Idemo po zlato u logistici! - Olimpijske igre čiji je domaćin šampion efikasnosti

• Činjenice

Posle godinu dana zakašnjenja i uz izuzetne brige, Tokio i svet imaju priliku da iskuse Letnje olimpijske igre.

Čak iako je COVID-19 iznudio temeljne promene, Olimpijske igre će i dalje biti jedan od najvećih - i najskupljih - međunarodnih sportskih događaja.

Neki od najvećih izazova biće logističke prirode, ali u disciplinovanom Japanu već godinama se vode temeljne pripreme.

Logistika epskih razmera

Događaji takve veličine zahtevaju logistiku svetske klase.

Sportski događaji moraju biti planirani, protok posetilaca mora biti koordiniran, sportisti i njihova pratnja moraju biti smešteni, a da ne pominjemo transport, skladištenje, ugradnju i održavanje sve opreme i materijala.

U idealnom slučaju, sve ovo treba postići bez previše opterećenja prirodne sredine.

Jedan od najvećih izazova takvih mega događaja je održiva integracija u planiranje grada, uz istovremeno osiguravanje ekonomskog uspeha.

Grad domaćin koji se može vratiti naprednoj infrastrukturi koja već postoji uživa veliku prednost.

Iskusni domaćin

Za Tokio su Olimpijske igre 2021. (koje traju do 8. avgusta) i svojevrstan povratak kući - grad je već jednom bio domaćin Olimpijskih igara 1964. godine.

U to vreme su izgrađene glavne saobraćajne rute i gradski autoputevi koji su se protezali od centra grada koji i danas oblikuju gradski saobraćajni tok.

Oni povezuju čitav centar Tokija sa sistemom koji se sastoji od osam velikih kružnih puteva. Japan se u to vreme brzo razvijao, uprkos razaranju tokom Drugog svetskog rata.

Tokom ovog legendarnog ekonomskog rasta, japanska inovativna ekonomija porasla je na globalni nivo.

Mreža javnog prevoza u Tokiju takođe je značajno poboljšana.

Ovaj razvoj je važan faktor današnje infrastrukture, jer sa 38 miliona stanovnika i preko 10 miliona turista godišnje, od suštinskog je značaja čak i tokom „normalnih“ vremena da se protokom ljudi i vozila upravlja što efikasnije u ovoj gusto naseljenoj metropoli.

Smanjen broj olimpijaca

Sve je savršeno pripremljeno za Olimpijske igre 2021. godine - bar koliko je to moguće u ovakvim vremenima.

Da budemo iskreni, zahtevi su znatno smanjeni. Uz stroga ograničenja putovanja usled pandemije, broj posetilaca je oko svega 30.000 (sportisti, treneri i pomoćno osoblje).

Obično samo pratnja sportista broji blizu 200.000 plus stotine hiljada posetilaca. Logistički izazovi obuhvatali bi sve, od smeštaja u olimpijskim selima, prevoza do mesta održavanja događaja i snabdevanja sportista obrocima.

Umesto toga, u početku je na stadionima bilo dozvoljeno „samo“ 10.000 lokalnih posetilaca, sve dok 8. jula organizatori konačno nisu odlučili da budu domaćini utakmica bez posetilaca.

Zbog pandemije, stranim ljubiteljima sporta ni u kom slučaju ne bi bio dozvoljen pristup.

Najbolje prakse: transport

Transport je već područje u kojem zemlja izlazećeg sunca zaista blista.

Ne samo Tokio sa milionima stanovnika, već se i čitava zemlja Japan izdvaja od ostalih azijskih zemalja svojom visoko razvijenom nacionalnom infrastrukturom.

To je delom i posledica statusa Japana kao jedne od najmoćnijih ekonomija na svetu.

Ova visokoindustrijalizovana zemlja ne samo da je profitirala od brzo rastuće turističke industrije zahvaljujući svom raznovrsnom karakteru, ona je takođe usredsredila pažnju na različite mogućnosti transporta i trgovine zbog svoje geografske situacije kao ostrvske države.

Umnogome zahvaljujući svojim sveobuhvatnim brodskim i vazdušnim teretnim kapacitetima i povezanim međunarodnim vezama, Japan je svetski lider u globalnoj trgovini.

Guste transportne mreže

Japanska regionalna infrastruktura zasniva se na izuzetno sofisticiranim i modernim putnim i železničkim mrežama.

Japanska putna mreža se danas sastoji od 1.218.800 kilometara autoputeva, a železnička mreža ima otprilike 27.300 kilometara šina.

Usko povezana mreža lokalnog prevoza osigurava dobre veze između urbanih područja i njihove okoline. Samo za igre u Tokiju, gledaoci (i sportisti) imaju pristup do 882 železničke stanice (uključujući 282 stanice podzemne železnice) kako bi ih brzo doveli do mesta događaja na ekološki prihvatljiv način.

Uzgred, u slučaju da ikada planirate da posetite Japan: nemojte se iznenaditi različitim kolosecima između kultnih linija brzih vozova i ostatka železničke mreže.

Japan takođe profitira od ekspanzivnih morskih i vazdušnih veza. Sa preko 5.000 luka i velikom trgovinskom flotom, država i međunarodna trgovina mogu se osloniti na neprekidne isporuke sirovina, goriva, hrane i druge neophodne robe.

Ova ponuda je izuzetno važna za „Nippon“, koji se u velikoj meri oslanja na uvoz.

