IKT sektor u Srbiji već godinama unazad obara rekorde

Sektor infomraciono-komunikacionih tehnologija (IKT) u Srbiji već godinama unazad raste i obara rekorde, ali čini se da je prostor za napredak još uvek veliki, ukoliko bismo umesto „jeftine“ radne snage počeli više da izvozimo proizvode.

Izvoz IKT proizvoda i usluga u prvih pet meseci ove godine iznosio je preko 1,6 milijardi evra, prema podacima koje je objavilo Ministarstvo informisanja i telekomunikacija (MIT).

S obzirom da je u istom periodu prethodne godine taj izvoz iznosio nešto više od 1,3 milijarde, to je povećanje za čitavu petinu, odnosno za 20,5 odsto.

Iako je prošla godina bila rekordna za ovaj sektor, očekuje se da ovogodišnji rezultat to premaši.

Ukoliko se pogleda kvartalno, u prva tri meseca ove godine izvoz IKT usluga iznosio je 917 miliona evra, što predstavlja rast od 17 odsto u odnosu na isti kvartal prošle godine.

Kako bi se brzina rasta ovog sektora još bliže pojasnila, dovoljno je naglasiti da je izvoz u prvom kvartalu 2024. godine bio viši nego u celokupnoj 2017.

Takođe, od 2012. godine, kada je ovaj izvoz iznosio 375 miliona evra, zaključno sa prošlom godinom, izvoz je uvećan gotovo 10 puta.

MIT je izrazilo očekivanje da će ove godine iznos izvoza preći četiri milijarde evra.

Iz ovog Ministarstva su naglasili da oblast IKT-a nastavlja da bude najbrže rastuća privredna grana u Srbiji.

Dakle ova oblast nastavlja da raste, uprkos globalnoj krizi koja ju je zadesila prošle godine. To pokazuju i podaci Ministarstva, po kojima se vidi da je prosečna neto zarada u ovoj oblasti od juna 2023. do maja 2024. godine uvećana za 13,3 odsto i iznosila je 234.407 dinara.

Takođe, od jula 2023. do juna 2024. godine porastao je i broj zaposlenih, jer je sa 108.129 ljudi povećan na 111.352.

Direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović kaže da često kada se govori o IKT-u, misli se samo na programere.

„Međutim, prema podacima Republičkog zavoda za statistku (RZS), sam taj sektor se odnosi na informisanje i komunikacije i tu spadaju izdavačka deltanost, sve vezano za kinematografiju, zatim sve vezano za emitovanje programa, zatim telekomunikacije, kao i računarsko programiranje i informaciono-uslužne delatnosti. Tih šest poddelatnosti čine IKT sektor“, pojašnjava naš sagovornik.Kako dodaje, ovaj sektor jeste veliki pokretač naše privrede.

„Oko pet odsto našeg BDP-a je 2022. godine došlo iz ovog sektora, od čega polovina iz računarskog programiranja. Ovi udeli su sigurno i veći jer postoji dosta tokova novca koje ne može zvanična statistika da uhvati, kao što su kriptovalute i slično“, navodi Jevtović.

On ističe da tehnologija diktira kako će ova grana rasti, kao i tražnja spolja.

Izvor: Danas