Institucija stara više od veka i dalje velika podrška građevinskoj industriji

U Beogradu postoji građevinska škola koja školuje decu za kadar u oblasti građevinarstva i elektrotehnike. Jedina je škola koja obrazuje deficitarne profile u trogodišnjem trajanju. Ono što je zaista fascinantno je da je škola osnovana 1902. godine kao treća u Evropi u građevinskoj struci.

Iz klupa ove škole izašlo je preko 35 000 najpotrebnijih zanatlija u oblasti građevinarstva. Škola obezbeđuje učenicima stipendije i učeničke kredite, kao i smeštaj u đačke domove. Tradicija građevinske škole od 117 godina nas je navela da porazgovaramo sa direktorkom ove ustanove, gospođom Draganom Radovanović.

Časopis Industrija: Direktorka ste škole koja ima bogatu tradiciju i koja je osnovana pre 117 godina kao treća u Evropi u građevinskoj struci. Šta nam još možete, pored već nabrojanog, reći o istoriji škole koju uspešno vodite?

Dragana Radovanović: Celokupna građevinska privreda bivše Jugoslavije se školovala u Građevinskoj školi. Naši bivši učenici su gradili kapitalne objekte u zemlji i svetu.
Kako se država smanjivala, smanjivao se i broj učenika koji žive izvan teritorije Republike Srbije. Danas obrazujemo decu iz 14 okruga Republike Srbije i Republike Srpske. To je podatak sa kojim se ne može pohvaliti ni jedna druga škola u Srbiji.

Časopis Industrija: Da li je teško održati ustanovu koja ima bogatu istoriju i koja uči mlade ljude da budu deo građevinske industrije u današnjem vremenu novih tehnologija?

Dragana Radovanović: Nove tehnologije neminovno ulaze u škole. Novi nastavni planovi i programi prate nove tehnologije. Sarađujemo sa nekoliko kompanija koje su otvorene da našim učenicima prikažu nova tehnološka dostignuća u građevinskoj industriji, proizvodnji i ispitivanju građevinskih materijala.

Časopis Industrija: Svi pričaju o nedostatku kadrova u građevinskoj industriji. Misli se na zidare, tesare... Koji sve smerovi postoje u građevinskoj školi i za koje su smerove učenici najviše zainteresovani?

Dragana Radovanović: Građevinska škola obrazuje učenike u 11 obrazovnih profila. Četvorogodišnji profili su građevinski tehničar za laboratorijska ispitivanja, izvođač instalaterskih i završnih građevinskih radova i tehničar za održavanje objekata. Trogodišnji profili su zidar, tesar, armirač, rukovalac građevinskom mehanizacijom, keramičar, dekorater zidnih površina (moler), monter suve gradnje i elektroinstalater.

Profil broj jedan po interesovanju učenika je rukovalac građevinskom mehanizacijom. Poslednje dve godine je porastao interes za elektroinstalatera i montera suve gradnje. Učenici rado upisuju i profile keramičar i dekorater, jer nakon završetka škole mogu samostalno obavljati delatnost.

Časopis Industrija: Na sajtu Vaše škole pominju se socijalni partneri škole. Kakvu ulogu u školovanju imaju ti partneri?

Dragana Radovanović: Naši socijalni partneri omogućavaju školi da kvalitetno izvede praktičnu nastavu i određene vežbe. Naši učenici imaju priliku u realnim uslovima uraditi ono što su naučili u školskim učionicama i radionicama. Zahvaljujući toj privilegiji, učenici su spremni za rad odmah po završetku školovanja.

Časopis Industrija: Kako funkcionišu stipendiranja učenika od strane kompanija?

Dragana Radovanović: Kompanije sa roditeljima učenika potpisuju ugovore kojima definišu uslove stipendiranja. Neke kompanije omogućavaju učenicima izvođenje praktične nastave, neke im dodatno plaćaju prevoz, neke kompanije uplaćuju učenicima određene mesečne novčane iznose.

Sve kompanije učenicima obezbeđuju topli obrok. Škola se trudi da obezbedi kvalitetne kompanije i samostalne zanatske radnje za socijalne partnere i potpisuje ugovor sa svakim socijalnim partnerom u delu koji se odnosi na izvođenje praktične nastave i međusobne obaveze škole i kompanije. Ugovor između roditelja i kompanije ima određene obavezne delove, ali je ostavljena sloboda dodatnih uslova od strane kompanije i učenika.

