Hranljivi batat osvaja srpsko tržište - Proizvodnja slatkog krompira isplativija od tradicionalnih kultura

Hranljivi batat sve je češći na trpezama u Srbiji, ali se ova pomalo egzotična kultura sve više i sadi na srpskim njivama.

Iako se batat često zove slatki krompir (eng. Sweet potato) i pomalo sliči običnom krompiru, oni nemaju nikakve veze jedan s drugim. Reč je o višegodišnjoj tropskoj biljci iz familije slakova, poreklom iz Srednje i Južne Amerike, koji se u Srbiji gaji kao jednogodišnja kultura. U ishrani se koriste sekundarna zadebljanja korena i mlado zeleno lišće, puni minerala i vitamina, a najpopularniji je batat belog, narandžastog i ljubičastog korena.

Najveći proizvođač slatkog krompira u Srbiji je Mitar Peršić iz Golubinaca kod Stare Pazove. Proizvodnjom batata bavi se od 2005. godine, a za uzgoj se zainteresovao kada je čuo za njegova lekovita svojstva. Za naš portal Peršić kaže da se prilikom započinjanja proizvodnje najveća ulaganja odnose na vreme i energiju.

- Proizvodnja batata može da bude isplativija od proizvodnje tradicionalnih kultura poput kukuruza i pšenice, ali zahteva i puno više vremena i pažnje, počevši od pripreme zemlje, rasada, sadnje, zaštite od korova, vađenja iz zemlje, skladištenja... - ističe naš sagovornik.

- Uz sve to jako su važni vremenski uslovi, jer je batat tropska biljka i ne podnosi niske temperature.

Batatu je za kvalitetan rast i razvoj potrebno tri do pet meseci bez mraza i niskih temperatura. U Institutu za povrtarstvo Smederevska Palanka objašnjavaju nam da su neophodne dnevne temperature u intervalu od 21 do 25°C, dok minimalne temperature u toku noći ne smeju biti niže od 12°C. Ukoliko u toku uzgoja slatkog krompira dođe do porasta temperature iznad 30°C ili ukoliko se na duži vremenski period temperatura spusti ispod 15°C dolazi do usporavanja porasta, a na kraju i do smanjenja ukupnog prinosa useva. Biljke slatkog krompira na temperaturi ispod 10°C propadaju.

Za proizvodnju ove kulture odgovaraju lakša, ocedna zemljišta. Višak vode u zemlji dovodi do propadanja korena, pa je optimalna pH vrednost zemljišta za slatki krompir između 5,5 i 6,5 (kiselo zemljište).
Sadnja batata se kod nas odvija isključivo iz rasada i to kada prođe opasnost od mrazeva, tokom maja meseca, pa čak i u junu jer batat dostigne zadovoljavajuću težinu korena već nakon 90 dana.

Proizvođači ističu da je bitno da se sadnice dobro zaliju, a da potom zalivanje više nije potrebno, osim u slučaju ekstremne suše. Preporučuje se i da se pre sadnje zemlja dobro isfrezuje te digne na gredice i razvuče crna plastična folija koja onemogućuje rast korova, a ujedno zadržava potrebnu količinu vlage i povećava temperaturu koju biljka jako voli. Razmak između redova trebalo bi da bude 120 cm, a u redu biljka od biljke 30-40 cm. Vađenje se obavlja krajem septembra i u oktobru.

Peršić kaže da batat postaje sve popularniji među potrošačima, jer ljudi postaju svesni koliko je on zdrav i koristan u prehrani dece i odraslih. Izuzetno je lekovit, bez masti i holesterola. U svojih 100 grama sadrži 129 kalorija, 29 grama ugljenih hidrata, 1 gram proteina, a zbog mnoštva minerala (magnezijum, kalcijum, gvožđe i kalijum), kao i vitamina (C,E,A,B) snabdeva telo važnim antioksidansima.

Izvor: eKapija