Globalizacija i svetske ekonomske krize

Globalizacija je po jednoj od definicija pojam koji se koristi za opisivanje promena u društvima, kulturi i svetskoj ekonomiji koje dovode do dramatičnog porasta međunarodne razmene (u trgovini, kulturi, ljudima, idejama i sl). Globalizacija se često posmatra isključivo sa gledišta ekonomije i tada se u prvi plan stavlja njen učinak na liberalizaciju trgovine, odnosno razvoj slobodne trgovine. Uprkos tome, globalizacija obuhvata mnogo šire aspekte društva.

Između 1910. i 1950. godine, serija političkih i ekonomskih lomova dramatično je umanjila značaj međunarodnih trgovinskih tokova. Tačnije, početkom Prvog svetskog i sve do kraja Drugog svetskog rata, kada su osnovane međunarodne ekonomske institucije, poput Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), globalizacijski trendovi bili su obrnuti. U posleratnom periodu, uz podršku međunarodnih institucija, trgovina se opet drastično razvila. Tokom sedamdesetih godina XX veka, počeli su da se osećaju kako pozitivni tako i upozoravajući efekti globalizacije.

Termin globalizacija je prvi put upotrebio profesor T. Levit sa Harvardske škole za biznis 1983. godine, kako bi opisao finansijsko tržište. Nakon toga je termin bio proširen na delovanje multinacionalnih kompanija. MMF definiše globalizaciju kao „rastuću međusobnu ekonomsku zavisnost svih svetskih zemalja, koju je stvorilo povećanje i raznovrsnost broja međunarodnih transakcija robe i usluga, kao i razmena kapitala, te ubrzana i generalizovana tehnološka razmena”.

Globalizacija je proces koji svakim danom dostiže razmere da od nje zavise milijarde života, dok ostavlja traga na svetskoj ekonomiji. 

Globalizacijom upravljaju, rukovode „najveći igrači“, najrazvijenije zemlje sveta. Proces globalizacije sa sobom nosi i rizike poput ekonomske krize koja je nekoliko puta zahvatila čitav svet. Pored finansijskih karakteristika, poput opšteg pada tražnje u realnom sektoru, kriza se manifestuje i kroz socijalnu i političku nestabilnost. Uticaj globalne ekonomske krize razlikuje se u zemljama, a ekonomisti kažu da se razlikuju od stepena izvozne zavisnosti. 

Proces globalizacije, zahvaljujući dostignućima i otvaranju granica pretvorio je svet u globalno selo. Samim tim ekonomske krize koje su se dešavale, zahvataju ceo svet. Do sada su pokazatelji u svakoj krizi da je svet međusobno povezan u svakom pogledu i da je međunarodna saradanja osnov za uspešno prevazilaženje krize i osnov za održiv oporavak. Svaka kriza je otkrila po neku slabu tačku globalizacije.

Mnogi ekonomisti smatraju da se svaka kriza, kao i trenutna, može iskoristiti kao prilika za preispitivanje i stvaranje novog načina razmišljanja o brojnim makroekonomskim problemima. Možda je trenuak preispitati i stavove o održivosti privatnog sektora, naročito mikro, malih i srednjih preduzeća. 

Od kako je svetom, možemo slobodno reći „zavladala” korona, od ekonomista i političara često možemo da čujemo da se ovakva kriza na globalnom nivou nije videla od drugog svetskog rata. Izraz se koristi kako bi ukazao na dramatičnu situaciju. Premijeri i predsednici širom sveta govore o ekonomskom udarcu koji je zahvatio svet i svaku zemlju ponaosob, koja će izazvati recesiju koja se ne može uporediti ni sa čim što se desilo u bliskoj prošlosti. 

Fotografija od: pixabay.com

Na žalost, čini se da to nisu samo fraze, a opet industrija i ekonomija za sada deluju mnogo žilavije i upornije da opstanu od mnogih nagađanja i stručnih pretpostavki. 

Krize kroz istoriju stalno prate ljudsko društvo. Pogoršanje ekonomskih uslova, pad proizvodnje, remećenje ekonomskih tokova, pad životnog standarda, sve je to nešto što kroz istoriju prati ljudsko društvo. 

Period posle 1970. se karakteriše kao relativna stagnacija. Razlog je, zato što su postojali veliki industrijski monopoli koji su ostvarivali ogromne profite i u tom periodu je to prestalo da se dešava zbog drugih svetskih proizvođača koji su ulazili na tržište, a samim tim se taj ogromni profit delio na mnogo više učesnika tržišta. Takvu situaciju su mnogi rešavali tako što su proizvodnju selili na područja gde je jeftina radna snaga i na taj način su u jednom trenutku Kina, Indija, Brazil doživele industrijsku revoluciju. Manji troškovi radne snage, manji troškovi proizvodnje.

