Inicijativa tri mora - ravnoteža između zapada i istoka ili konkurencija Putu svile

Fotografija od: three-seas.eu

Inicijativa tri mora je inicijativa zemalja istočne i srednje Evrope (država članica EU) na potezu Baltik, Jadran, Crno more. Ovaj program saradnje između država Centralne i Istočne Evrope pokrenut je 2015. godine, na inicijativu Andžeja Dude, predsednika Poljske i Kolinde Grabar Kitarović, bivše predsednice Hrvatske. Inicijativa ukupno broji 12 članica: Austriju, Češku, Slovačku, Mađarsku, Poljsku, Sloveniju, Hrvatsku, Rumuniju, Bugarsku, Estoniju, Letoniju i Litvaniju.

DW piše da je cilj ove inicijative da se podigne svest unutar EU o političkim interesima država koje su u ovom program, kako bi došlo do razvoja relativno slabe infrastrukture u njihovoj regiji. Iako zemlje Inicijative Tri mora pokrivaju 28 posto područja EU a na njih otpada 22 posto stanovnika EU, one čine samo deset posto evropskog bruto nacionalnog proizvoda. S druge strane, po podacima, ove zemlje su imale najveći ekonomski rast u EU pre korona-krize.

Sama inicijativa naravno nije dovoljna, pa tako izveštaji govore da je često nedostajalo finansijskih sredstava u njihovom zajedničkom fondu, koji je otvoren 2019. godine u Poljskoj razvojnoj banci. Članice ovog programa može se reći da su bile suzdržane sa uplatom na ovaj račun. Međutim u februaru 2020. godine pojavljuje se interesovanje Amerike za ovu inicijativu. Pojavljuje se Majk Pompeo koji najavljuje isplatu od milijardu dolara u zajednički fond Inicijative Tri mora. Što je naravno sada, s obzirom na promenu administracije u SAD, veoma upitno.

Mnogi smatraju da SAD svojim interesovanjem za ovu inicijativu vidi priliku za uticaj u Evropi, kao i da svojom inicijativom "Clean 5G Network Security" želi eliminisati kineski uticaj.

Nemačka je na početku samo “izdaleka” bila posmatrač ove inicijative, međutim stvari se menjaju kada se u julu 2017. godine na drugom sastanku Tri mora pojavljuje Donald Tramp kao počasni gost. Tramp otvoreno kritikuje Berlin da je previše zavistan od Rusije, što naravno ima i pozadinu, a ona je kao i uvek, interes. Po DW taj interes je – SAD vidi istočnu Evropu kao potencijalno tržište za svoj tečni gas.

Na trećoj konferenciji Tri mora u Bukureštu, nemački ministar spoljnih poslova učestvuje na istoj i zalaže se za punopravno članstvo u ovoj inicijativi. Zalaganje nemačkog ministra nije baš naišlo na oduševljenje, po izjavama zvaničnika. Domaćin, rumunski predsednik je pozdravio zalaganje nemačkog ministra, ali po DW, poljski premijer je ignorisao izneti predlog. Nemačka može da se priključi inicijativi Tri mora samo ako sve okupljene zemlje iz ove grupe budu za to. Za sada ne deluje da će se to desiti, ali ipak pričamo o nemačkoj diplomatiji, valja sačekati pre zaključka.

Poljska se na sastanku Tri mora izjasnila da će pre svega podržati izgradnju gasovoda i na taj način učiniti da zemlje okupljene oko ove inicijative postanu malo manje zavisne od ruskog gasa. Na konferenciji su se svi složili da su pored infrastrukturnih projekata i projekti digitalizacije jako važni, zato što bi na taj način ovaj region mogao da postane epicentar novih tehnologija.

Po MT magazinu prioritet država članica Inicijative Tri mora je koherentna i integrisana infrastruktura u regionu, koja čini skoro trećinu površine Evropske unije i preko 100 miliona potrošača. Ovo će izjednačiti ekonomske razlike evropskog tržišta i povećati ulogu Centralne i Istočne Evrope u međunarodnoj trgovini duž koridora Novog puta svile.

