GLOBALNO TRŽIŠTE I METALNA INDUSTRIJA

U Srbiji se metalna i mašinska industrija smatraju za industriju sa najdužom tradicijom.

Podaci kažu da je prvo industrijsko preduzeće u centralnoj Srbiji Topolivnica u Kragujevcu, izgrađena 1851. godine.

Za početak metalne industrije u Srbiji uzima se 1853. godina, kada je novoizgrađena livnica uspešno izlila svoj prvi top.

Preduzeća u ovoj industriji variraju u veličini i strukturi, budući i da je sama industrija raznolika.

Velike kompanije dominiraju u prvom nivou, sa značajnom ekonomijom obima (proizvodnja osnovnih metala, primarna prerada metala), dok kompanije koje posluju u obradi i proizvodnji metalnih proizvoda su više specijalizovane i spadaju u kategoriju malih i srednjih preduzeća, a samo tržište proizvoda od metala i metala je segmenti rano na osnovu tipa metala, vrste proizvoda, industrije krajnje upotrebe i regiona.

Od industrijske revolucije, industrija proizvodnje metala je dosledno inkorporirala nove tehnologije i inovacije kako bi održala korak sa potrebama potrošača.

Kako se globalna tržišta pomeraju i menjaju, u narednim godinama,industrija proizvodnje metala će imati velike koristi zadržavajući stav o svestranosti , fleksibilnosti i rastu.

Pored robotizacije, digitalizacije, automatizacije koja je neprocenjiv resurs u proizvodnji metala, glavna tema je ipak održivost i smanjenje emisije CO2.

Metalna industrija se često smatra "prljavom” industrijom.

Naročito proizvodnja čelika koja čini oko 8 procenata ukupne globalne emisije CO2 .

Reciklaža čelika je jedan od načina za smanjenje emisija, kao i udaljavanje od fosilnih goriva u njegovoj proizvodnji.

Proizvodnja zelenog čelika napredovala je poslednjih godina, sa novim tehnologijama koje se pojavljuju za dekarbonizaciju industrije.

Pristupi uključuju peć i na električnu energiju ili "zelene" peći na vodonik, hvatanje ugljenika i poboljšanje mogućnosti recikliranja.

Jedan od primera je Schnitzer Steel koji spašava otpadne metale iz vozila, kućnih aparata, šinskih vagona, industrijskih mašina, proizvodnog otpada i građevinskog materijala i materijala za rušenje.

Oni se recikliraju u auto delove, armaturni čelik i žičanu šipku koja se koristi u građevinarstvu.

Kompanija se našla na vrhu Global 100 zahvaljujuć i ogromnim poboljšanjima u svojoj "produktivnosti " energije, ugljenika, vode i otpada, što znači da je koristila ove resurse efikasnije kada se mere u odnosu na prihod.

Državni LKAB u Švedskoj upravlja najveć im svetskim podzemnim rudnikom gvožđa u arktičkom gradu Kiruna, a gvožđe kao glavna komponenta čelika možda će odigrati ključnu ulogu u zelenoj industrijskoj revoluciji.

Pa opet, iako se Švedska zalaže za projekat Zelene industrija, ipak su odlučili da zbog širenja ovog rudnika bukvalno premeste ceo jedan grad sa skoro 20.000 stanovnika. 1.5 kilometara ispod površine, ispod ovog grada nalazi se rudnik koji neprestano radi od 1890. godine i do danas je eksploati rana tek trećina rude.

Vlasnici rudnika i švedska Vlada do sada su na njemu zaradili milijarde evra. I bez obzira na opasnost koja se u tom trenutku pojavila za grad, podaci govore da se rudnik nije zatvarao.

ZAPAD GLEDA ISTOK

Na zapadu kažu da na istoku Kina žuri da investira u nove kapacitete za topljenje bakra, ali se pitaju i gde je sirovina.

Talas investicija zapljuskuje Kinu za izgradnju novih kapaciteta za topljenje bakra, pojačavajući konkurenciju za nabavku sirovina za napajanje brzo rastućeg broja peći, saopštio je Fastmarkets.

Nakon razgovora sa desetinama velikih učesnika na tržištu bakra,podaci su pokazali da se očekuje neto povećanje od najmanje 3,4 miliona tona godišnje novih kapaciteta za topljenje bakra.

Ovo bi bila značajna ekspanzija, čak i za Kinu, koja je već dom za polovinu svetskog kapaciteta za proizvodnju bakarnih katoda.

"Politički je korektno ulagati u bakar – on je zelen, zemlji treba više toga, a projekte je lako finansirati . Bakar je sigurna opklada."

Veličina globalnog tržišta metala i metalnih proizvoda u istraživanjima je procenjena na 11,2 biliona dolara 2020. godine, a predviđa se da će dostići 18,5 biliona dolara do 2030. godine.