Drugi se upuštaju u finansijske transakcije, raznim takozvanim špekulativnim igrama na berzi. Bez obzira na uspehe, istorija je pokazala da finansijske špekulacije uvek nestanu kao balon od sapunice.

U literature se pojavljuje i krizа liberаlnog ekonomskog modelа uprаvljаnjа, koji se rаzvio u Sjedinjenim Držаvаmа. Nаkon 1971. godine, аmeričkа vlаdа devаlvirаlа је dolаr, i prekidа vezu dolаrа i zlаtа. Posledicа tih merа je krizа, sа ozbiljnim pаdom BDP, pаdom reаlnih zаrаdа stаnovništvа i visokom inflаcijom.

Vratimo se na špekulativni finansijski balon od sapunice. Svi već znaju priču o takozvanom “prevarantu veka”, Bernardu Mejdofu, u čijim je finansijskim špekulacijama nestalo 65 milijardi dolara 2008. godine. 

Njegovi klijenti koji su ostali bez svega su ugledne banke, biznismeni, bilo ih je svuda, na svim kontinentima, od jevrejskog fonda za zdravstveno osiguranje sa Long Ajlenda, do korejskog penzionog fonda za nastavnike. Ali postavlja se pitanje, kako je to moguće, kako je moguća prevara ovog tipa, koja je trajala toliko dugo i to u centru svega. Na moćnom Vol Stritu. 

Prvi dokumentovani špekulativni balon je nazvan tulipomanija.

Tulipomaniјa je događaj koji se desio za vreme holandskog zlatnog doba u 17. veku, gde su ugovorne cene za cvetove lala dostigle neverovatno visoke iznose, a onda su iznenada opale. Bogati holandski trgovci su posedovali velika imanja sa prelepim cvetnim baštama. Najtraženiji i najekskluzivniji cvetovi bile su lale koje su trgovačkim brodovima u Amsterdam stigle sa istoka i zbog toga smatrane egzotičnim cvećem. Teško su uspevale, a nekad je bilo potrebno i više godina da bi nikao cvet. Tokom 1630. pojavio se virus koji je napadao lale, ali ih je učinio lepšim, jer je laticama dodao šare. Lale sa šarama su bile ređe, pa je i njihova vrednost rasla, a sa rastom cena rasla je i popularnost. Lale su postale senzacija u Holandiji. Manija nastaje kada se kombinuje rast cena sa željom da se za nešto da veliki novac – a čija je suštinska vrednost mnogo niža. Što je više ljudi želelo da kupi lale, njihova cena je rasla sve više. 

Balon na tržištu lala počeo je da se naduvava krajem 1634. godine. Bilo je slučajeva kada su ljudi prodavali svu svoju imovinu kako bi ušli u ove poslove. U martu 1637. na vrhuncu tulipomanije, neki cvetovi lala su se prodavali i za deset puta veću vrednost od godišnje zarade iskusnog zanatlije. Svi su odjednom postali cvećari i, iako nisu imali iskustva u baštovanstvu. 1637. godine, trgovina lalama je postala rasprostranjena u tolikoj meri da je pucanje tržišta bilo neizbežno. Jedan cvećar je prestao da nudi visoke cene, drugi su ga sledili i tržište se urušilo. Vest o pucanju se širila iz grada u grad i svi su odjednom postali prodavci – niko nije hteo da kupuje lale: kupci su odbijali da plate trgovcima ugovorene cene ili su sami trgovci propadali, jer su bili zaglavljeni u dugovima. Pucanje špekulativnog balona je na duge staze donelo koristi Holandiji. Holandski poljoprivrednici su počeli da izvoze lale u druge evropske zemlje. Tulipomanija je omogućila Holandiji da i danas bude poznati međunarodni trgovac lalama.

Ono što je po podacima prva ekonomska kriza, to je kriza bankarskog sistema 1857. Ova kriza je pogodila nekoliko nacionalnih privreda i uticala na Ameriku, Britaniju i Francusku. Počela je u Americi, a početak krize je označio kolaps na berzi i stečaj železničkih kompanija. Posledice su se osetile najviše u proizvodnji gvožđa. Iste godine kriza se sa Amerike proširila i na celu Evropu. Krize su ranije bile ograničene na par zemalja, ali razvojem međunarodnih trgovinskih odnosa i poslovnim povezivanjem, dobile su međunarodni karakter. 

