Građevinska industrija u Srbiji
„Svakog dana donesi kofu zemlje na jedno mesto i sagradićeš planinu.“
Konfučije
Možda je ovaj savet dobar za sve uspavane grane industrije, uključujući i građevinsku. Najave za ovu godinu o pokretanju građevinske industrije su više nego pozitivne, ostaje da vreme pokaže da li su one realne i da li će se planovi i ostvariti.
Građevinska industrija u prošlosti
Kada se spomene građevinska industrija, mogu se uvek čuti priče o čuvenim jugoslovenskim neimarima i velikim građevinskim kompanijama. U bratsvu i jedinstvu, srpski građevinari su se dokazivali na velikim projektima širom sveta. Postojali su projekti na kojima niko nije hteo ni da konkuriše na tenderima, osim tadašnjih Yu kompanija. Velike jugoslovenske kompanije su vršile radove na velikim infrastrukturnim i industrijskim projektima u Evropi, Aziji, Africi... Te zemlje odavno nema, a narod sa ovih prostora više voli da se osvrće i gleda u jednu tačku uspešne prošlosti, nego da planira budućnost. Ugled smo sticali u prošlom veku. Zahvaljujući tome kao i znanju i iskustvu, dobro organizovane kompanije i dalje posluju na međunarodnom tržištu. Ali šta je sa domaćim tržištem i građevinom u Srbiji?
Građevina je jedan od pokretača privrednog razvoja Srbije. U proi-zvodnom procesu angažuje skoro 40 privrednih delatnosti koje funkcionišu kada je ona u uzlaznoj putanji. Učešće građevinske industrije je u strukturi izvoza (građevinarstvo je bila velika stavka izvoza), učešće u BDP-u, u broju zaposlenih, broju privrednih društava. Devedesete su bile sigurno jedan loš period za ekonomiju i privredu koji je ostavio posledice. Početkom novog veka stvari su se, delovalo je tako, popravljale na bolje. Građevinska industrija se ponovo pokrenula, prvenstveno izgradnja stambenih objekata. Međutim, posle desetak godina, ponovo je počeo zastoj. Stanogradnja je opala za skoro 40 posto. Dobri majstori su počeli da nestaju, što se može pripisati neulaganju u obnovu kadrova. Siva ekonomija je uticala da država gubi time što od „sivog“ ne može ništa da naplati, a rešenje koje je doneto nametanjem novih obaveza kompanijama koje su svoje obaveze ispunjavale, dovelo je do dodatnih problema.
Zemlje koje su čekale ulazak u EU su devedesetih godina, tuđu glupost i nesreću iskoristile kao svoju prednost tako što su građevinskoj industriji odobrile povlastice da bi privukle greenfield investicije (grinfild strane direktne investicije (SDI) predstavljaju jednog od osnovnih pokretača privrednog rasta u mnogim zemljama u svetu, naročito onima koje su u tranziciji), a neke zemlje su na određeni period i oslobodile ili umanjile porez za građevinsku industriju. Kod nas se, sa druge strane, dešavalo da na tenderima u Srbiji pored svog našeg građevinskog iskustva pobeđuju strane kompanije. Za dobijanje građevinskih dozvola se čekalo i do 5 godina. Važni infrastrukturni projekti su započinjani i nisu završavani. Davne 1964. godine počela je izgradnja hidroenergetskog i plovidbenog sistema “Đerdap” i to je tada bilo najveće gradilište u Evropi, sa više od 4 000 radnika samo na desnoj obali, u borbi sa Dunavom. Posle skoro pedeset godina slušali smo o otvaranju neke deonice puta u dužini od 10 kilometara. Prema rečima zvaničnika, postoje naznake da će se stvari menjaju.
