Grčka – nacija pomoraca

Sa 15 000 kilometara obale, 7 000 od njih je prekriveno peskom, a 3 000 ostrvima – Grčka ima jedinstvenu geografsku lokaciju u istočnom Mediteranu. Nije iznenađujuće da su ljudi u Južnoj Evropi, još od antičkog doba smatrani za jedne od najveštijih trgovaca i pomoraca.

Pridružite nam se u razgledanju ove zemlje, uglednih brodarskih porodica i luke Pirej – i saznajte zašto se baš ona smatra kineskim odmaralištem u Evropi.

Kolevka evropske kulture

Antička Grčka smatra se za mesto gde je evropska kultura i nastala. Pre nekoliko hiljada godina Grčka je oblikovala evropsko društvo sa svojim dostignućima. Njihova demokratija predstavlja početak naših političkih vlada; filozofija, umetnost i književnost koje su dalje čvrsto utemeljene na germanskim, romanskim i skandinavskim jezicima.

Autori poput Homera, filozofi poput Aristotela i Sokrata napisali su prva književna remek dela zapadne civilizacije. Matematika, prirodne nauke i arhitektura takođe su jako cenjene u antičkoj Grčkoj i mnoga tehnička otkrića upravo su iz tog doba. Grci su takođe odgovorni za izumiteljstvo kranova, koji su u potpunosti preokrenuli svet transporta i logistike.

Turističko žarište

Mediteranska klima, kulinarski recepti i istorija – sve su to razlozi zbog kojih je Grčka tako primamljiva mnogim turistima. Statistika pokazuje da je Grčku 2019te godine posetilo 34 miliona turista što je čini 17. najposećenijom zemljom na svetu.

Samo grčka prestonica Atina privukla je 6 miliona posetilaca. Zapravo 12% BDP-a zemlje dolazi upravo od turizma.

Grčka infrastruktura je napredovala u skladu sa tim: kopno ima dobro razvijenu putnu mrežu od 117.000 km, čak 1.308 komercijalnih luka i 82 aerodroma služe za prevoz ljudi i robe.

Železnica sa potencijalom

Za razlliku od ostalih evropskih zemalja, železnica je godinama imala sporednu ulogu u grčkom transportu. Za to su postojala dva razloga – sa jedne strane planinski predeli zemlje zahtevali su velike investicije u železničku konstrukciju, a sa druge strane mnogi turistički centri nalaze se na ostrvima. Međutim sa vremenom se dovode u formu najznačajnije veze, dok se stari koloseci pretvaraju u standardni kolosek.

Naročito na železničkoj liniji Pirej-Solun, modernizacija je dovela do značajnog povećanja broja putnika. Železnica se danas ovde smatra najbržim prevoznim sredstvom.

Eksperti smatraju da postoji ogroman potencijal za unapređenje infrastrukture i to posebno kada je u pitanju transport tereta. Nije lako pronaći terminale koji će olaksati pretovar i multimodalni transport u Grčkoj.

Ova zemlja trenutno ima dva centralna terminala u luci Pirej i Solun, a sva pažnja usmerena je na „Thriasio“ projekat multimodalnog teretnog depoa u Atini, koji će značajno poboljšati terentni transport železnicom.

Zemlja trgovine

Grčka se oduvek smatrala zemljom trgovine, čak i u antičko doba grci su trgovali morskim rutama i koristili svoju odličnu poziciju. Mnogi važni lučki gradovi na Mediteranu smatraju se drevnim grčkim ustanovama. Kao takvo pomorstvo je neraskidivi element grčkog identiteta i duboko je ukorenjeno u njihovo stanovništvo. Ali pravi razvoj brodski transport doživeo je tek nakon drugog svetskog rata.

Brodovi slobode stvorili su dinastije vlasnika brodova

Brodovi slobode konstruisani su kako bi transportovali rezerve vojnim jedinicama, ali nakon 1945. mnogi od njih nisu bili neophodni. Grci su tu priliku iskoristili i otkupili brodove od Sjedinjenih Američkih Država po minimalnoj ceni. U poslednjih 80 godina grčke flote nastavile su da rastu, dok su se trgovinske rute razvijale sve brže. Danas, oko 21% svetske trgovinske flote i 53% evropske trgovinske flote u vlasništvu su grčkih brodarskih dinastija.

Broj jedan na Mediteranu: Pirej

Luka Pirej pored Atine i Soluna predstavlja jednu od najvažnijih luka u zemlji. Dok je fizički najveća luka Solun, Pirej se smatra najznačajnijim hub-om za transport Jugoistočne Evrope. Takođe ova luka je broj jedan kada je reč o kontejnerskom transportu na čitavom Mediteranu. Podaci pokazuju da je 5.65 miliona TEU natovareno baš u Pireju tokom 2019. godine.

Čak i tokom pandemije kada su rezultati značajno opali, Pirej je i dalje bio na vrhu svih listi.

Razlog zbog kojeg luka Pirej cveta jeste činjenica da je preuzeta od strane Kineza. Grčka luka je već 2008. godine prešla u ruke kineske brodarske kompanije COSCO, prvo kroz zakup, a kasnije i kroz većinsko vlasništvo.

Drugi razlog je činjenica da se luka Pirej sada koristi kao kineska kapija u Evropu. Ona je prva stanica brodova nakon što prođu Suecki kanal, roba se ovde tovari i putem ostalih modaliteta transporta isporučuje za Evropu kopnom.

Kako bi se osiguralo da se ovo može obraditi maksimalnom brzinom, na pristaništu 1 je instalirana Super-Post Panamak dizalica, koja će u budućnosti moći da upravlja mega-brodovima kapaciteta 20.000 TEU.

Projekti u pripremi

Poslovanje sa Kinom dugo se smatralo uzrokom fantastičnih rezultata grčke trgovačke industrije, ali luka takođe ima vrlo značajnu ulogu kao čvorište za „Put svile“. Brojni kineski projekti za razvoj drumske i železničke infrastrukture su u planu za Balkan. Ostalo je da saznamo da li će mnogi od projekata biti otkazani usled pandemije.

U planu je i Sea2Sea koridor, železnica koja će spajati severoistočne luke Grčke i one na Crnom moru i na dalje do Dunava. Ovaj projekat ima veliki potencijal za razvoj kombinovanog teretnog transporta. U grčkom delu, cena projekta je procenjena na 2,5 milijardi evra.

cargo-partner u Grčkoj

Usled odlične geografske pozicije i povezanosti sa Jugoistočnom Evropom cargo-partner odlučio je da otvori svoje kancelarije i na teritoriji Grčke i to u Solunu i Pireju.

One savršeno dopunjuju njihovu već razvijenu mrežu regiona i ditributivnih centara u Sofiji, Beogradu i Skoplju.

Iskusan tim stručnjaka nudi savremena rešenja iz avionskog, morskog i drumskog transporta, a kancelarije u Grčkoj sada omogućavaju brže konekcije do Grčkih luka, dok razvijena drumska mreža nudi dobru osnovu za dalju distribuciju kroz Evropu.

Celokupan tekst, ali i slične zanimljivosti iz industrije možete pročitati na cargo-partner Trendletter sekciji, gde se možete i prijaviti za obaveštenja o mesečnim aktuelnostima.