Inicijativa Tri mora ima vrlo ambiciozne cilјeve. Prema Evropskoj komisiji, najvažniji cilјevi su povećanje povezanosti regiona u pogledu energije, infrastrukture i digitalnih komunikacija, podsticanje ekonomskog razvoja.

Inicijativa tri mora ima šansu da poveže razvijeni region zapadne Evrope i područje tržišta u razvoju koja se nalaze na periferiji ekonomskog centra zajednice.

Pored svega pomenutog, zemljama iz ove inicijative bitna je saradnja iz oblasti infrastrukture, energetike i bezbednosti, manja zavisnost od ruske isporuke gasa, a dodatno verovatno ovom inicijativom iskazuju i neki vid nezadovoljstva, kada su u pitanju interesi ovih zemalja unutar evropske porodice.

Ove godine domaćin zemljama Tri mora bila je Sofija. Bugarska od početka želi da bude u centru zbivanja ove inicijative, čak je šef bugarske države izložio u izlaganju razloge za neophodnost da se ovoj inicijativi pridruže Grčka, Turska i Kipar. Kao predsedavajući, Bugarska je pokrenula raspravu o ulozi prirodnog gasa i nuklearne energije u energetskoj tranziciji.

Balkan magazin smatra da je povod za ovu raspravu to što se neke zemlje Centralne i Istočne Evrope, koje se u proizvodnji električne energije u velikoj meri oslanjaju na gas i nuklearnu energiju, pribojavaju da će zaostajati u razvoju, uprkos uveravanjima Evropske komisije da je reč o pravednoj tranziciji, zbog namere Evropske unije da smanji emisiju ugljen-dioksida za 55 odsto do 2030. godine.

”S obzirom na to da je više od 75 procenata emisije ugljen-dioksida u EU rezultat proizvodnje i potrošnje energije, očekuje se da će energetski sektor igrati ključnu ulogu u tranziciji ka ugljenično neutralnoj ekonomiji”, ocenio je s tim u vezi za Ceenergynews bugarski ministar energetike Andrej Živkov, a prenosi Balkan magazin i navodi da se smatra da ambiciozna klimatska politika EU postavlja velike izazove i zadatke pred zemlje Centralne i Istočne Evrope, koje bi bilo teško prevazići bez zajedničkih napora.

Iako je Hrvatska i tadašnja predsednica Kolinda Grabar Kitarović sa poljskim predsednikom pokrenula ovu inicijativu, sada u hrvatskoj aktuelni predsednik Zoran Milanović i premijer Andrej Plenković imaju različite poglede.

Hrvatski predsednik smatra da je ova inicijativa nepotrebna i moguće štetna zbog eventualnog zameranja Berlinu i Moskvi i da je on protiv da Hrvatska bude jedna od finansijera Tri mora. Premijer Andrej Plenković pak smatra da je Tri mora ogroman potencijal za rast, povezivanje i prosperitet, i da zbog navedenog Hrvatska vlada ostaje predana ciljevima inicijative Tri mora.

Poslovno udruženje prevoznika tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju Srbije "Međunarodni transport" u svojoj MT reviji piše o inicijativi Tri mora i o ključnim infrastrukturnim projektima. MT piše da trenutno u okviru Tri mora nema mnogo dostignuća, ali da u okviru njihovih aktivnosti u planu se nalaze po ovom poslovnom udruženju važni infrastrukturni projekti koji bi mogli da naprave ravnotežu između zapadne i istočne obale.

Ti infrastrukturni projekti su: 1. Via Carpatia, 2. Via Baltica i 3. Rail Baltica. Razvoj država članica zasnovan je na principima održivog ekonomskog razvoja. Glavnim prioritetima inicijative smatra se pobolјšanje transporta i intermodalnih veza, kao i ispunjavanje zahteva evropske energetske i ekološke politike.