Srbija je do skoro bila na 186 mestu “Doing business” liste Svetske banke po efikasnosti i silnih procedura za dobijanje građevinske dozvole. Pored dugog čekanja na dozvole i zamarajućih i nejasnih procedura, tu je i odnos bankarskog sektora prema investitorima, tu su i skupi krediti, kao i odlaganje završetka projekta koje je značilo trošak. Po rečima ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture prof. dr Zorane Mihajlović, sistem za dobijanje dozvola uskoro će se promeniti donošenjem Zakona o planiranju i izgradnji kojim će se građevinske dozvole izdavati za najviše 28 dana. Ministarka je izjavila da država ima mehanizme za potpunu primenu Zakona o planiranju i izgradnji i da je to samo korak za uvođenje elektronske građevinske dozvole, što bi trebalo da se desi do kraja godine. Od 28 pravilnika koji će detaljnije urediti tu oblast, 16 je spremno, a resorno ministarstvo već je počelo sa izdavanjem lokacijskih uslova po novom zakonu. Očekivanja su da, pošto se već krenulo sa obukama, neće biti problema sa stručnošću a pored obuka - na pomoć i podršku ministarstva mogu da računaju sve lokalne samouprave.
Ne bi trebalo da bude ni korupcije ako po Zakonu svaka lokalna samouprava mora da izda dozvolu u roku od 28 dana. Prema rečima ministarke Mihajlović na taj način će se lokalne samouprave takmičiti, zato što će investitor ići tamo gde može dobiti sva potrebna dokumenta za sada kratak zakonski rok, a ne tamo gde ga maltretiraju, a pored toga postoje i državni mehanizmi koji će se upotrebiti prema svakoj lokalnoj samoupravi u kojoj građevinska dozvola posle 1. marta ne bude izdata za 28 dana. „U 2014. su započete brojne reforme u resoru, čime je stvorena osnova da 2015. godina bude godina gradnje i razvoja” izjavila je Zorana Mihajlović za časopis Industrija.
Međutim da Srbiju očekuje dobra godina za građevinsku industriju smatra i potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić, prenosi Vibilia pozivajući se na izvor B92. Iako je građevinska industrija u teškom stanju i kapaciteti građevinske operative su uposleni svega 20 do 25 posto, mogu se očekivati bolji dani.
"Putevi Užice" su, kako navodi potpredsednik Građevinske komore gospodin Rodić, pored velikog posla koji su imali u Sočiju gde su gradili objekte za zimsku Olimpijadu, dobili i izgradnju objekata za Naučno-istraživački centar u Moskvi u vrednosti od 500 miliona dolara.
"Oni će raditi kompletan posao po sistemu ključ u ruke". Rodić dodaje da su radovi na tom projektu već počeli i do sada je angažovano oko 500 radnika a koristiće se i domaća oprema.
"To je značajan posao za našu građevinsku industriju. U narednom periodu će se otvarati veliki poslovi za upošljavanje srpskih građevinskih kapaciteta u okviru priprema za Svetsko prvenstvo u fudbalu koje će biti održano u Rusiji 2018. godine".
Rodić je iskazao zabrinutost i upozorio da država mora da ulaže u podmlađivanje “zanatske elite” koja je stub oslonac srpske građevinske industrije.
Jedna od mera kako bi se napravio red u građevini je pravljenje i predstavljanje krajem prošle godine crne i bele liste građevinske industrije. Zorana Mihajlović je istakla da je važnost pravljenja listi višestruka. Pored zaštite radnika, tu je i pomoć firmama koje ispunjavaju svoje zakonske obaveze i odredbe Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, ali i značaj da država u projektima koje finansira ima partnere koji poštuju sve standarde. Jedan od razloga je naravno i pokušaj da se udeo građevinske industrije u bruto domaćem proizvodu poveća na 7 posto sa sadašnjih 4 posto. Kompanije su rangirane na osnovu broja zaposlenih, zaposlenih na neodređeno vreme, po broju lakših i težih povreda koje su imale na radu, dugovanja prema državi i zaposlenima, pri čemu nekada uspešna kompanija “Mostogradnja” duguje za porez oko 3 milijarde dinara. Po rečima Mihajlovićeve, od 540 kompanija koje se bave projektovanjem i izgradnjom, 398 kompanija duguje 67 miliona evra za porez. Kriterijumi koji će se tek primenjivati za crne i bele liste biće kvalitet i rokovi izvedenih radova. Ona se nada da će se ovim listama smanjiti i broj zaposlenih na crno, a smatra se da takvih radnika u ovoj grani industrije ima oko 40 000.
