Građevinska industrija iz ugla Igora Conića

Kao i svako februarsko izdanje časopisa Industrija, tako i ovo, za temu u fokusu ima građevinsku industriju. Tim povodom imali smo zadovoljstvo da za sagovornika imamo gospodina Igora Conića, građevinskog inženjera, osnivača i glavnog i odgovornog urednika portala gradnja.rs. Sa gospodinom Conićem razgovarali smo o građevinskoj industriji nekada i sada, novim tehnologijama i njihovoj implementaciji u ovoj oblasti industrije, inovativnim materijalima...

Časopis Industrija: Svaka nova epoha u civilizaciji sa sobom nosi napredak i iskustva koja ostaju onima koji dolaze. U arhitekturi, kao i u građevinarstvu taj napredak je vidljiv svuda oko nas. Građevinarstvo ima duboke korene u civilizaciji, a evolucija građevinskih materijala kroz istoriju je neminovna. Koji materijali se danas koriste u građevinskoj industriji, koje su to novine u odnosu na period od pre dvadeset, trideset godina?

Igor Conić: Čovek je prve naseobine pravio koristeći se materijalom koji je mogao da pronađe lokalno, u svojoj neposrednoj blizini. Učenjem novih zanata, modernizacijom, potom industrijalizacijom i globalizacijom, postali su nam dostupni građevinski materijali iz celog sveta... na klik.

Beton je postao omiljen materijal širom planete, a koliko je on rasprostranjen govori i podatak da je Kina u periodu od samo tri godine (od 2011. do 2013.) potrošila više betona nego SAD tokom čitavog 20. veka. Na kraju smo stigli dotle da je industrija cementa odgovorna za proizvodnju osam procenata štetnih gasova globalno – što je više od vazduhoplovstva (2,5 procenta).

Sada svi počinju da se ugledaju na onog čoveka s početka priče. Gradnja lokalnim i ekološkim materijalima, uz maksimalno smanjenje emisije CO2, postaje impretiv, jer planeta više ne može da trpi.

Srećom, naučnici i preduzetnici širom sveta ne sede skrštenih ruku, pa su na vidiku brojni CO2 neutralni materijali i tehnologije koji polako uzimaju maha u građevinarstvu. Stoga ne čudi što su IT giganti Amazon i Microsoft investirali u kompaniju CarbonCure koja smanjuje emisiju štetnih gasova ubrizgavanjem recikliranog CO2 u betonsku mešavinu.

Međutim, još lepša vest došla je iz Kembridža, odnosno od DB Group, koji su osmislili beton bez cementa. Cemfree spada u kategoriju materijala koji nude pravu alternativu klasičnom betonu, a koji umesto cementa koristi granulisanu zguru iz visokih peći.

Ni nemački gigant Holcim nije sedeo skrštenih ruku, već je razvio je EcoPactZero, prvi CO2 neutralni beton i najavio njegovu komercijalnu upotrebu. Naravno, postavlja se pitanje kada će ovi inovativni materijal postati široko dostupni.

Dok se zgrada u našem komšiluku ne bude gradila od ekološkog betona proći će još puno vode kroz mešalice...

Časopis Industrija: Da li nam možete reći koja su to nova građevinska otkrića, rešenja, epohalna kao što je u prošlom veku bio slučaj sa prenapregnutim betonom, koji je kod nas usavršio Branko Žeželj?

Igor Conić: Građevinska industrija je u poslednih 70 godina zabeležila rast produktivnosti od svega 6 posto, dok je, na primer, taj rast u mašinstvu 760 posto, a u poljoprivrednoj industriji čak 1.510 posto.

Ona je toliko neefikasna da se zbog nesporazuma, ponovne izrade projekata, i slabog upravljanja informacijama, na projektima gubi oko 35 posto novčanih sredstava. Objašenje za ovu poražajuću statistiku leži u tome što je prodor digitalizacije u građevinskom sektoru praktično zanemarljiv.

Koliko su materijali u prošlom veku pravile pomake u građevinarstvu, toliko su u ovom veku tu ulogu preuzeli softveri, odnosno BIM. Za razliku od klasičnog crtanja u dve dimenzije, u programima kao što je AutoCAD, BIM (Building Information Modeling) ne samo da uvodi treću dimenziju u projekat, već uvodi i dodatne dimenzije, poput vremena (4D), troškova (5D), održivosti i potrošnje energije (6D), kao i upravljanja i održavanja objekta (7D).

Softver je otišao toliko daleko da BIM može pospešiti cirkularnu ekonomiju, odnosno, ekonomiju u kojoj nema otpada. BIM sada može pomoći u tome da buduća zgrada može lako da se rastavi, kao i da se pojedini elementi ponovo upotrebe na nekom drugom objektu.