Ono što je važno je da su ugovori na obostranu korist.

Časopis Industrija: Da li je dualno obrazovanje zastupljeno u Vašoj školi?

Dragana Radovanović: Građevinska škola će naredne školske godine ući u dualni sistem obrazovanja sa profilom operater osnovnih građevinskih radova i rukovalac rađevinskom mehanizacijom.

Raduje nas da su nas kompanije prepoznale kao kvalitetnu bazu građevinske operative i aplicirale kod Privredne komore Srbije za našu školu kao ustanovu u kojoj će se školovati njihovi budući kadrovi.

Mišljenja sam da se i naš dosadašnji način rada može nazvati dualnim, jer naši učenici obavljaju praksu u kompanijama.

Časopis Industrija: Da li imate dovoljno učenika i da li imate podatak koliko svršenih učenika Vaše škole odmah dobija posao u struci, a koliko njih se odlučuje za inostranstvo?

Dragana Radovanović: Poslednjih godina raste broj učenika koji biraju naše profile. Svi naši učenici koji žele da rade odmah dobijaju posao, većina u kompanijama u kojima su obavljali praksu. Međutim, sve je veći broj učenika koji odlaze u inostranstvo.

Broj elektroinstalatera za kojima je iskazana potreba u Nemačkoj je neograničen. Svi naši učenici koji su prošle godine završili profil monter suve gradnje su otišli u inostranstvo. Većina učenika se ipak opredeli da par godina radi u Srbiji pa posle da ode. Dobar majstor je uvek na ceni, a naši učenici postaju odlični majstori, što nam potvrđuju kompanije u kojima se zapošljavaju.

Časopis Industrija: Koje je Vaše viđenje građevinske industrije trenutno kod nas?

Dragana Radovanović: Građevinska industrija je krenula uzlaznom putanjom, ali svest kompanija u smislu ulaganja u školovan kadar još uvek nije dovoljno razvijena. Kompanije se javljaju u junu mesecu i traže već svršene učenike, a nisu uvek raspoloženi da pruže školi minimalnu podršku za upis i obezbede učenicima radno mesto za izvođenje praktične nastave.

Učenik koji je imao kvalitetnu nastavu će sigurno biti kvalitetan majstor, ali u njega treba ulagati tri godine i biti strpljv. Tržište raste i s obziromna to da je mali broj učenika koji završavaju određene profile, oni su u situaciji da biraju poslodavca.

Potrebno je u medijima prikazati primere dobre prakse u građevinarstvu. Poslednjih par godina počeli smo saradnju sa nekoliko srednjih kompanija koje su jako svesne da se ulaganje u obrazovanje višestruko vraća. Primeri takvih kompanija će ohrabriti decu i roditelje da biraju građevinske profile.

Na žalost, u našim medijima su uglavnom prisutne loše priče o građevinskoj privredi. Kvalitetan majstor je dobro plaćen u inostranstvu, ali i u Srbiji. Kada se priča o malim zaradama građevinskih radnika, niko ne naglasi da se radi o nekvalifikovanoj radnoj snazi. Deca završavaju gimnazije i ekonomske škole i rade kao nekvalifikovani građevinski radnici.

Naši učenici rade posao za koji su se školovali i koji je plaćen. Dobar poslodavac zna da vodi računa o kvalitetnom radniku.

Dragana Radovanović je po zanimanju profesor matematike i računarstva, trenutno radno mesto/ustanova je Građevinska škola Beograd na poziciji direktora.

Završila je Matematički fakultet, Univerziteta u Beogradu, diplomirani je matematičar, smer profesor matematike i računarstva.

Završila je i program stalnog stručnog usavršavanja „Liderstvo u obrazovanju: partnerstvo i komunikacije“ (Moduli: Partnerstvo u funkciji unapređivanja obrazovanja, Partnerstvo sa roditeljima, Projektno partnerstvo, Komunikacija i unapređivanje saradnje, Poslovna i interkulturalna komunikacija, Ponašanje u sukobu i alternativni načini rešavanja sukoba, Javni nastup, odnosi s javnošću i zagovaranje) - Univerzitet u Beogradu.

Konstantno stručno usavršavanje u oblasti obrazovanja, liderstva i komunikacija.