Društvo Lobista Srbije je najavilo pomoć državi u pokretanju građevinske industrije, a Ministarka Mihajlović je najavila podršku u donošenju Zakona o lobiranju. Ona je zamolila i razgovarala sa Udruženjem lobista u Privrednoj komori Beograda na skupu “Pokretanje građevinske industrije” da se udruži građevinska operativa i da joj se pomogne i bude podrška ne samo na projektima u Srbiji već i inostranstvu.
Društvo lobista je neprofitna i nestranačka organizacija koja ima dve misije: Prva misija se sastoji u afirmaciji profesije lobiranja i edukaciji svih onih koji žele da se bave lobističkom delatnošću. Druga misija se tiče težnje i pomoći koje Društvo želi da pruži u želji da se donese Zakon o lobiranju koji će urediti oblast uticaja u postupku javnog odlučivanja. U razvijenim demokratskim zemljama sa visokom političkom kulturom i jakim demokratskim institucijama, profesionalno lobiranje predstavlja legitimnu i uobičajenu aktivnost koja se, pre svega, sastoji od zastupanja interesa. Bolje od ovog objašnjenja ko su lobisti, ne možemo ponuditi, a preuzeto je sa sajta Društva lobista Srbije.
U 2015. godini najavljen je i Zakon koji bi trebalo da bude pripremljen do 1. juna ili propis koji će rešiti skoro million i pet stotina hiljada nelegalnih objekata. Ministarka je na sastanku sa lobistima izjavila da će se legalizovati sve što bude moglo da se legalizuje. Naravno, neće se legalizovati objekti koji ugrožavaju bezbednost, objekti u nacionalnim parkovima i objekti građeni na zabranjenim mestima kao što su korita reka itd. Ono što je bitno, je da će se rešiti problem koji postoji nekoliko decenija, a svake godine se broj nelegalnih objekata povećava. Pored velikog posla koji očekuje državu, bitno je i početi sprovoditi strogu kontrolu, kako se više ne bi gradilo nelegalno. Gradonačelnik Beograda Siniša Mali smatra da je važno pokrenuti Beograd koji čini oko 39 posto BDP-a Srbije, po njegovoj izjavi - ako uspemo da pokrenemo Beograd pokrenućemo celu Srbiju, naročito građevinsku industriju.
Ministarka Mihajlović je izjavila za javni servis Srbije da je, prema rebalansu budžeta za 2014. godinu, za Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture namenjeno ukupno 24,7 milijardi dinara, a to znači da će budžet Ministarstva u 2015. godini biti manji za oko 40 posto. Prioriteti su modernizacija železnice, gradnja autoputa i projekat Beograd na vodi. Sve drugo sačekaće 2016. godinu. Što se tiče Beograda na vodi, na osnovu izjave premijera Aleksandra Vučića iz juna prošle godine, početak radova prve faze ovog projekta može se očekivati početkom marta ove godine. U prvoj fazi, gradiće se kula kao novi simbol Beograda i regiona, tržni centar i hoteli, a planirano je da spoljašnost kule bude završena pre kraja 2016. godine.