Via Baltica, ruta koja povezuje Finsku, Estoniju, Letoniju, Litvaniju i Polјsku sa zemlјama zapadne Evrope, nudi velike izglede za razvoj protoka usluga i robe između severne, centralne i zapadne Evrope. Deo je međunarodnog puta E67, najvažnije putne veze između Polјske i baltičkih država. Stručnjaci PITD ističu da će ruta omogućiti smanjenje ekoloških smetnji u drumskom transportu iz istočnih regiona Evrope u Nemačku.

Rail Baltica je dizajniran kao brza konvencionalna železnička linija. Trenutni plan je da linija prolazi kroz Polјsku, Litvaniju, Letoniju, Estoniju i Finsku. Duž rute biće izgrađeno nekoliko terminala za pretovar. Prema autorima izveštaja, najveći će biti u Kaunasu u Litvaniji, Salaspilsu u Letoniji i Muugi u Estoniji. Implementacija projekta će osigurati multimodalne veze između pomorskog, železničkog i drumskog saobraćaja među svim učesnicima u konceptu.

Mihajlo Gajić, urednik ekonomskog sadržaja portala Talas.rs pišući o inicijativi Tri mora između ostalog je rekao: “Imajući u vidu da se najveći deo povezivanja između evropskih zemalja već decenijama odvija na relaciji Istok – Zapad, od novih zemalja članica EU na Istoku ka starim zemljama članicama na Zapadu, cilj ove inicijative jeste da se izgrade infrastrukturne veze koje bi ovaj region povezale na relaciji Sever – Jug. Drugim rečima, od severnih zemalja na Baltiku, preko Centralne Evrope ka jugu – kako i ime organizacije kaže, od Baltičkog ka Jadranskom i Crnom moru.

Budući da se Srbija nalazi u preseku interesnih sfera velikih sila, a da svoju spoljnu politiku i dalje pokušava balansirano da vodi na sve četiri strane sveta, otvara se pitanje kako će ova inicijativa da utiče na našu poziciju u budućnosti.

Prvo što upada u oči jeste da ova inicijativa “preskače“ Zapadni Balkan (ali i Grčku), jer se fokusira isključivo na članice EU. To znači da, bar za sada za Srbiju i njene infrastrukturne projekte u ovoj inicijativi nema mesta. Sa druge strane, ova inicijativa može da pokrene finansiranje i izgradnju pojedinih infrastrukturnih projekata koji bi mogli da budu direktni konkurenti onim projektima koji se grade u Srbiji – to bi mogli biti autoputevi ili železnice koje bi zaobilazile Srbiju i koji bi išli od Bugarske preko Rumunije ka Centralnoj Evropi – iako duži, ovi putevi bi mogli da budu interesantni, jer bi se njihovim korišćenjem izbegla carinska kontrola i čekanje na granicama (jer je cela EU u carinskoj uniji, a zemlje izvan nje to nisu).

Drugi indirektan uticaj može biti jačanje interesa zapadnih zemalja za ovaj region, da bi zaštitile svoje interese u odnosu na druge regionalne igrače, prvenstveno već pomenutu Rusiju i Kinu. To može da znači i pritiske, bilo stvarne, bilo one u rukavicama, da se Srbija više okrene saradnji sa tim zemljama, a da se saradnja sa Kinom i Rusijom smanji. Dok su sve ostale zemlje regiona (osim Bosne i Hercegovine) članice NATO-a, Srbija to nije, a još ima i bliže odnose sa ove dve zemlje od ostalih balkanskih zemalja, što jasno govori da bi ovakvi pritisci uglavnom bili usmereni na Srbiju. Čak i da njih ne bude, može nam naškoditi i samo izostavljanje iz ovakvog kluba.

Inicijativa Tri mora je napravila spisak prioritetnih projekata, koji su podeljeni u 3 stuba: transport, digitalizaciju i energetiku. Na godišnjim samitima je ovaj broj projekata povećavan, da bi ove godine lista imala rekordnih 78 projekata. To ne znači da se i svi projekti realizuju, samo da će se naći u budućem planu rada.