Napredne luke i užurbani aerodromi

Luke Tokio, Jokohama, Osaka, Kobe i Nagoja su među najvažnijim u zemlji. Punih 25 posto sve industrijske robe otprema se širom sveta kroz luku u Tokiju, a 2019. je u ovoj luci zabeleženo oko 4,5 miliona TEU kontejnera.

Sveukupni iznos za Japan je 21,7 miliona TEU.

Sa godišnjom zapreminom tereta od oko 185 miliona tona, luka Nagoja je najveća u zemlji. Obrađuje 10 procenata ukupnog obima trgovine Japana.

Luke dopunjuje preko 170 aerodroma, raspoređenih po celoj zemlji. Vazdušni prevoz se u velikoj meri oslanja na putnike koji se kreću, ali posebno i na uvoz robe.

Dok se najveći aerodrom u Japanu, „Tokio Haneda“, prvenstveno smatra velikim putničkim aerodromom, „Tokio Narita“ je na prvom mestu po količini tereta. Preko 750 000 tona tereta premešteno je u 2019. godini - što je zapravo bila relativno lagana godina!

S druge strane, „Osaka Kansai“ nalazi se neposredno uz tokijski teretni terminal japanske nacionalne železnice.

Osim toga, Japanci su poznati po tome što su svoje aerodrome locirali na veštačkim ostrvima (Kansai, Čubu, Kobe i Nagoja), jer zemljišta u gusto naseljenoj zemlji nema dovoljno.

Kvantitet i kvalitet

Zahvaljujući svojoj izvanrednoj infrastrukturi, Japan ima možda najefikasniji sistem javnog prevoza na svetu.

Razvoj i upotreba brzih vozova zvanih Shinkansen, kao i posebno izgrađena brza železnička mreža ovde su igrali glavnu ulogu.

Shinkansen prevozi putnike od 1964. godine - što je sasvim slučajno i olimpijski projekat - i smatra se pretečom brzog transporta robe.

Svetski poznati vozovi postižu brzinu do 320 km/h i povezuju sve veće japanske gradove.

Na primer, deonica od Tokija do Sendaija, dugačka oko 370 km, može se preći za samo 1 sat i 33 minuta.

Budućnost je u magnetima i levitaciji

Ali ni to nije dovoljno. Japan je trenutno u završnoj fazi izgradnje najskupljeg infrastrukturnog projekta svih vremena.

„Chuo-Shinkansen“ je čarobna reč i odnosi se na superprovodnu prugu maglev u izgradnji u Železničkoj kompaniji Central Japan i Institutu za tehnička istraživanja železnica od 1970-ih. Iste magnetne sile koje podižu voz takođe ga pomeraju napred i drže usredsređenim u koloseku.

To je ista tehnologija koju koristi Teslin hiperlup. Garantuje glatku i izuzetno sigurnu vožnju.

Probne vožnje su do sada dostigle brzinu od nešto više od 600 km/h. Linija se gradi od 2014. godine, a očekuje se da će početi sa radom 2027.

Međutim, proći će neko vreme pre nego što mreža maglev postane toliko opsežna kao „tradicionalna“ železnička mreža.

Možda će biti spremna na vreme za još jednu buduću Olimpijadu.

Kompletnu verziju teksta možete pročitati na cargo-partner Trendletter sekciji, gde se možete i prijaviti da dobijate obaveštenja o mesečnim aktuelnostima iz industrije.

Tekst je pripremila kompanija cargo-partner, privatni pružalac usluga infologistike punog opsega, sa sedištem u Austriji, koji nudi sveobuhvatan portfolio rešenja za avionski, pomorski, drumski transport i skladištenje.

Sa više od trećine veka stručnosti u informacionoj tehnologiji i optimizaciji lanca snabdevanja, kompanija kreira usluge po meri za širok spektar industrija kako bi stvorila konkurentne pogodnosti za svoje kupce širom sveta.

Osnovan 1983. godine, cargo-partner je ostvario promet od preko milijardu evra u 2020. godini i trenutno zapošljava 3.150 ljudi širom sveta.

cargo-partner d.o.o. u Srbiji pruža usluge međunarodnog i domaćeg prevoza robe, logistike, špedicije i skladištenje u fleksibilnom magacinskom prostoru.

Stručno osoblje se trudi da u najkraćem roku odgovori na sve zahteve korisnika, a brojni sertifikati (ISO, AEO, HACCP itd.) samo su dodatna potvrda težnji da kvalitet usluga bude u skladu sa najvišim standardima.

Redovne FCL/LCL veze iz Japana u CIE

Naše intermodalno pomorsko/železničko rešenje od Japana do Centralne i Istočne Evrope je za 33-50% brže od pomorskog i do 50% isplativije od vazdušnog.

U okviru FCL pružamo redovne usluge od Jokohame, Nagoje, Kobea i Tojame do Evrope preko železničkih čvorišta Kutno (Poljska) i Duisburg (Nemačka) sa vremenom tranzita od oko 20 do 26 dana.

U okviru LCL nudimo nedeljne polaske iz Tokija, Nagoje i Kobea preko Poznanja (Poljska) sa tranzitnim vremenom od približno 22 do 25 dana.

Kontejneri se morskim putem prevoze iz Japana u Vladivostok u Rusiji, a zatim vozom preko Moskve u Evropu.

Naša usluga uključuje preuzimanje po celom Japanu i dostavu do bilo koje destinacije u Evropi.

Pored toga, nudimo carinjenje, skladištenje i upravljanje zalihama, kao i širok spektar usluga sa dodatom vrednošću.

Stupite u kontakt sa svojim lokalnim timom za pomorski/železnički transport cargo-partner-a da biste saznali više!