Internet stvari (Internet of Things) menja svet, kakvog ga poznajemo

Internet stvari (IoT) povezuje milione predmeta iz našeg svakodnevnog života (ulično osvetljenje, parking servis, uličnu signalizaciju, bolničku opremu, kućne aparate, proizvodne linije, poljoprivrednu mehanizaciju itd.), koji su opremljeni sa senzorima, procesorima i uređajima za komunikaciju, sve sa ciljem da preko Interneta razmenjuju važne podatke i da prema potrebi odreaguju na najoptimalniji način.

U osnovi, IoT omogućava daljinsku razmenu podataka i upravljanje sa različitim predmetima i nekima od njih (npr. termostatima) daje potrebne podatke neophodne da sami donose odluke. Kada su predmeti povezani u IoT i dobiju glas, postaju deo korisničkog iskustva, kojeg oblikuje interakcija između ljudi, mesta i predmeta, između proizvoda, prirode i života i prirodno vas navode da zakoračite dalje, iza IoT-a, ka Internetu korisničkih iskustava (Internet of Experiences).

Internet korisničkih iskustava 

Korisnici u IoT-u fokusiraju se na stvari, pojedine pametne uređaje u mreži, za razliku od Interneta korisničkih iskustava, koji ima viši cilj koji je moguće dostići kada pametni uređaji međusobno komuniciraju i omogućuju kreiranje inovativnih usluga koje pojednostavljuju i obogaćuju naše živote na nov način.

Tako se, na primer, može dogoditi da autoput može poslati poruku da postaje preopterećen i automatski se uključi preusmeravanje saobraćaja na alternativne pravce. Sve je to, naravno, moguće samo ako proizvođač zamisli, projektuje i odradi simulaciju kako bi, za bolje korisničko iskustvo, mogao primeniti mogućnosti koje imaju proizvodi drugih proizvođača.

Iskusni stručnjaci se slažu sa mišljenjem da korisnik mora biti glavni razlog za postojanje rešenja. Digitalizacija proizvoda i usluga se odvija tako brzo da je to teško ispratiti. 

Razvoj sistema i sistemsko razmišljanje

Uz pravilnu primenu IoT-a, nekada složena rešenja i aktivnosti mogu postati tehnološki jednostavna i praktična. Uprkos tome, sinergija proizvoda, usluga, programske opreme, sadržaja, tehnologija, oblaka i podataka u jedinstveno iskustvo, unutar višesmerno povezanog Interneta korisničkih iskustava, još uvek ostaje složeno.

Strategije za adresiranje takvog koncepta nalaze se u oblasti sistemskoga inženjeringa – interdisciplinarnog pristupa projektovanju, realizaciji i upravljanju sa složenim sistemima, koji su u interakciji i stvaraju okruženje koje jedan sam element sistema ne bi mogao. Izazov postaje još veći, kada pojedini kompleksni sistemi postanu deo najvećeg sistema svih sistema: Interneta stvari, koji uključuje uređaje stotina hiljada proizvođača sa različitim, čak i suprotstavljenim ciljevima i pristupima.

Trenutne inženjerske prakse su ispred nauke: gradimo sisteme, koje još ne umemo u potpunosti okarakterisati i analizirati te ne možemo u potpunosti predvideti njihovo ponašanje. O Internetu stvari ne možemo razmišljati samo sagledavanjem tih stvari, odnosno uređaja koji su povezani, ako ne sagledamo i već decenijama poznata rešenja za projektovanje tih uređaja kao što su CAD, CAM, CAE alati kao i PLM rešenja i rešenja za digitalnu simulaciju.

IoT u brojevima

Analitičari ocenjuju da je na Internetu ili u privatnim mrežama već povezano od 6 do 14 milijardi različitih uređaja (pametni telefoni, tableti, računari i slično). Predviđa se da će do 2020. godine biti povezano između 18 i 50 milijardi uređaja, što znači da bi IoT mogao postati tržište vrednosti između 300 milijardi i 1.7 biliona američkih dolara i više.

Širom sveta pametni i povezani proizvodi već unapređuju bolnice, privatne i poslovne prostore, fabrike, poljoprivredna dobra, transport i energetske sisteme. Firma Tata Consultancy Services je za izveštaj iz 2015. godine anketirala 3 764 rukovodilaca i ustanovila da već 79% upotrebljava IoT za praćenje korisnika, proizvoda, poslovnica ili nabavnih lanaca.

Anketirana preduzeća navode da je u poslovnim jedinicama, koje su uključene u njihove IoT inicijative, prosečno povećanje prihoda u 2014. godini bilo 16%. U preduzećima, koja je firma Tata Consultancy Services prepoznala kao primere dobre prakse, prosečno povećanje prihoda je doseglo čak 64%.

Po čemu se preduzeća, koja su primer dobre prakse, razlikuju od ostalih?

Istraživanje je identifikovalo sedam ključnih faktora, a vodeći menadžeri su istaknuli da u težište treba postaviti potrošače i vrednosti koje su im isporučene. Istraživanje je pokazalo i da preduzeća, koja su rano usvojila IoT, češće digitalno prilagode svoje poslovanje i proizvedu vrednost i za stranku, a ne samo za sebe.

Karakteristike 8% vodećih preduzeća u IoT:

97% je prilagodilo svoje poslovanje Internetu stvari

48% iskorištava podatke o tome kako stranke upotrebljavaju proizvode

45% je povećalo svoje poslovne usluge jer mogu pratiti upotrebu svojih proizvoda

Izvor: CADCAM GROUP