Hladne glave - Kako je mladi istraživač izvršio revoluciju logistike hladnog lanca

Sveža, nepatvorena i – idealno – održivo proizvedena: očekujemo da hrana takva stigne do našeg stola. Transport kvarljive robe, posebno namirnica kao što su voće, povrće, riba i meso, zahteva posebno znanje i pouzdan kvalitet procesa. Saznajte više o mladoj ženi koja je dobrovoljno živela u kontejneru da spase zrna kafe.

Pre nego što je logistika hladnog lanca u pomorskom transportu bila spremna za tržište, trebalo je preduzeti nekonvencionalan korak: bilo je neophodno sedam godina istraživanja na otvorenom moru, u specijalno preuređenim kontejnerima da bi ovaj vid transporta koji se brzo razvijao prevazišao svoje dečije bolesti. Čitajte dalje da biste saznali kako se mladi istraživač suočio sa ovim izazovom i kakve veze kakao zrna imaju s tim.

Sve je počelo sa bananama

Dolazak jedrenjaka "Reyward" u Njujork 1803. godine sa 30 stabala crvenih banana sa Kube obično se smatra prvim primerom modernog transporta brodovima hladnjačama i onoga što danas razumemo kao logistiku hladnog lanca. Tokom prvih nekoliko decenija, transport hladnjačama bio je skoro isključivo usredsređen na banane.

Godine 1850. sve više dolaze i iz Centralne Amerike, a uvoze se u SAD preko Bostona, Njujorka i Nju Orleansa. Jedini problem je bio što su stabla banana otpremljena kao dodatni teret na palubama sporih jedrilica, što je dovelo do toga da je oko 60% banana prerano sazrelo i moralo se baciti u okean.

Već 1880. godine, kada je Siemens predstavio prvi električni lift, a Tomas Alva Edison patentirao unapređenu sijalicu, meso je postalo najvažnija rashladna roba na svetu, što će i ostati narednih 80 godina.

Do tog vremena, industrija je naučila nekoliko lekcija i postigla značajan uspeh – prvo korišćenjem leda kao rashladnog sredstva, zatim pomoću hladnog vazduha iz rashladnih komora ili cevi napunjenih slanim rastvorom koje prolaze kroz tovarni prostor i apsorbuju toplotu iz tereta.

Šta kažete na odrezak iz Argentine?

Da bi transport prehrambenih proizvoda premostio ekstremnije udaljenosti, kao što je udaljenost između Australije i Evrope, bio je potreban još jedan veliki inovativni korak.

Godine 1874, prvi parobrod opremljen parnim kompresijskim sistemom za hlađenje - prikladno nazvan "La Frigorifique" - uspeo je da isporuči meso iz Buenos Ajresa u francuski Ruan. Ovim je poslovični led razbijen. U narednim decenijama, brodovi hladnjače i sistemi za hlađenje tereta su kontinuirano unapređivani i optimizovani.

U tom cilju, metode koje su već isprobane i testirane na kopnu – kao što su one koje se nalaze u našim uobičajenim frižiderima – bile su prilagođene posebnim zahtevima brodskih operacija.

Svet u 6.06 x 2.44 x 2.59 metara

U aprilu 1956. godine, kada su prvi kontejnerski brodovi američkog transportnog preduzetnika Malkoma Meklina krenuli na svoje putovanje od Port Njuarka u Pensilvaniji do Hjustona u Teksasu, još nije bilo očigledno da se revolucija dogodila: U narednim decenijama, kontejnerski transport je prerastao u jedan od najvažnijih stubova svetske trgovine.

Najviše zahvaljujući svojoj posebnoj prikladnosti za različite vrste rasutih tereta, koji se sada mogu transportovati istovremeno, nezavisno od njihovog oblika ili specifičnih uslova skladištenja – po drastično sniženim cenama.

Hladnjače (eng. reefers - skraćeno od „refrigerated containters“ - rashladni kontejneri) koje su uvedene ubrzo nakon toga donele su značajne dodatne prednosti. Omogućile su zatvaranje hladnog lanca i bezbedno dovođenje čak i malih količina tereta na nova ciljna tržišta intermodalnim transportom.

Kvalitet iznad kvantiteta

Uprkos tehničkim inovacijama, kraćim rokovima isporuke i sve preciznijem znanju, očuvanje i kvalitet rashlađenih proizvoda su ostali dominantno pitanje sve do danas. Na kraju krajeva, čak i savremeni sistemi za hlađenje imaju svoje zamke.