Izbijanjem Prvog svetskog rata došlo je do nove finansijske krize. Razlog je ukupna prodaja hartija od vrednosti od strane izdavalaca u Americi, Velikoj Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj, zbog finansiranja rata. Totalni kolaps ublažen je pravovremenim intervencijama centralnih banaka.

Fotografija od: pixabay.com

Posle Prvog svetskog rаtа, аmeričkа ekonomijа se ubrzаno rаzvijа, milioni аkcionаrа povećаvаju svoj kаpitаl i ubrzаno rаste potrošnjа. Čuveni dan koji je dobio prefix Crni, je negde u literature utorak, negde četvrtak ili petak. A objašnjenje za različitost je zato što je zbog geografske udaljenosti na drugim berzama (London, Berlin) i tadašnjih mogućnosti komunikacija krah par dana kasnije proširio. Nastala je velika depresija, dolazi do masovnog zatvaranja fabrika i otpuštanja radnika. Reakcije zemalja su bile različite. Vlada SAD uvela je program zapošljavanja pod imenom Nju dil (New Deal). Cilj je bilo donošenje ekonomskog olakšanja zbog teških posledica Velike depresije. Program je podrazumevao davanje povoljnih kredita farmerima i bankarima, kao i državnu kontrolu privrede — naročito kontrolu cena. Nastao je kao odgovor liberalnih krugova na naraslu moć i aroganciju kapitala, okretanjem ka državi blagostanja, personalizovanoj u liku predsednika, a na račun slabljenja moći Kongresa SAD, tada korumpiranog ekonomskim uticajem.

Do sada, to je bio najrazorniji pad tržišta deonica u istoriji SAD. Krah Londonske berze je označio početak 12 godina duge Velike depresije koja je uticala na sve zapadne industrijalizovane zemlje.

Vlada Vajmarske republike (današnje Nemačke) pod kancelarom Briningom uvela je mere štednje, što je pogoršalo situaciju. A to je kasnije, zbog nezadovoljstva naroda, olakšalo Hitleru da dođe na vlast. 

Dešavanja pre Velike depresije - Nakon završetka Prvog svetskog rata SAD masovno daju kredite inostranstvu, posebno evropskim zemljama koje su snosile njegove posledice. Konjunktura je u SAD rasla zahvaljujući novim otkrićima i lančanoj proizvodnji. Nova revolucija u industriji omogućila je samo u SAD-u proizvodnju oko 15 miliona automobila godišnje.

Prosperitet i euforija su doveli do ulaganja na berzi. Kako su rasli dobici deoničkih društava tako su rasli i kursevi njihovih deonica. Primera radi cena deonice proizvođača aviona Wrigth Aeronautics je od početka 1928. pa do kraja iste godine narasla od 69 na 290 dolara. Deonice RCA (Radio Corporation od America) su u istom periodu narasle od 85 na 420 dolara. U proseku deonice su narasle tokom perioda 1921. - 1929. za oko 400 %. Vladala je opšta euforija. Berzovni indeks Dau Džouns je 1923. po prvi put u istoriji prešao 100 poena.

Američki ekonom Džejms K. Galbrejt opisuje berzovnu euforiju 20. godina prošlog veka. - U Americi vlada uverenje, da je Bog na ovaj način dao bogatstvo srednjoj klasi -

Mnoga preduzeća, čak i ona koja su poslovala s gubitkom, plasirala su deonice na berzi. Mnogi ulagači su kupovali deonice na kredit, samo sa 10% vlastitog kapitala. Do avgusta 1929. oko 8,5 milijardi dolara je iznosilo zaduženje ulagača koji su kupovali deonice na kredit.

Konjunktura je u leto 1929. počela da se smanjuje. U početku je na Vol stritu zabeleženo samo manje padanje Dau Džouns indeksa. 

Krajem oktobra zavladao je opšti metež na Vol Stritu, glavni indeks Dau Džouns je prestao da raste. 

Postoji priča koja kaže da je taksista vozeći Patrika Kenedija, dedu Džona F. Kenedija, koji je u tom trenutku raspolagao sa stotinu miliona dolara, pitao ima li kakvu preporuku za kupovinu deonica. Autori ove priče kažu da je Patriku Kenediju u tom trenutku bilo jasno da je berzovna euforija stigla do samog kraja, te je tog istog dana prodao svoje deonice. Iskusni poslovni ljudi na berzi su prodavali deonice, a neiskusni su ih kupovali.

