Internet pismenost u Srbiji i regionu - na kom je nivou i kako je unaprediti?

Razvoj interneta i komunikacija putem njega doneli su nam nove mogućnosti i praktičniju svakodnevnicu.

Pa ipak, potrebno je praviti razliku između samog korišćenja interneta, odnosno klasične upotrebe sa kojom je sve više ljudi upoznato i digitalne pismenosti za koju se prema istraživanjima ispostavilo da nema veliki procenat građana.

Unapređenje internet pismenosti ima za cilj jednostavnije i naprednije korišćenje, kao i veću bezbednost, naročito kod mladih.

Ukoliko vas zanima kakva je trenutna situacija po pitanju digitalne pismenosti i kakve su mogućnosti po pitanju razvoja iste kada su u pitanju građani Srbije i drugi u regionu, pozivamo vas da nastavite sa čitanjem teksta.

Trenutno stanje digitalne pismenosti

Ono što je pozitivno jeste da Srbija generelano prati svetske trendove po pitanju digitalizacije kao i da građani dobro prihvataju novine. Prema tome, nalazimo se malo ispod najrazvijenijih zemalja.

Dolazi i do razvijanja online kupovine i njenih mogućnosti, s obzirom da se vremenom rađa sve više pouzdanih i sigurnih online prodavnica.

Dostupne su sve vrste proizvoda online, dok se kupovina može obaviti u svega par koraka.

Sveobuhvatno istraživanje sprovedeno 2018. godine od strane Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, tumačenjem podataka zaključilo je kako čak 73% građana koristi internet, ali je bitno naglasiti kako je samo 49% zapravo digitalno pismeno.

Slični podaci našli su se u istraživanjima sprovedenim u zemljama u regionu, dok u EU 87% stanovništa poseduje internet priključak.

Koraci usmereni ka razvijanju pismenosti na internetu

U junu je formirana Radna grupa za izradu Strategije digitalnih veština u Srbiji za tada naredni period između 2019. i 2023. godine. Rezultate ćemo moći da sumiramo tek nakon toga, ali je cilj sasvim jasan - unapređenje digitalne pismenosti!

Pomenuto Ministarstvo koje je i započelo ovu inicijativu takođe je podržalo brojne projekte koji se uopšteno tiču digitalnih veština i njihove primene. Primećena je i povećana saradnja u oblasti nevladinog međunarodnog sektora sa sličnim zadacima.

Još jedan od ciljeva Vlade Republike Srbije jeste da se uvede širokopojasna optička mreža do 2023. godine i primeni Strategija razvoja mreža nove generacije do iste godine.

Demografske karakteristike i mogućnosti za razvijanjem digitalnih veština

Kada se govori o digitalnim veštinama i uopšte mogućnostima za učenje, neozbiljno bi bilo zaobići demografske karakteristike kao faktor veće ili manje uključenosti u rad na računarima.

Prema uporednoj analizi podataka za godine koje su prethodile objavljivanju istraživanja te 2018., može se zaključiti kako se broj računara po domaćinstvu povećavao na sledeći način:

- povećanje za 4% u poređenju 2017. i 2018. godine;

- povećanje za 6,3% u poređenju 2016. i 2017. godine;

Tokom 2018. godine 72,1% domaćinstava u Srbiji posedovalo je računar i to prema istraživanju Republičkog zavoda za statistiku.

Najveća razlika u pogledu posedovanja računara primećuje se prema kriterijumu mesečnog prihoda, što je složićete se potpuno logično. Skoro 90% stanovništva koji poseduju računare imaju prosečan prihod koji premašuje 600 evra mesečno.

Ono što je još primetno kada su u pitanju demografske karakteristike jeste da računare najviše koriste mladi i zaposleni.

Cilj gorenavedenih strategija Ministarstva jeste da povećaju broj ljudi koji uopšte ima pristup računarima, kao i da se poveća znanje onima koji su već u mogućnosti da se razvijaju na ovaj način.

Razlika između kompjuterske i digitalne pismenosti

Osnovna razlika ogleda se u sveobuhvatnosti polja delovanja, a moćemo zaključiti kako je kompjuterska pismenost samo jedan deo digitalne. Osnovno poznavanje rada računara ne kvalifikuje vas i kao pismenog prema novim digitalnim kriterijumima.

Posedovanje računara i razumevanje kako on radi jeste bitna osnova za početak učenja digitalne pismenosti.

Njen osnovni nivo bio bi sposobnost navigacije na web stranici, slanje mejlova i korišćenje društvenih mreža.

Kada savladate ove osnove sledi upoznavanje sa naprednijim programerskim mogućnostima računara. Međutim, osnovni cilj digitalne pismenosti jeste u najbližoj vezi sa bezbednošću na internetu, digitalnim otiskom, sajbermaltretiranju, etici korišćenja izvora u smislu plagijata.

Kako se zaštititi na internetu?

Rezultat implementacije strategija koje se tiču unapređenja digitalne pismenosti treba da bude usmeren ka bezbednosti.

Ciljevi Strategije razvoja digitalnih veština, platforme “Pametno i bezbedno”, projekat Vlade “Digitalna ekspedicija” jesu da se upravo poboljša bezbednost najmlađih na internetu.

Ključ cele priče ogleda se u edukaciji mladih, ali ne samo njih već kompletnog stanovništa. Osnovni zadatak je pre svega ljudima obezbediti normalne uslove i pristup računarima, internetu i svemu što oni donose.

Nakon toga dolazi do sledećeg koraka i unapređenja veština celokupnog ponašanja na internetu počevši od društvenih mreža, načina komunikacije, kupovine putem interneta.

Ciljevi unapređenja digitalne pismenosti jesu i da ljudi nauče na koji način mogu da se izbore sa bezbednosnim pretnjama bilo koje vrste na internetu. Istraživanja su pokazala da čak 22% građana nije upoznato sa metodama zaštite od zlostavljanja na internetu.

Smanjivanje ovog procenta bi trebao da bude osnovni zadatak svih programa i edukacija bilo da se radi o inicijativama državnog ili civilnog sektora.

Nadamo se da ste i sami izvuki određene pouke kao i da ćete se potruditi da unapredite svoje iskustvo korišćenja interneta i znanje u vezi sa digitalnom pismenošću!