Trenutno su samo 3 projekta i završena – proširenje lučkih kapaciteta luke Rijeka, kompresorska stanica na gasovodu Omišalj – Zlobin, železnički koridor između luke Koper u Sloveniji i mađarskih i slovačkih luka na Dunavu. Pored toga, još 9 projekata se vodi kao oni gde je učinjen veliki napredak i 19 onih gde se vrše radovi, što znači da preko polovine projekata (47) nije ni započeto.

Jedan od razloga za slabiji napredak jeste i finansiranje ovih projekata, od kojih su pojedini veoma skupi, kao što je projekat izgradnje autoputa i železničke mreže između baltičkih država i Centralne Evrope. Zemlje osnivači ove inicijative – prvenstveno Poljska, Mađarska i Rumunija su preko svojih razvojnih banaka odvojile sredstva za osnivanje posebnog investicionog fonda koji treba da finansira u ove projekte. Za sada je javno saopšteno da se planira da za ove namene bude izdvojeno 2,5 milijarde evra, ali sa ciljem da ovaj fond privuče i privatni kapital, do ukupne cifre od čak 100 milijardi evra, što svakako deluje previše optimistično.

Pre nekoliko godina nije bilo baš jasno šta ova inicijativa znači, da li je pokretanje ove inicijative značilo samo političke poene za poljskog predsednika i hrvatsku predsednicu. Nejasno je bilo i zašto se u okviru EU pokrenula inicijativa u kojoj nisu bile uključene sve članice. Zemlje EU koje nisu bile uključene u Tri mora su dosta nezainteresovano gledale na pokretanje ove inicijative, ponašali su se kao nemi posmatrači.

Pojedini mediji su opisivali godišnja okupljanja predsednika zemalja inicijative Tri mora, kao predsedničko bahaćenje. Stvari su se uozbiljile kada se otvorio zajednički račun, kada je predsednik SAD došao na jedan sastanak ove inicijative, a pri tome kritikovao zemlju zapada, koja nije deo Tri mora i kada je Majk Pompeo obećao milijardu dolara.

Nemačka se odjednom od nemog posmatrača pretvara u borca za Tri mora, naravno ne zbog ljubavi prema Evropskoj Uniji ili ovoj inicijativi, već zbog interesa, kao što to u politici i ekonomiji uvek biva. Zbog istih razloga je i pomenuto interesovanje Amerike došlo.

Ali šta ova inicijativa zaista znači? Ukoliko se svi projekti sprovedu u realizaciju, zašto ti projekti nisu bili plan kompletne zajednice, EU porodice? Zašto se unutar porodice neko izdvaja? Puno je sličnosti, manje više kao i sa svakom porodicom. Malo nezadovoljstva, samo se nešto traži, tu je i osećaj zapostavljenosti zbog drugih obaveza, prioriteta, pa onda osećaj nema problema, mogu ja sve sam/ ustvari ne baš sam…

Tu je i mala doza licemerja. Svi smo jedna velika srećna porodica, iste vrednosti važe za sve/ne baš za sve, svi poštujemo ista pravila/ne baš sva pravila i ne baš svi, borimo se za napredak, za bolju Evropu, za bolju i uspešniju porodicu, ne želimo strane uticaje, iako se kineski već odavno širi, ali ipak samo posmatramo, a tu je i ruski energetski uticaj i već postojeća zavisnost od ruskog gasa, ali ne, o tome se ne priča.

Držimo se svi kao jedan, ipak unutar naše Unije pravimo još jednu Uniju, ali nazvaćemo je inicijativa, bolje zvuči. Zašto bi se bilo ko ovim našim potezom našao uvređenim? Ni oni nas ne zovu da se igramo uvek zajedno.

U svakom slučaju, ostavimo političke igre i predigre po strani, na njih svakako ne možemo da utičemo, iako te igre utiču na nas i imaju posledice po posao, industriju uopšteno. Nadajmo se da političari iz ove inicijative zaista žele bolju kuću (čitati Evropu) i da će iz ovih političkih skupljanja poena, igara, o čemu god da se radi, izaći bolja infrastrukturna i povezanija Evropa.

Vreme je više za povezivanje i zaista jednu porodicu, sa svim svojim problemima, ali porodicu.

Odavno je vreme za to.