INDUSTRIJSKI I TEHNOLOŠKI TRENDOVI U 2022.

Tehnologija se unazad deceniju razvija sve brže i brže. Pojavom COVIDA 19 tempo je ubrzan, a taj tempo doprinosi i omogućava brže promene i napredak. Međutim, nisu samo tehnološki trendovi i nove tehnologije koje se razvijaju i menjaju, svet oko nas se menja, a da to vidimo tek kada ugrabimo malo slobodnog vremena.

Ceo proces koji se odvija pred nama, govori nam da je potrebno ostati u toku sa najnovijim tehnološkim trendovima, ispratiti svaku tehnološku inovaciju i prilagoditi se istoj. Na taj način, možemo poslovno da gledamo u budućnost, da razvijamo strategiju i unapredimo svoje poslovne veštine koje će nam obezbediti produktivnost i sigurnu poziciju na tržištu.

U 2022. godini naravno možemo očekivati da se tehnološki trendovi dalje integrišu u naše živote. Stručnjaci smatraju da će tržište veštačke inteligencije porasti na industriju od 190 milijardi dolara do 2025. godine, a globalna potrošnja na kognitivne i AI sisteme dostići će preko 57 milijardi dolara u 2022. Sa AI koja širi svoja krila u sektorima, otvoriće se nova radna mesta u razvoju, programiranju, testiranju, podršci i održavanju...

Mašinsko učenje, kao podskup veštačke inteligencije, takođe se primenjuje u svim vrstama industrija, stvarajući ogromnu potražnju za kvalifikovanim profesionalcima. Forrester predviđa da će veštačka inteligencija, mašinsko učenje i automatizacija stvoriti 9 odsto novih radnih mesta u SAD do 2025. godine.

Poput veštačke inteligencije i mašinskog učenja, automatizacija procesa je još jedna tehnologija koja automatizuje poslove. To je upotreba softvera za automatizaciju poslovnih procesa kao što su obrada transakcija, rad sa podacima, pa čak i odgovaranje na e-poštu. Automatizacija zadataka koji se ponavljaju.

Jasno je da će nas COVID pratiti i u sledećoj godini, a neki od saveta za kompanije koje su se našle u pandemiji, poslovni savetnici identifikuje neke od mogućih puteva koje preduzeća mogu preduzeti da se resetuju u zavisnosti od toga kako je na njih uticala pandemija. Organizacijama koje su teško pogođene pandemijom savetuje se da smanje ili trajno povuku operativne modele koji su dovedeni do tačke razbijanja.

Organizacije bačene u haos zbog iznenadnog porasta potražnje mogu očekivati da će se potražnja vratiti na nivoe pre pandemije u bliskoj budućnosti. Drugima se savetuje da se fokusiraju na nove linije poslovanja. S obzirom na ogromnu raznolikost koja postoji u proizvodnoj industriji, sa sigurnošću se može reći da strategije za izlazak iz COVID-19 dve kompanije verovatno neće izgledati isto.

Jedna od tehnologija koja se pominje i u sledećoj godinu je blokčejn (Blockchain). Iako većina ljudi misli na kriptovalute kao što su bitkoin, blokčejn ustvari nudi sigurnost koja je korisna na mnoge druge načine. Najjednostavnije rečeno, blokčejn se može opisati kao podaci kojima možete samo dodati, ne oduzimati ili menjati.

Otuda i termin “lanac“, jer pravite lanac podataka. Nemogućnost promene prethodnih blokova je ono što ga čini tako sigurnim. Pored toga, blok lanci su vođeni konsenzusom, tako da nijedan entitet ne može preuzeti kontrolu nad podacima. Sa blokčejnom, nije vam potrebna treća strana od poverenja da nadgleda ili potvrđuje transakcije.

Nekoliko industrija uključuje i primenjuje blokčejn, a kako se povećava upotreba blokčejn tehnologije, raste i potražnja za kvalifikovanim profesionalcima.

Industrija 5.0

Puno je do sada ispričano o Industriji 4.0. i načinu na koji je revolucionirala svet proizvodnje pružajući proizvođačima mogućnosti da koriste napredne alate i tehnologije tokom životnog ciklusa proizvoda.

Fotografija od: pixabay.com

Nema sumnje da je industrija 4.0 omogućila proizvođačima da povećaju operativnu vidljivost, smanje troškove, ubrzaju vreme proizvodnje i pruže izuzetnu korisničku podršku. Međutim, pred kraj godine na poslovnim portalima, ljudi iz industrija su počeli da pominju industriju 5.0 u svojim tekstovima.

Krajem 2021, u nekim tekstovima se skretala pažnja sa industrije 4.0 na industriju 5.0. Tamo gde se četvrta industrijska revolucija fokusirala na korišćenje tehnologije za optimizaciju sredstava za proizvodnju, peta se odnosi na povezivanje čoveka i mašine, to jest, saradnja između ljudi i pametnih sistema. U zavisnosti od toga koga pitate ili čiji tekst čitate, industrija 5.0 je ili na pomolu, ili je već tu, a njen dolazak je ubrzan početkom pandemije COVID-19.