Najveći infrastrukturni projekti
U železničkoj infrastrukturi očekuje se modernizacija pruge Beograd – Budimpešta. Studija izvodljivosti projekta biće završena do juna, a početak radova na ovom projektu se očekuje krajem ove godine. Pored ovog važnog međudržavnog projekta očekuje se nastavak izgradnje Žeželjevog mosta i železničkog koridora 10. Ovaj koridor bi trebalo da bude završen tokom 2016. godine. Pored izgradnje železničkog koridora 10, najavljena je i modernizacija železničke infrastrukture. Ruske mašine koje su stigle za ovaj posao nisu kupljene, objasnio je Generalni direktor Železnica, Simonović. Mašine pripadaju kompaniji ruske železnice RŽT Internešenal, koja nam ih je ustupila na koriščenje. Na njih se neće trošiti sredstva iz Ruskog kredita koji je namenjen za izgradnju železničkog koridora 10.
Plan modernizacije pruga: početkom 2015. počeće radovi na modernizaciji pruge Mala Krsna - Velika Plana (oko 29,5 km). Tokom 2015. godine počeće remont preostale tri deonice na Koridoru 10: Vinarci - Đorđevo (15 km), Vranjska Banja - Ristovac (17,7 km) i Bujanovac - Bukarevac (13,8 km). Po završetku radova na Koridoru 10, mehanizacija će biti prebačena na izgradnju pruge između Stare Pazove i Novog Sada, kao i na prugu Beograd - Bar kroz Srbiju - navodi se u saopštenju Železnica Srbije.
Trasa na koridoru 10 u Srbiji, od Niša do Dimitrovgrada - “Bez obzira na ranija kašnjenja, izvođači su sada radili brzo i efikasno u poslednjih nekoliko meseci, i sve ide po planu”, izjavila je Ministarka Mihajlović za Tanjug. Ona je navela da je Koridor 10 za Srbiju od strateškog značaja i da je cilj vlade da do kraja 2016. godine Koridor 10 bude završen, zato što trenutno Srbija gubi više od 30 miliona evra zbog tog nezavršenog putnog pravca. Na deonici Koridora 10 od Niša do Dimitrovgrada koja je dužine 86 km, postoji pet tunela i 84 mostovskih konstrukcija. Inače Koridor 10 je jedan od panevropskih saobraćajnih koridora. Ide od Austrije do Grčke, a prolazi većim delom kroz bivše jugoslovenske republike (Slovenija, Hrvatska, Srbija i Makedonija); dodat je nakon okončanja ratova na prostoru Jugoslavije, na konferenciji u Helsinkiju, 1997. godine. Obuhvata kako železnički (dužine 2 528 km), tako i drumski koridor (2 300 km). Predviđena je i izgradnja paralelnog nekomercijalnog puta od Bele Palanke do Pirota u dužini od 22 kilometra, koji treba da bude završen do kraja ove godine.
U februaru ove godine potpredsednik Vlade Srbije i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović razgovarala je u Tirani sa albanskim ministrom za ekonomiju, razvoj, trgovinu i preduzetništvo Arbenom Ahmetajem o infrastrukturnim projektima od regionalnog značaja. Ministarka je u saopštenju povodom sastanka istakla da je uspostavljena radna grupa koja će se baviti velikim infrastrukturnim projektima, među kojima su izgradnja puta Niš – Priština – Tirana sa izlaskom ovog pravca na luku. Uz ukrštanje Koridora 11 sa Jadransko-jonskim autoputem (Plavim koridorom) i rekonstrukcijom pruge Beograd – Bar, uslediće i povezivanje sa albanskim lukama.
U planiranju državne putne mreže Srbije i Crne Gore, povezivanje Beograda sa Južnim Jadranom uvek je zauzimalo značajno mesto. Ovaj koridor, Koridor 11 koji povezuje Jadransko-jonski basen sa Panevropskim koridorima 10 i 12, ima veliki regionalni i međunarodni značaj i po svim parametrima zaslužuje da se nađe u mreži Panevropskih prioritetnih saobraćajnih koridora.
Značaj ovog koridora definisan je Prostornim planom Republike Srbije iz 1996. i 2010. godine i Prostornim planom Republike Crne Gore iz 1997. i 2008. godine.