Ovakav princip projektovanja preporučuje, na primer, što pravilnije grede sa što manje otvora, kako bi se one lakše ponovo upotrebile na nekom drugom gradilištu.

Međutim, tehnologija koja najviše obećava jesu “digitalni blizanci“, koji mogu da prodrmaju građevinsku industriju više nego ijedna druga tehnologija do sada. “Digitalni blizanac” je digitalna replika fizičkog entiteta koji međusobno komuniciraju putem Internet of Things.

Na strateškom nivou, digitalni blizanac je velika inovacija za automatizaciju u građevinarstvu koja će veoma brzo transformisati ovu industriju.

Na ovom polju najdalje su otišli Kinezi, pa već imamo kompletan virtuelni model Šangaja u Unreal Engineu. Digitalnim blizancem kreiran je virtuelni odraz najvećeg kineskog grada koji se kontinuirano ažurira u realnom vremenu, dok prikuplja podatke preko geografskog informativnog sistema (GIS), satelita, dronova i drugih raspoloživih izvora.

Časopis Industrija: U poslednjih par godina, u stručnim časopisima, kao i na Vašem portalu gradnja.rs mnogo se piše o novim građevinskim rešenjima i materijalima. Govorim o regenerišućem betonu, aerogelu, koji je prvobitno za potrebe izolacije koristila NASA, a sada se našao u komercijalnoj upotrebi pod nazivom Thermablok.

U laboratoriji Univerziteta ETH u Cirihu je napravljen inovativni materijal za izgradnju krova koji tokom kiše prikuplja tečnost u sebe, a onda je izbacuje kada dođe do visokih temperatura.

Tim naučnika sa Harvarda je radio na izumu koji će unaprediti arhitekturu prvenstveno zdravstvenih objekata. Radi se o materijalu zvanom SLIP (slippery liquid-infused porous surface), na kojem se bakterije uopšte ne zadržavaju, nego prosto skliznu.

Moje pitanje je, sve ovo zvuči zaista neverovatno inovativno, ali da li je Vama poznato, da li se sve ove novine koriste u građevini, u praksi? I u kojoj meri se inovativni materijali i rešenja koriste u praksi kod nas i u regionu?

Igor Conić: Kao i u svakom drugom sektoru, pa tako i u građevinskom, 95% izuma ostaje mrtvo slovo na papiru, dok ostatak nekako uspe da uđe u komercijalnu proizvodnju, a potom i da dospe do krajnjih korisnika. I to nije samo zato što je proizvod dobar, već zato što iza njih stoje ljudi sa preduzetničkim duhom.

Stoga treba držati fige domaćem start-up, na čelu sa Nikolom Stanojevićem, koji se bavi uzgojem Biosporina, odnosno ekološkog stiropora koji je potpuno nezapaljiv, a pravi se od otpada. Tu je i dr Nikola Tošić sa Građevinskog fakulteta u Beogradu, koji istražuje betone armirane recikliranim i otpadnim materijalima, koji omogućavaju upotrebu manje količine cementa, uštedu prirodnih resursa i smanjenje emisija ugljen dioksida.

Međutim, neki inovativni mateijali se već uveliko primenjuju u domaćoj praksi. Tako se, na primer, Delta House u Novom Beogradu gradi korišćenjem lopti od reciklirane plastike koje zamenjuju beton na svim onim mestima na kojima on iz statičkih razloga nije nužan.

Pored toga što je količina korišćenog betona, a samim tim i težina konstrukcije manja, ovaj sistem omogućuje i to da se u izgradnji objekata prave znatno tanje ploče. Lopte se postavljaju između gornje i donje zone armature, nakon čega se vrši izlivanje betona i tako se formiraju rebra.

Ništa manje impresivan nije ni krov na tržnom centru Galerija, koji je izveden kao ETFE (Etilen Tetrafluoroetilen) kupola sa rasponom od 47 metara. U pitanju je transparentni materijal koji ima samo 1% težine stakla, a efektivniji je termoizolator, jer se vazduh u jastuke konstantno upumpava pomoću kompresora.

Primenom inovativnih materijala i metoda građenja stasavaju nove generacije inženjera u Srbiji i one jedine mogu pogurati građevinsku industriju u pravom smeru.

Časopis Industrija: Koji građevinski materijali su po Vama promenili i ubrzali građevinsku industriju?

Igor Conić: Dok IT sektor nije umešao prste u građevinsku industriju, ona nije počela da napreduje. Upravo zato, najveće promene u ovaj sektor nije uneo neki materijal, već tehnologija – a to je 3D štampa.

Ne prođe dan, a da se ne oglasi neka nova kompanija koja je napravila, pardon, odštampala objekat za kraći vremenski period od konkurencije. Trenutno se najveći operativni 3D štampač nalazi u Antverpu i on je sposoban da izgradi kompletnu dvoetažnu kuću za manje od tri nedelje.

