Things) odnosno uređajima ugrađenim u fizičku imovinu, kao i stavke inventara u lancu snabdevanja, obećava mnoga vredna rešenja za izazove u raznim aktivnostima poput: praćenja imovine (kao što su kontejneri, vozila), provere autentičnosti proizvoda, praćenja hrane, upravljanje licencom i identitetom.

Te aktivnosti će u kombinaciji sa analitičkim potencijalom "velikih podataka" (Big Data) koji proizlaze iz ovih uređaja omogućiti uvid u realno vreme stvarnog stanja lanca snabdevanja na način koji ranije nije bio moguć. To će doneti prednosti u smislu smanjenja otpada, poboljšane održivosti i povećane produktivnosti.

U novije vreme, razvoj tehnologije senzora doveo je do pojave kolaborativnih robota („kobota“) koji mogu raditi slično kao i ljudi u, na primer, prikupljanju skladišnih porudžbina. Neki od sistema koji se sada razvijaju i implementiraju mogu se modularno uvesti u malim koracima, što znači da verujem da ćemo u budućnosti videti „kobote“ koji rade u skladišnim i logističkim operacijama svih veličina, ne u obliku gde su zamena ljudima, već kao poboljšanje ljudskog rada. Ipak, prisutnost ove tehnologije u kompaniji vodi do vrlo drastične promene u obuci, veštinama i sposobnostima ljudi koje ćemo imati u budućnosti.

O autoru: Antonio Zrilić

Osnivač Logiko Consulting-a, od 2007. godine sarađuje sa preduzetnicima i rukovodiocima kako bi im pomogao da profitabilno rastu, povećaju produktivnost i poboljšaju novčani tok širom Ex-Yu regije i Evropske unije.

Stručnjak je za upravljanje lancem snabdevanja (logistika, proizvodnja i nabavka). Sertifikovani je konsultant u Supply Chain Managementu i takođe je autor knjiga o menadžmentu „Upravljanje zalihama u šest koraka“ i „Kako naterati žabu da skoči?“.

Stručnjak za ERP i WMS sisteme (On je sertifikovani SAP konsultant, pa je implementirao niz uspešnih projekata), I osmislio softver StockOptimizer™.

Portfolio LOGIKO usluga:

• Prilagođeni trening programi – Prilagođeni inhaus treninzi sa konkretnim akcijama

• Coaching i edukacija "jedan na jedan" za profesionalce i menadžere

• Rešavanje kompleksnih problema - Konsalting projekti

• Projekti za unapređenje likvidnosti (bolji Cash-Flow)

• Povećanje profitabilnosti i produktivnosti (u proizvodnji, distribuciji i logistici)

• Bolje iskorišćenje imovine (dizajn novog skladišta ili pogona, optimizacija zaliha, optimizacija procesa u proizvodnji, distribuciji i logistici)

• Pomoć kod uvođenja novih tehnologija (WMS, ERP, …)