A prekomerno hlađenje može da izazove isto toliki haos u pogledu ukusa i kvaliteta kao i nedostatak hlađenja.

Osnivač američkog okeanskog prevoznika Sea-Land i gorepomenuti „pronalazač kontejnerskog transporta“ Malkom Meklin je odlučio da reši ovaj problem nekonvencionalnim rešenjem.

Na jednom od svojih brodova postavio je kontejnersku laboratoriju u kojoj je želeo da analizira namirnice i promene koje su pretrpele u pravim uslovima i pod direktnim nadzorom uživo.

Savršenog stručnjaka za ovaj poduhvat pronašao je u mladoj naučnici Barbari Prat, koja je tek diplomirala fiziku na Univerzitetu Kornel u Njujorku 1976. godine.

Život i istraživanje u kontejneru

Istraživačko okruženje: kontejner sa tri odeljka – koji se sastoji od mašinske prostorije sa dizel generatorom, rezervoara za gorivo i rezervoara za vodu; laboratorija; i kancelarijski i dnevni deo sa radnim stolovima, krevetima na sprat i priborom za kuvanje.

Prvi izazov: zrna kakaoa koja su otpremljena iz Dominikanske Republike u SAD i stigla su buđava.

Otkriće: Sunčevo zračenje tokom dana izazvalo je porast temperature u posudama, izvlačeći vlagu iz zrna. Čim bi se kontejneri ohladili noću, voda bi se kondenzovala i vratila u vreće kakao zrna, uzrokujući buđ.

Posledica: novi ventilacioni sistem za kontejnere, koji je rešio problem.

Barbara Prat je provela ukupno sedam godina radeći u laboratoriji za kontejnere i stvarajući važne nalaze za elementarna pitanja logistike hladnog lanca, kao što su temperatura, vlažnost i ventilacija. Analizirala je brojne vrste voća i povrća, kao i njihovu osetljivost i reakcije u različitim okolnostima.

Lako je zamisliti da su istraživanja na ovu temu danas znatno jednostavnija, ili se barem mogu sprovesti bez provođenja nedelja u kontejneru. Uz pomoć savremenih računara, izračunate vrednosti nije potrebno stalno pratiti, a analize sada mogu da se rade na daljinu, objašnjava Barbara Prat.

U međuvremenu, Prat je ostala verna svom pozivu: danas je iskusna izvršna direktorka za rashladni transport u kompaniji Maersk Inc., tržišnom lideru u transportu kontejnera koji je preuzeo Sea-Land 1999.

Opis posla koji joj savršeno odgovara.

Istraživačko okruženje: kontejner sa tri odeljka koji se sastoji od mašinske sobe sa dizel generatorom, rezervoara za gorivo i rezervoara za vodu, laboratorije, i kancelarijskog i dnevnog dela sa radnim stolovima, krevetima na sprat i opremom za kuvanje.

Kompletnu verziju teksta možete pročitati na cargo-partner Trendletter sekciji, gde se možete i prijaviti da dobijate obaveštenja o mesečnim aktuelnostima iz industrije.

Tekst je pripremila kompanija cargo-partner, privatni pružalac usluga infologistike punog opsega, sa sedištem u Austriji, koji nudi sveobuhvatan portfolio rešenja za avionski, pomorski, drumski transport i skladištenje.

Sa više od trećine veka stručnosti u informacionoj tehnologiji i optimizaciji lanca snabdevanja, kompanija kreira usluge po meri za širok spektar industrija kako bi stvorila konkurentne pogodnosti za svoje kupce širom sveta.

Osnovan 1983. godine, cargo-partner je ostvario promet od preko milijardu evra u 2020. godini i trenutno zapošljava 3.150 ljudi širom sveta.

cargo-partner d.o.o u Srbiji pruža usluge međunarodnog i domaćeg prevoza robe, logistike, špedicije i skladištenje u fleksibilnom magacinskom prostoru.

Stručno osoblje se trudi da u najkraćem roku odgovori na sve zahteve korisnika, a brojni sertifikati (ISO, AEO, HACCP itd.) samo su dodatna potvrda težnji da kvalitet usluga bude u skladu sa najvišim standardima.