Realnost je ipak po mnogima, da će 2022. industrija 5.0 i dalje biti vizija, a ne stvarnost. Nakon ovakve krize i neizvesnosti, kretanje ka ovoj budućnosti je usporeno iz više razloga. Ako pogledamo sve oblasti industrije i industriju oko nas, čini se da i dalje mnogi proizvođači još uvek moraju da lepo probave industriju 4.0.

Na portalu Manufacturing može se pročitati da će u 2022. održivost zahtevati kreativno razmišljanje i uvažavanje podataka koji će biti osnova za naš sledeći korak. U tandemu, realizacija Industrije 5.0 znači fokus za proizvodnju u smislu pozitivnog uticaja na ljude, ne samo u pogledu planete, već i u smislu karijera i mogućnosti koje nudi svojoj radnoj snazi.

Postoje mnogi stručnjaci koji smatraju da uprkos analizama koje govore suprotno, njihov stav je da automatizacija, kao i kvalifikovan ljudski rad su i dalje od suštinskog značaja, a da industrija 5.0 neće predstavljati zamenu ljudskog rada, već će ga oslobađati od monotonih i nenagrađivanih zadataka, dati zaposlenima priliku da preuzmu više nadzornih i analitičkih uloga, pored robotike i automatizacije.

Ovo bi trebalo da učini proizvodnju privlačnijom industrijom za rad. Industrija mora da stvori stvarne mogućnosti za neakademske poslove, podržane snažnijim ulaganjem vlade u veštine, smatraju na ovom portalu.

Neki podaci pokazuju da su Nemačka, Francuska i Švajcarska snažan model, pokazujući otpornost i povećanu produktivnost kao rezultat njihove duge tradicije neakademskog obrazovanja u inženjerstvu. U Švajcarskoj samo oko 25% mladih ide na fakultet. U međuvremenu 75% započne svoju karijeru kao šegrti, što u velikoj meri ubrzava napredovanje u karijeri i rano ih uranja u industriju.

U 2022. zaobilaženje Univerziteta zarad rada u industriji mora postati atraktivna ruta za više mladih ljudi. Kvalitetno obrazovanje i karijere su definicija usmerenosti na čoveka i moraju činiti okosnicu Industrije 5.0, mišljenja su na portalu Manufacturing.

IoT

Iako Internet stvari (IoT) postaje sve češća i rasprostranjenija tehnologija u proizvodnoj industriji, ona ostaje na vrhu liste trendova iz godine u godinu zbog svoje prilagodljivosti i inovativnosti, a ni ova godina nije izuzetak.

IoT, koji podrazumeva međusobno povezivanje jedinstvenih uređaja unutar postojeće internet infrastrukture, omogućio je proizvođačima da donose informisane, strateške odluke koristeći podatke u realnom vremenu i ostvare širok spektar ciljeva, uključujući smanjenje troškova, poboljšanu efikasnost, poboljšanu bezbednost, inovaciju proizvoda...

Fotografija od: pixabay.com

Prema nekim studijama, skoro trećina (31%) proizvodnih procesa sada uključuje pametne uređaje i ugrađenu inteligenciju. Pored toga, 34% proizvođača planira da ugradi IoT tehnologiju u svoje procese, dok 32% planira da ugradi IoT tehnologiju u svoje proizvode.

“IoT i prediktivna analitika imaju veliki uticaj na proizvodnju, nudeći uzbudljive nove mogućnosti za povezivanje operacija i transformaciju poslovnih procesa. Inovacije pokreću rast poslovanja, a tehnologija omogućava proizvođačima da se razvijaju sa sve više digitalnim poslovnim okruženjem“, rekao je Majkl Strand (Michael Strand, Senior Vice President at Hitachi Solutions America).

Sve govori da ćemo nastaviti da vidimo ubrzanu stopu digitalizacije i virtuelizacije poslovanja i društva, a potreba za održivošću, sve većim obimom podataka i povećanjem brzine računara i mreže počeće da ponovo dobijaju svoj status najvažnijih pokretača digitalne transformacije.

Neka od predviđanja za specifične trendove koji će verovatno imati najveći uticaj u 2022. su razmišljanja o kvantnom računarstvu, neuronskim interfejsima ili nanotehnologiji – iako su oni kako mnogi kažu na dugom štapu, mnogi smatraju da će se njihov uticaj brzo osetiti.

Samo nanotehnologije su jedna dimenzija gde trenutno deluje da je nebo granica, s obzirom na šta sve može imati uticaj. O tome možete pročitati u ovom broju časopisa Industrija, direktno iskustvo dr Vladimira Đokovića, koji eksperimentiše sa nano materijalima.

Stručnjaci za Forbes kažu da su inovacije u nekim oblastima ograničene krizom veština, koja zvuči kao problem, ali je bila pokretač eksplozije samouslužnih i “uradi sam“ rešenja.