Autoput E-763, Beograd - Južni Jadran, koji se proteže kroz centralne delove Srbije i Crne Gore, od Beograda (obilaznog puta E-70/E-75) do obale Jadranskog mora (Bar), predstavlja najkraću drumsku vezu Beograda i njegovog zaleđa sa Južnim Jadranom. Autoput će istovremeno povezivati luke na Jadranu sa lukama na Dunavu (Koridor 12 i Koridor 10) i dalje sa celom mrežom Panevropskih koridora. To će ujedno biti i najkraća veza Mađarske i Rumunije preko Srbije i Crne
Gore sa južnom Italijom i Albanijom. Autoput Beograd - Južni Jadran zahvata široko gravitaciono područje sa oko 4,7 miliona stanovnika. Kroz Srbiju u gravitacionom području se nalaze značajni gradovi, industrijski i turističko - kulturni centri: Beograd, Obrenovac, Lazarevac, Valjevo, Ljig, Gornji Milanovac, Čačak, Užice, Požega, Arilje, Ivanjica, Sjenica, Novi Pazar i ostali.
Ovaj autoput predstavlja, pored autoputa E-75 i E80, drugu „žilu kucavicu“ drumskog saobraćaja u Srbiji. Kroz Crnu Goru, od Boljara trasa autoputa ide preko Berana, Andrijevice, Mateševa i Podgorice i dolazi do Bara. Orijentaciona dužina trase autoputa od Beograda do Bara iznosi: Beograd – Požega 151 km, Požega – granični prelaz sa Crnom Gorom 107 km. Put na teritoriji Srbije iznosiće 258 km, put na teritoriji Crne Gore iznosiće 165 km. Ukupno 423km.
Izgradnja autoputa Beograd - Južni Jadran ima za ciljeve:
- ekonomski rast i povećanje zaposlenosti u gravitacionom području;
- skraćenje vremena putovanja i smanjenje transportnih troškova;
- povećanje bezbednosti saobraćaja;
- povećanje turističke ponude Republike Srbije i Republike Crne Gore;
- zaštitu životne sredine.
Vrednost prosečnog godišnjeg dnevnog saobraćaja (PGDS) u 2020. godini, na pojedinim deonicama, se očekuje između 18 000 do 37 000 vozila na dan. Autoput je projektovan za računsku brzinu od 120 km/h, a u planinskom terenu 100 km/h. Predviđene su četiri saobraćajne trake, dve zaustavne trake i razdelni pojas od 4 m, ukupne širine planuma od 27,1 do 28,4 m, zavisno od računske brzine. Na deonici od Beograda do Požege, predviđeno je devet denivelisanih saobraćajnih raskrsnica. Od većih objekata planira se oko 8 km mostova i 7,5 km tunela. Trasa autoputa (koji će biti pod režimom naplate) obilazi naseljena mesta i nije u koliziji sa postojećim putevima. Uz autoput su predviđeni: moteli, restorani, benzinske pumpe, servisne radionice, parkirališta, odmorišta, kao i telekomunikacioni uređaji.
Pišući i čitajući ovaj tekst, lako je u mislima već videti blagodeti najavljenih infrastrukturnih projekata, zakonskih olakšanja, kao i značaj zdravije privrede i industrije. Ostavićemo pitanja po strani kao što su: zašto to nije ranije planirano, izgrađeno, olakšano svima koji putuju ili se bave poslom, naplaćeno? Ostavićemo po strani i podatak da je vrednost izvedenih radova srpske građevinske industrije u trećem kvartalu 2014. godine u odnosu na isti period 2013. bio manji za 20,7%. Ostavićemo sve to po strani, i nadati se da ćemo u nekom narednom broju, u bliskoj budućnosti, pisati o finasijskim benefitima koje ovi koridori i infrastrukturni projekti donose našoj državi.
