"Green deal mnogo košta nemačke firme, još nije vreme za odustajanje od motora sa unutrašnjim sagorevanjem"

Indeks potražnje u Nemačkoj industriji 18 meseci od početka pandemije pokazuje rast, ali zaostaje indeks proizvodnje, rečeno je na vebinaru pod nazivom "Restartovanje evropskog motora: Ekonomski razvoj i poslovne šanse u Nemačkoj, u organizaciji Nemačko-srpske privredne komore (AHK Srbije).

- Procep između tražnje i proizvodnje nastao je zbog prekida u svetskim lancima snabdevanja. U istočnoj hemisferi još nije postignut raniji nivo snadevanja i zato u Nemačkoj imamo zatvaranje delova proizvodnje, naročito u automobilskoj industriji automobila, zbog nedostatka čipova. Kompanije odustaju od kineskih snabdevača, a potraga za novim snabdevačima i njihovo menjanje povećava cene proizvoda – kaže Volker Treier, član IO Udruženja nemačkih privrednih komora (DIHK), dodajući da će rasti i kamatne stope.

- To su glavni globalni izazovi koji utiču na biznis u Nemačkoj, ali pritom treba imati na umu i da, iako nije lako peoblikovati lance snabdevanja, između ostalog i zato što je logistika još uvek izazov, tu ima i poslovnih šansi, recimo prilika za pronalaženje novih tržišta – navodi Treier.

Problem je i što, prema njegovim rečima, nemačka industrija, pogotovo u sektoru proizvodnje, još nije dostigla adekvatan nivo investicija u odnosu na izazove koji slede i koje su potrebne da podrže jačanje ekonomije.

- Smanjenje nesigurnosti investitora očekujem nakon izbora, kada će kompanije imati bolje procene za svoja ulaganja, ali je sada nedostatak investicija osetan, a potpuni oporavak ne oseća se ni na stranji potrošnje – smatra Treier, koji kao problem u domenu investicija vidi i preveliku "nemačku samouverenost da bi dovodili investitore".

Ilja Nothnagel, takođe član IO DIHK, isitče da je pre pandemije Nemačka bila jako uspešna privreda, te da postoji uverenje, koje se nameće u izbornoj kampanji, da će tako biti i posle pandemije.

- Ipak, to možda neće biti tako. Svet se menja zbog korone, i to brzo. Izazovi digitalizacije i inovacija, to je ono što budući kreatori politika moraju da imaju na umu. Industrija u Nemačkoj ima veliki ima jaku udeo u BDP-u, pa je i udar na celu ekonomije veliki. Kompanije pokušavaju da povrate gubitke nastale usled pandemije, ali to se još ne događa, naročito u sektorima trgovine, turizma, usluga – navodi Nothnagel, dodajući da se ljudi još ne vraćaju šopingu u tržnim centrima i i dalje naručuju hranu online.

Po njegovoj oceni, izazov nije samo transport i snabdevanje, već i domaći izazovi – najpre visoka cena struje za industriju, a posle toga i nedostatak kvalifikovane radne snage i digitalizacija.

- Najveći problem za kompanije je cena struje za industrijske potrošače, koja je veća nego u drugim evropskim zemljama. U tom domenu potrebne su investicije u nove tehnologije, međutim, tu je potrebno prilagoditi i poresku politiku, tako da ima tu i nasleđenih problema, od pre korone – kaže Nothnagel.

Dodaje da će problem za privredu biti i nastavak poslovanja bez pomoći države.

- Te ekonomske stimulacije za kompanije više neće biti toliko kao u prethodnom periodu, osim za one koji prelaze na obnovljive izvore – navodi Nothnagel. Kada je reč o obnovljivoj energiji, Treier kaže da je vodonik velika nada za prevazilaženje klimatskih izazova u svetu, ali ocenjuje i da Green Deal puno košta nemačke kompanije.

- Da bi se ti troškovi pretvorili u šanse, potrebne su nam nove tehnologije, a njih još nema. S druge strane, zahtevi da se odustane od uglja su tu, a pitanje odakle vodonik ostaje otvoreno.

Jasno je da mi nismo trenutno u mogućnosti da taj vid energije inkorporiramo u proizvodnju automobila.

I to je po meni zadatak za sledeću vladu, da otvori mogućnost neodustajanja od unutrašnjeg sagorevanja, nema još tehnologije da zamenimo tu tehnologiju, ali svakako možemo biti otvoreni za to – poručuje Treier.

Izvor: eKapija