Ne mora svaka kompanija da angažuje armiju kompjuterskih genija da bi izgradila sopstveni “digitalni mozak“, kada ga mogu jednostavno iznajmiti za posao koji treba da obavlja.

Gotova AI rešenja postoje za sve, od marketinga do ljudskih resursa, upravljanja projektima i planiranja i dizajna proizvodnih procesa. U 2022. godini nastavićemo da vidimo kompanije koje primenjuju AI i IoT infrastrukturu bez posedovanja servera ili vlasničkog dela kognitivnog koda.

Da bi tehnologija funkcionisala, autori tekstova o novim tehnologijama smatraju da ljudi trebaju da budu u mogućnosti da veruju istim. Vidimo snažne otpore na mnoge načine na koje se tehnologija trenutno koristi, a koji se smatraju nametljivim, opasnim ili neodgovornim.

Konkretno, veštačka inteligencija se ponekad prikazuje kao “crna kutija“ – što znači da ne možemo da vidimo unutar nje da bismo razumeli kako funkcioniše. Gospodin Dugal sa portala simplilearn smatra da je ovakvo razmišljanje često zbog složenosti veštačke inteligencije, a ne zbog bilo kakve zlonamerne šeme da ograniči naše razumevanje, međutim, efekat je isti.

Pojavljivali su se incidenti u kojima se pokazuje da je veštačka inteligencija u najmanju ruku neodgovorna, ako se može tako reći. Na primer, veštačka inteligencija Facebook-a posle videa u kome se pojavljuju Afroamerikanci, upitala je korisnike da li žele da pogledaju još neki video sa primatima, to je jednostavno alarmantno, smatra Dugal.

Ovo posebno zvuči problematično u društvu koje počinje da se oslanja na veštačku inteligenciju za donošenje odluka koje mogu da utiču na živote, kao što su zapošljavanje ili otpuštanje.

Stručnjaci smatraju da je ideja o transparentnoj i objašnjivoj veštačkoj inteligenciji postaje sve popularnija poslednjih godina, jer je postalo jasno da postoje segmenti društva koji joj ne veruju.

Postavlja se pitanje, koliko ima bojazni od nepoznatog i drame u ovakvim razmišljanjima, ili zaista postoje razlozi za oprez. Mnoge Vlade, bez obzira na ulaganja u veštačku inteligenciju razumeju da postoji potreba za regulatornim okvirom, o čemu svedoči postojanje Zakona o veštačkoj inteligenciji koji je predložila EU.

Predloženi akt zabranjuje vlastima da koriste veštačku inteligenciju za kreiranje sistema društvenog bodovanja, kao i da koriste alate za prepoznavanje lica na javnim mestima.

Fotografija od: pixabay.com

OIE

Tokom pandemije, obnovljivi izvori energije bili su jedini oblik energije koji je doveo do povećanja upotrebe. U SAD je upotreba obnovljive energije porasla za 40% tokom prvih deset nedelja izolacije.

Širom sveta, sva neobnovljiva energija se smanjila kako su se industrije gasile, a ljudi ostajali kod kuće, što je dovelo do ukupnog smanjenja emisija od 8%. Ovo je dovelo do očekivanja da će se sve veće investicije ulagati u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora u narednim godinama, navodi Forbes.

Međunarodna agencija za energiju procenjuje da je 40% više obnovljive energije proizvedeno i iskorišćeno tokom 2020. godine u poređenju sa prethodnom godinom i predviđa da će se ovaj rast nastaviti tokom 2022. Sveukupno, troškovi proizvodnje obnovljive energije iz različitih izvora, uključujući kopnene i vetar na moru, solarni i plimski, pao je za između 7 i 16%.

Ovo će biti ogromna pomoć za zemlje i preduzeća koja pokušavaju da postignu ciljeve emisija i smanje zagađenja. Pored toga, uzbudljivi novi izvori energije u nastajanju, kao što su biogoriva, tečni vodonik, pa čak i nuklearna fuzija, postaju sve održiviji, čak i ako će možda biti nešto posle 2022. godine, kada će se osetiti njihov puni uticaj, kako se predviđa.

Za mnoge pojedince i organizacije, najvažnija lekcija u poslednje vreme bila je da istinsku transformaciju poslovanja nije tako teško primeniti kao što se nekada mislilo, ako postoji motivacija, a ona je definitivno bila prisutna na svim nivoima zadnje dve godine.

Otvorenost za nove tehnologije, fleksibilnost, agilnost, inovativno razmišljanje, sve su to osobine koje bi bilo dobro posedovati, kako bi sve ostalo postalo jednostavno, a ne preživljavanje.

Bez obzira za koje gledište se zalažete, ili kakav poslovni stav imate, nema sumnje da proizvođači trebaju nastaviti da prihvataju promene kako bi ostali u vrhu konkurencije i kako bi se izborili za svoje mesto pod suncem u industriji koja se stalno razvija.

A put do tog mesta pod suncem je, hteli mi to ili ne, jednostavno realnost - koristiti najnovije tehnologije i trendove.