HIDROTEHNOLOŠKA LABORATORIJA - PREUSMEREN TOK DUNAVA ZA NAUČNA ISPITIVANJA

Hidrotehnološka laboratorija u devetom okrugu u Beču postoji od 1913. godine. Zbog ograničenih mogućnosti za rad i zastarele infrastrukture dugo se pokušavalo da se laboratorija preseli u novu zgradu.

Istovremeno se razmatrala i saradnja sa Univerzitetom kako bi se infrastruktura neophodna za testiranje modela hidrotehnike efikasnije koristila.

Rešenje je pronađeno i napravljena je nova hidrotehnička laboratorija koja nudi jedinstvene radne mogućnosti za rešavanje naučnih i praktičnih pitanja koja se tiču zaštite od poplava, morfologije reka, transporta nanosa, hidroenergije i plovnih puteva.

Centralno jezgro nove infrastrukture su dve eksperimentalne hale sa ukupno cca. 3500 kvadratnih metara eksperimentalnog prostora.

O hidrotehnološkoj laboratoriji razgovarali smo sa Univerzitetskim profesorom dr Helmutom Haberzakom (Habersack), Institut za hidrotehniku, hidrauliku i istraživanje tekućih voda, odeljenje za vode-atmosferu-životnu sredinu, Poljoprivredni fakultet Beč.

Časopis Industrija: Da li možete našim čitaocima predstaviti novu laboratoriju i reći nam kakve jedinstvene radne mogućnosti za rešavanje naučnih i praktičnih pitanja ona nudi?

Dr Helmut Haberzak: Sa protokom vode kroz laboratoriju do 10.000 l/s bez pumpe moguće je sprovesti pilot projekat razmera 1:1.

Naučna pitanja uključuju oblast integrisanog menadžmenta za rizik od poplava pod uticajem klimatskih promena sa razvojem i optimizacijom hidrotehnoloških mera (valobrani do basena), kontrolu i poboljšanje postrojenja za zaštitu od poplava (brane, mobilna zaštita od poplava, plavno korito, graničnik u slučaju izlivanja nafte itd.), poboljšanje mera renaturalizacije reka (proširenja do razgrnutih barijera u koritima) ili testiranje i izvođenje kriterijuma za planiranje opasnih zona (pokušaj zanošenja itd.)

Radi se o održivoj hidroenergiji u oblasti obnovljivih izvora sa razvojem optimizacije menadžmenta za akumulaciju hidroelektrana ili testiranje i razvoj inovativnih mera renaturalizacije i menadžmenta sedimenta na prostoru akumulacije (npr. ostrva) ili nacrt inovativnih hidroelektrana (unapređeno uređenje akumulacionog prostora, postrojenja za odbranu, rasterećenje usled poplava, oprema za poslovanje itd.) za postizanje win-win-rešenja između ekonomske koristi i ekološke funkcije.

U oblasti Dunava u pitanju je održiva plovidba brodova, gde se radi o daljem razvoju regulacije vodostaja za povećanje nivoa vode za plovidbu uz istovremeno sprečavanje produbljivanja korita, poboljšanje menadžmenta sedimenta za održanje i poboljšanje vodotoka (uključujući bagerisanje, odnošenje taloga itd.) ili istraživanje mera za poboljšanje uslova plovidbe i za stabilizaciju korita (npr. granulometrijsko poboljšanje tla kao mera za smanjenje produbljivanja korita).

Osnovno istraživanje i istraživanje orijentisano na primenu vrši se u oblasti transportovanja sedimenta u cilju pomeranja nanosa i plutajućih materija u rekama (uključujući plavne površine) i u akumulacijama (fizički eksperiment velikih razmera sa frakcionisanim čvrstim materijama) ili razvoj i optimizacija mera za poboljšanje baze čvrstih materija i transporta sedimenta (npr. menadžment akumulacije, propusnost sedimenta) kod brana i rečnih akumulacija.

U nastavku je težište na rečnoj morfologiji sa osnovnim ispitivanjima o nastanku različitih tipova reka i njihovog razvoja u zavisnosti od raspoloživih čvrstih materija, korišćenja (korišćenje zemljišta do hidrotehnoloških mera), vegetacije itd. ili razvoja
mera za sprečavanje produbljivanja tla i održive bezbednosti i razvoja morfologije tipične za vode.

Osim toga eko-hidraulika predstavlja težište sa osnovnim ispitivanjima o interakciji između transporta vode, sedimenta, rečne morfologije i ekologije (ribe, bentos zajednice, vegetacija, zalihe hranljivih materija itd.), razvoja i optimizacije mera za poboljšanje ekološkog stanja (kaskade za ribe, preostala voda, plima, hidromorfologija, mere demontaže itd.), istraživanja lokalnih fenomena tokova koji kroz teoretske pristupe nisu rešivi.

Parametri sistema životne sredine se istražuju po pitanju njihovog načina delovanja na različite vodene organizme (istraživanja mrestilišta itd.), takođe i sastav i struktura algi i biomasa mikrofita ili se sprovode integrativne studije prikaza materije u hidraulici voda, transportu sedimenta i limnologiji (posebno biologiji tekućih voda).

Veoma važni su još i monitoring tekućih voda i hidrometrijska kontrola, npr. sa razvojem i optimizacijom mernih instrumenata u oblasti monitoringa tekućih voda (nivo vode, brzina toka, napon potiska tla, transport sedimenta, rečna morfologija, monitoring mera).

Časopis Industrija: Kako se došlo na ideju da se preusmeri tok Dunava kako bi se izgradila nova laboratorija, i kako ste uspeli da “ukrotite“ Dunav?

Dr Helmut Haberzak: U toku diskusije u vezi sa mojim imenovanjem za univerzitetskog profesora za hidrotehniku i hidrauličko modeliranje na Poljoprivrednom fakultetu u Beču, ja sam predložio izgradnju nove hidrotehnološke laboratorije.

I to zbog toga, jer u postojećoj laboratoriji, niti prostorno, niti kada je u pitanju protok, ne bi bilo moguće odgovoriti na goruća pitanja.

A pre svega, ispostavilo se da su u mnogim oblastima neophodni eksperimenti velikih razmera 1:1, da bi se npr. ostvario bolji proces razumevanja i obezbedile mogućnosti proračuna za nove formalne pristupe, koji prirodu bolje prikazuju.

Ideja je bila da se postigne što veći protok u laboratoriji, ma to uz pomoć pumpi, niti u pogledu troškova, niti zbog održivosti nema smisla.

Zbog toga smo tražili mesto koje bi za to bilo pogodno. Jula 2010. godine pronašli smo lokaciju “Brigittenauer Sporn“, jer se tamo zbog razlike u nivou vode od tri metra od Dunava do Dunavskog kanala može postići slobodan protok i do 10.000 l/s.

Preko jednog odvoda iz Dunava, koji može da se reguliše kontaktorom, uzima se voda iz Dunava, koja se putem posebnog odvoda, koji istovremeno služi kao istraživački kanal, šalje u hidrotehnološku laboratoriju.

Tamo se voda može koristiti istovremeno u više eksperimenata i ističe na kraju preko tzv. ispusta u Dunavski kanal.