Istorija tekstilne industrije - kako je tekao razvoj industrije tekstila?

Tekstilna industrija je kroz vekove i mileniume koristila slične materijale u proizvodnji, ali se tek razvojem i automatizacijom omogućilo njeno omasovljavanje. Kasnije, pojavom sintetičkih materijala i novih tehnologija, postavljen je temelj današnje industrije tekstila.

U davna vremena je bilo teško doći do kvalitetnih tkanina. Najfiniji materijali bili su rezervisani isključivo za plemstvo, dok je običnom stanovništvu bilo dostupno uglavnom ono što je uspevalo samo da proizvede. Kada se pamuk pojavio u Evropi u srednjem veku, bio je to egzotičan materijal, za koji ljudi do tada čak nisu ni znali da postoji.

Danas su nam kvalitetni komadi pamučne garderobe svima dostupni i na samo nekoliko klikova u online prodavnici možemo odabrati dizajnove koji će nam biti dostavljeni na kućnu adresu. Za to treba da zahvalimo mnogim naučnicima koji su doprineli tehničko-tehnološkom razvoju, ali i brojnim drugim faktorima koji su uticali na rast tekstilne industrije tokom istorije.

U nastavku teksta pročitajte kratku istoriju industrije tekstila i saznajte više o karakteristikama proizvodnog procesa.

Kako funkcioniše proces proizvodnje tekstila?

Sam proces proizvodnje tekstila se može razlikovati u zavisnosti od sirovine i metode dobijanja određene tkanine. Danas je postupak znatno automatizovan, što se u mnogome razlikuje u odnosu na period pre 100 ili 200 godina.

Pamuk je najbitnija prirodna sirovina na svetu

Pamuk je u oblasti tekstilne industrije najbitnija prirodna sirovina na svetu, gaji se i prerađuje u preko 50 zemalja, a postupak podrazumeva nekoliko koraka. Pamuk se prvo uzgaja na plantažama, zatim se obavlja žetva, čišćenje vlakana, priprema, dobijanje prediva, od prediva se prave tkanine, a od tkanina se završnom obradom dobija tekstil.

Ostali prirodni materijali takođe prolaze mnoštvo procesa

Prirodni materijali mogu biti životinjskog, biljnog ili mineralnog porekla. Životinjska vlakna se uglavnom dobijaju šišanjem, dok se biljna mogu dobiti iz semena, stabljike ili lista. Međutim, bez obzira na način dobijanja, potrebno je da svako vlakno prođe kroz gomilu procesa da bi moglo industrijski da se koristi.

Kako se dobijaju veštački materijali?

Veštačka vlakna se dobijaju ekstrudiranjem polimera, gde se koriste različiti medijumi za koagulaciju. Za dobijanje rejona se koristi vlažno predenje, dok se najlon i poliester dobijaju suvim predenjem uz pomoć acetata i triacetata.

Daleka istorija tekstilne industrije

Postoje određene indikacije da je tkanje bilo poznato još u paleolitu. Neolitski tekstili pronađeni su iskopavanjem na području današnje Švajcarske i Egipta, a smatra se da su stari oko 5000 godina.

U rimsko doba su se za oblačenje stanovništva koristili ponajviše vuna, lan i koža, dok je samo elitni deo društva imao pristup svilenim tkaninama, koje su stizale iz Kine.

U srednjem veku se u Evropi pojavio pamuk, koji je takođe stizao iz Azije. Tada niko nije mogao da razume da tako fin i kvalitetan materijal raste iz zemlje, a pošto ih je najviše podsećao na vunu, postojalo je verovanje da se pamuk dobija od ovaca koje rastu na drveću.

Pri kraju 16. veka pamuk je već bio rasprostranjen na pogodna područja za njegovo gajenje. Najveći proizvođači su se nalazili pre svega u Aziji i u toplijim delovima američkog kontinenta.

Britanija kao predvodnik industrijske revolucije

Britanija je još u 17. i 18. veku bazirala svoju privrednu snagu na proizvodnji tekstila dobijenog od vune. U 18. veku je ova proizvodnja eksplodirala i veliki deo stanovništva dobio je zaposlenje u njoj. Više od četvrtine britanskog izvoza činila je upravo vunena roba, a sama tekstilna industrija potpomogla je razvoj i drugih grana privrede, kao što su industrija uglja i gvožđa, napredak tehnologije i podsticanje uvoza sirovina.

Indija kao britanska kolonija, bila je dobar izvor pamuka, a Britanija je u ovom periodu svog industrijskog razvoja udesetostručila izvoz pamučnih proizvoda, što je pratilo vunsku industriju. Britanija je zabranila izvoz mašina za predenje i tkanje, kao i njihovih nacrta i polako postajala najdominantnija na svetskom tržištu tekstila.

Nakon što je nastupila prava industrijska revolucija u Evropi, genijalnošću Džejmsa Vata (James Watt), njegovim pronalaskom parne mašine, ali i drugim naučnim dostignućima tog vremena, usledio je period bez novih pronalazaka.

Akcenat je bio na unapređenju same proizvodnje, smanjenju troškova, poboljšavanju kvaliteta i mogućnosti da se svi delovi odeće proizvode sa što manje ručnog rada. Razvoj železnice i prokopavanje kanala omogućili su bolji transport, pa su uvoz sirovina i izvoz gotove garderobe, naročito u Britaniji, bili znatno olakšani.

Dvadeseti vek i otkriće sintetičkih vlakana

Velike promene u tekstilnoj industriji usledile su u 20. veku, kada se došlo do inovacija na polju mašinske industrije, sintetičkih vlakana, logistike i globalizacije trgovine.

Hemijske kompanije počele su da proizvode velike količine sintetičkih tkanina, kao što su rejon i najlon. Time su proizvođači vune i pamuka bili snažno uzdrmani, jer su jeftine sintetičke zamene bile podjednako efikasne i od njih se pravilo sve i svašta, od ženskih čarapa i četkica za zube, do vojnih padobrana i šatora.

U toku 20. veka je raznovrsnost sintetičkih vlakana koja se koriste u proizvodnji konstantno rasla. Četrdesetih godina su razvijena modakrilna, acetatna i metalna vlakna, a pedesetih skril, poliester i spandeks. Poliester je postao toliko popularan da je krajem sedamdesetih godina prošlog veka, na tržištu SAD-a bilo više poliestera nego pamuka.

U kasnim osamdesetim odeća je prestala da bude glavno tržište industrije tekstila, već su to postali proizvođači industrijskog i kućnog nameštaja. Omasovljavanjem proizvodnje i automatizacijom procesa, mnoge male firme su bile zatvorene, pre svega u SAD-u, a potom i u ostatku sveta.

Danas je Kina najveći izvoznik tekstila u svetu, sa vrednošću izvoza od 154 milijardi dolara, što je više od EU, Indije, Turske, SAD-a, Vijetnama, Koreje i Pakistana zajedno. U Srbiji je vrednost izvoza preko sto puta niža u poređenju sa svetskom silom broj jedan u ovom pogledu, ali se zato beleži konstantan rast.

Zemlje sa najvećim procentom stanovništva zaposlenim u ovoj industriji su Pakistan i Bangladeš, gde je radna snaga izuzetno jeftina, a kvalitet pamuka visok, pa su one čest izbor svetskih kompanija koje posluju u industriji nameštaja i modnoj industriji.

Nadamo se da vam je ovaj tekst bio koristan i da vam je ova kratka priča o istoriji tekstilne industrije bila interesantna i inspirativna.