COBOD BOD2 je zapravo robot veličine 10x10 metara koji koristi beton sa specijalnim dodacima, kako bi sloj po sloj napravio ceo objekat – od poda do krova. Čvrstoća na pritisak ovog materijala je tri puta veća nego kod opeke, a usled korišćenja vlakana u betonu, količina mrežaste armature svedena je na minimum.

Ljudska snaga korišćena je samo za završne radove, poput postavljanja krova i prozora... i naravno za upravljanje 3D štampačem.

Međutim, dobar primer imamo i u lokalu. Naime, Nikola Rakić iz Čačka trenutno radi na razvoju CNC mašine koja će funkcionisati na principima 3D štampača. Mašina će omogućiti autonomnu izgradnju objekta od betona kojeg će po posebnoj recepturi praviti domaći Lafarge.

Prema njihovim procenama, mašina će za svega 15 sati moći da odštampa kuću od 100 kvadrata, što je, imajući u vidu pojačano interesovanje za gradnjom vikendica i kuća van gradova, usled pandemije koronavirusa, možda pravi odgovor na ovaj izazov.

Časopis Industrija: Po mnogim ispitivanjima nanotehnologija u građevinarstvu je uspela da pomeri granice. Da li nam nešto možete reći o nanotehnologiji i njenoj primeni u građevinskoj industriji?

Igor Conić: Kada se fizika, hemija i biologija sretne sa statikom i dinamikom dolazi do velikih proboja. Tako je i nanotehnologija, kao interdisciplinarna nauka, uspela da pomeri granice u u građevinarstvu, a jedan od najpoznatijih primera primena nanotehnologije je svakako CNT (Carbon nanotubes), koji lišava potrebu za čelikom u betonu.

Ugljenične nanocevi imaju ne samo veliku toplotnu provodljivost, već i fantastične mehaničke osobine zbog čega se mogu postići veće visine i hrabriji rasponi od betonskih konstrukcija, koje praktično nisu armirane na konvencionalni način.

Međutim, nanotehnologija će promeniti i način na koji proizvodimo energiju pa se tako u skoroj budućnosti očekuju solarni paneli koji će biti potpuno providni, pa će se moći koristiti umesto stakla. Prozori koji prave struju? Zašto da ne!
Ipak, ono u čemu nanotehnologija može pomoći u građevinarstvu jeste što je može učiniti ekološkijom.

Naime, molekularni inženjeri su pomoću grafen oksida, nedavno otkrivenog nanomaterijala, pronašli način da preurede atome i molekule unutar pepela koji se koristi kao zamena za cement u proizvodnji betona.

Ovim postupkom stvaraju se polimerne mreže koje su mnogo izdržljivije nego kod cementa, čime ne samo da bi se mogla smanjiti upotreba ovog materijala koji je odgovoran za veliko zagađenje, već otpad iz proizvodnje uglja više ne bi završavao na deponijama, već u zidovima.

Časopis Industrija: Koja su za Vas najveća arhitektonska i najveća građevinska dostignuća u 21. veku?

Igor Conić: Jedno građevinsko dostignuće je najviše, a drugo najduže. Nadaleko poznata Burdž Kalifa u Dubaiju je i dalje najviša kula na svetu koja ne prestaje da fascinira i arhitektonsku i građevinsku struku.

Pitanje je kada će ova rekordna visina biti premašena posebno imajući u vidu uticaj pandemije koronavirusa na investicije i izgradnju. Sada nam je poznat podatak da je tokom 2020. godine u svetu zabeležen pad u izgradnji veoma visokih zgrada za 20%, što je u direktnoj vezi sa zdravstevnom situacijom zbog koje je veliki broj megaprojekata prekinut ili odložen.

Što se tiče drugog najvećeg dostignuća, po meni to je most Qingdao Haiwan u Kini, koji je sa svojih 26 kilometara najduži most na svetu. To je zaista pravi građevinski spektakl! Teško je i zamisliti kolika je muka bila izgraditi toliki most nad vodom, ugraditi milione kubika betona i čelika, pobosti na hiljade pilona, i sve to za napunih pet godina.

Kinezi su se već odavno pokazali kao građevinska velesila zbog čega i ne čudi podatak koliko godišnje potroše betona… čime se vraćamo na početak priče. Međutim, bez stalnog preispitivanja o tome kako i šta radimo ovoj planeti, nema napretka ni u jednoj industriji, pa tako ni u građevinskoj.

Igor Conić, dipl. građ. inž. karijeru je započeo kao novinar a potom i urednik magazina ScreenFun, The Economist: World In, MobiTech, a potom osniva portal o arhitekturi i građevinarstvu gradnja.rs koji uređuje od 2010. godine do danas