I od otpada dobar biznis – stižu nove investicije

Tri puta se uvećalo stvaranje komunalnog i industrijskog otpada od 80-tih godina do danas zbog povećanog konzumerizma i prekomerne potrošnje. Danas je moguće reciklirati gotovo sve, od aluminijumskih limenki, stakla, PET ambalaže, kartona, do plastike, gvožđa, hemijskih sredstava...

Da bi širili biznis u ovom sektoru, privrednici se nadaju izmenama zakona, subvencijama za reciklažu i formiranju namenskih fondova u tu svrhu. U borbi za održivi razvoj u narednom periodu važnu ulogu će odigrati upravljanje otpadom.

Cirkularna ekonomija je razvojna šansa koju je Srbija počela da primenjuje. U konceptu cirkularne ekonomije otpad ne postoji, već samo sirovina koja može opet da se upotrebi. Razvoj industrije reciklaže otpada mogao bi da donese novih 30.000 radnih mesta do 2030. u Srbiji.

Jedinstveni projekti u Šapcu i Prahovu

Fabrika Eliksir Zorka iz Šapca koristiće otpad kao alternativnu sirovinu u procesu proizvodnje NPK đubriva, kaže za „Preduzetnik“ Igor Radoš, direktor Eliksir Enerdži.

Domaći poslovni sistem Elikir Grupa, koji zapošljava više od 1.500 radnika u fabrikama mineralnih đubriva i fosforne kiseline u Šapcu i Prahovu, radi na primeni novog poslovnog modela kako bi se racionalizovala potrošnja prirodnih resursa i postigla energetska efikasnost.

„Uspostavljajući kruženje sirovina u proizvodnom procesu minimizujemo potrebu za odlaganjem otpada koji izlazi iz naše proizvodnje, ali i značajno smanjujemo korišćenje resursa uključujući i energiju, tako da su benefiti po životnu sredinu višestruki“, objašnjava Radoš.

Pokrenuli su i dva kapitalna projekta u industrijskom kompleksu Prahovo - izgradnju postrojenja za termički tretman industrijskog i nereciklabilnog otpada, i instalaciju postrojenja za pirolizu otpadnih guma. Potencijal vide i u korišćenja pepela od spaljivanja mulja iz prečišćavanja komunalnih voda.

Ključno je uspostaviti finansijske mehanizme koji podstiču reciklažu i korišćenje otpada kao alternativnog goriva kako bi se povezao lanac proizvodnje i ponovne upotrebe, objašnjava Radoš.

I reciklažom odeće do profita

Više od 5.000 tona tekstilnog otpada završi na deponijama u Srbiji. Zbog sadržaja veštačkih boja i sintetičkih vlakana, tekstil predstavlja jedan od najvećih zagađivača prirode. Ulaganjem u izgradnju reciklažnih pogona stvorile bi se nove mogućnosti poslovanja i zapošljavanja.

„Za sada, u Srbiji postoji mogućnost jedino za tretiranje tekstilnog otpada određenim hemijskim sredstvima kako bi se nakon toga spaljivao u cementarama i na taj način se koristio kao neka vrsta energenta“, kaže Nemanja Jovanović iz Udruženja za tekstil, odeću, kožu i obuću Privredne komore Srbije. Za početak, bilo bi dobro da se u svim većim gradovima postave kontejneri za odlaganje odevnih predmeta. Investicije u reciklažne pogone su izuzetno velike, ali su u kratkom roku isplative, ističe Jovanović.

Evropska unija obavezala je članice da do 2025. uvedu odvojeno prikupljanje tekstilnog otpada. Ovo pravilo će skoro izvesno važiti i za kandidate za članstvo.

Dalji razvoj reciklažne industrije podrazumeva zajednički napor države, privrede, civilnog sektora i građana, kao i prilagođavanje postojećih modela finansiranja i bolje upravljanje tokovima otpada, kaže Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije. Pokretanje biznisa u oblasti reciklaže tekstila, baterija, otpadnih vozila, plastike, povećalo bi BDP za 1 odsto i doprinelo očuvanju životne sredine, ukazuje Mitrović.

PKS i Tehnološki fakultet su osmislili program zbrinjavanja tekstilnog otpada.

To podrazumeva termičko, hemijsko i mehaničko tretiranje, a neupotrebljivi deo bi se spaljivao na oko 2000 stepeni. Jedino postrojenje u zemlji za obradu tekstilnog otpada je kompanija „Stejpak“ iz Bačkog Petrovca. Planiraju nova ulaganja u tehnologiju i proširenje centara za prikupljanje tekstila. „Imamo centar za prikupljanje tekstilnog otpada u Aleksincu, a očekujemo otvaranje još jednog u Arilju“, kaže Dragan Milojković iz „Stejpak-a“.

Privredna komora Srbije pokrenula je i Digitalnu platformu za cirkularnu ekonomiju namenjenu privredi i predstavnicima državne uprave i lokalne samouprave i stručnoj javnosti. CE-HUB platforma predstavlja izvor znanja i aktivnosti namenjenih prvenstveno privredi Srbije, kako bi se okrenula zelenim investicijama.

• 100.000 tona kartonske ambalaže i papirnog otpada se reciklira.

• 85 % otpada završi na više od 150 velikih deponija.

• 3.500 divljih smetlišta ima u Srbiji.

• 5 % otpadnih voda se prerađuje.

• 80.000 tona odeće se proda godišnje.

• 90.000 tona industrijskog otpada se godišnje deponuje.

Izvor: PKS