Kako funkcioniše dualni sistem obrazovanja u Švajcarskoj

Liberalno i fleksibilno tržište rada i stručno obrazovanje u skladu sa potrebama privrede među ključnim su faktorima koji pomažu rast i razvoj švajcarske privrede. U okviru dualnog obrazovanja, postoji oko 230 stručnih profila za koja se đaci školuju.

Dualni model stručnog obrazovanja predstavlja najzastupljeniji način školovanja u Švajcarskoj, za koji se godinama opredeljuje više od dve trećine mladih. Švajcarski model je vid javno-privatnog partnerstva gde su ključni partneri državne (kantonalne) škole i privatna (mala i srednja) preduzeća. Država ima ulogu medijatora u procesu - obezbeđuje najbolje moguće uslove kompanijama koje učestvuju u dualnom obrazovanju, podstiče otvaranje radnih mesta za učenje za učenike i pomaže mladima da odaberu zanimanje i kompaniju. Đaci provode 3 do 4 dana u kompaniji, a 1- 2 dana u školi.

Švajcarska organizacija za razvoj i saradnju kroz projekat „Razvoj privatnog sektora u Srbiji” pruža našoj zemlji podršku u obrazovanju kadrova po meri privrede. U okviru tog projekta u školskoj 2016/2017. godini 7 preduzeća iz zlatiborskog okruga će otvoriti vrata za obrazovanje uz rad učenika za zanimanje operater izrade nameštaja, a u saradnji sa Tehničkom školom iz Užica. Za školovanje učenika za novi obrazovni profil prijavila se i Politehnička škola iz Subotice, koja je za to dobila podršku za sada 5 kompanija iz industrije nameštaja. U prvom upisnom krugu, škola u Užicu je upisala 26, a škola u Subotici 25 učenika, objašnjava Mirjana Kovačević, direktor Sektora edukacije Privredne komore Srbije.

Različiti i brojni faktori mogu uticati na ponudu i tražnju radnih mesta za učenje. Na strani ponude, najčešći faktori su strukturne promene privrede i fluktuacije u privrednim kretanjima, dok su na strani tražnje to demografske promene i zainteresovanost mladih ljudi za ovaj model obrazovanja. Rad sa mladima je od ključne važnosti za uspeh modela obrazovanja i u Švajcarskoj je značajna pažnja posvećena karijernom vođenju i profesionalnoj orijentaciji. U okviru švajcarskog dualnog obrazovanja, postoji oko 230 stručnih profila za koja se đaci školuju i za koje postoji interes na tržištu rada. Tradicionalno, najtraženiji obrazovni profili od strane učenika su komercijalista, trgovac, negovateljica, električar, IT tehničar, kuvar, logističar.

U Švajcarskoj, oko 40 odsto kompanija koje ispunjavaju uslove da se bave dualnim obrazovanjem, to i čini. Uključivanje je teže manjim kompanijama, koje su ili usko specijalizovane u poslovanju ili u redovima zaposlenih nemaju kvalifikovane kadrove za mentore učenicima. Švajcarske kompanije, zbog koristi koje imaju od ovakvog modela obrazovanja, pokrivaju troškove osposobljavanja đaka tokom 3 do 4 godine, pri čemu u završnoj godini njihovog školovanja ostvaruju profit na tom radnom mestu. Zarade se kreću oko 11-13 odsto prosečne plate kvalifikovanog radnika na odgovarajućem radnom mestu, ali nisu zakonski ograničene kao što je to slučaj u drugim zemljama u kojima funkcioniše sličan dualni model obrazovanja (Nemačka, Austrija, Danska – do 15 odsto).

Strateški koncept školovanja i njegov razvoj definiše se na saveznom nivou, dok kantoni sprovode sistem, vrše nadzor nad njim i izdaju licence centrima/školama za obuku. Privatni sektor početkom svake godine dostavlja potrebe za učenicima u privredi, kako bi kantoni mogli blagovremeno da odgovore zahtevima i organizuju nastavu u stručnim školama.

Koncept stručnog usavršavanja definišu poslovna/strukovna udruženja različitih profila, koja su ujedno i najvažniji partner u sistemu. To znači da privatni sektor ima vrlo aktivnu ulogu u kreiranju programa obrazovanja i u njihovom revidiranju i unapređenju. Obrazovni programi se revidiraju svakih pet godina.

Osnovna karakteristika švajcarskog modela dualnog obrazovanja je visok stepen prohodnosti kroz sistem - prepoznavanje prethodnog učenja i obučavanja i povezivanje sa budućim opcijama. Pošto polože dodatni ispit, đaci imaju pravo na upis na regularne univerzitete ili na jednu od dve državne visoke politehničke škole u Švajcarskoj. To znači da i učenik koji je završio drugi stepen srednjeg stručnog obrazovanja, koji ga inače opskrbljuje pre svega praktičnim veštinama i znanjima za konkretno obavljanje posla, može da nastavi školovanje na trećem ili četvrtom stepenu. Štaviše, moguće je i završiti školovanje, raditi u kompaniji deset i više godina, na primer, a onda se vratiti na dalje školovanje jer nema starosnih granica za stručno osposobljavanje.

Izvor: PKS