Cene deonica su padale sve brže, i svi deoničari su pokušavali da dođu do novca, jer su se u tu svrhu i zadužili. Deonice Krajslera, proizvođača automobila koje su 24. oktobra 1929. vredile 135 dolara pale su do 1932. na 1,25 dolara.

Fotografija od: pixabay.com

Deonice US Stila su za tri godine pale sa 262 na 22 dolara, Dženeral motorsa sa 73 na 8 dolara. Mnoge deonice su postale potpuno bezvredne, niz banaka je otišao u stečaj. Dau Džouns indeks, koji je 1929. imao 382 poena, pao je do leta 1932. na 41,2 poena. Nivo od 380 poena ponovo je dostignut tek 1954. 

Prestаle su dа rаde mnoge fаbrike i bаnke, pа se broj nezаposlenih iskаzivаo u milionimа.

Jedna od sledećih kriza je naftna kriza 1973. godine ili naftni šok. Ekonomska kriza koja je pogodila, pre svega zapadne zemlje, a nakon njih i ostatak sveta. U jesen 1973. godine, nakon što su u oktobru 1973. države članice OAPEC -a donele odluku o embargu na izvoz nafte u SAD, Britaniju, Kanadu, Holandiju i Japan, jer su smatrale da vlade tih zemalja podržavaju Izrael u Jomkipurskom ratu. 

Embargo, koji je kasnije proširen na Portugal, Južnu Afriku, potrajao je do marta 1974. i imao je užasne posledice po svetsku ekonomiju, pre svega zbog toga što se cena nafte popela sa dotadašnjih 3 na 12 dolara po barelu. 

Dolazimo do veka u kome živimo i svetske ekonomske krize ili velike recesije. Period velikog ekonomskog pada koji je počeo krajem prve decenije 21. veka. MMF je zaključio da je u pitanju najgora globalna recesija od kraja Drugog svetskog rata. Prethodnica svetske ekonomske krize su američka finansijska kriza 2007/08. i američka hipotekarna kriza 2007. - 2009.

Rejting agencija Mudis (Moody' s) morala je da plati 864 miliona dolara kazne zbog uloge koju je imala u pogrešnoj proceni nekretnina, koje su dovele do izbijanja finansijske krize 2008. godine.

Dogovor o odšteti su postigli koorporacija Mudis, 21. američka savezna država i Ministarstvo pravde.

Mudis je optužen da je precenio vrednosti nekih nekretnina koje su imale hipoteku ili rizične kredite, što je kasnije dovelo da velike finansijske krize 2008. godine.

Standard end purs (Standar and Poor's) je 2015. godine prihvatila da plati kaznu od 1,37 milijardi dolara zbog pogrešne procene date investitotirima o nekretninama.

Finansijska kriza počela je 2007. godine krizom tržišta nekretnina u SAD (Subprime crise). Uzrok krize je bio brzi pad cena nekretnina u SAD, koje su se nakon dugog razdoblja rasta cena razvile u nerealnim razmerima.

Takođe treba imati u vidu da se kriza nije osetila svugde isto. U Severnoj Americi i Evropi je došlo do ekonomskog pada (recesije), dok su Kina i Indija i dalje beležile značajne stope rasta tokom krize. Doduše pored ovih zemalja, moglo se čitati o industrijskom rastu, bez obzira na krizu u Poljskoj i Nemačkoj. 

Američko bankarstvo u senci (ne-depozitarne finansijske institucije kao što su investicione banke) je naraslo do te mere da je postalo konkurencija klasičnim bankarskim institucijama, s tim što nije podlegalo istoj kontroli, što je za posledicu imalo veću mogućnost propasti takvih institucija. Usled krize došlo je do enormnog pada međunarodne trgovine, rasta nezaposlenosti i pada cena dobara. 

Početkom ove godine, mediji su počeli da govore o mogućnosti nove svetske ekonomske krize, koja nije bila u svim tim navodima povezana sa virusom korona, jer do tada još nije došao do Evrope i SAD. U januaru ove godine u tadašnjoj epizodi Talasne dužine, a preneo je portal talas.rs, gost je bio ekonomista Slaviša Tasić. Rekao je da se ne može sa sigurnošću potvrditi da li će u 2020. nastupiti nova ekonomska kriza, ali ono što je vidljivo u tom trenutku je da svetske berze gotovo neprestano rastu još od kraja svetske krize iz 2008. godine. On je dodao da je problem sa „balonima“ taj jer ne postoje pouzdani mehanizmi pomoću kojih bi se unapred utvrdilo šta je „balon“. 

„Balon je nešto što se proglasi kad se desi nagli pad cena, naglo razočaranje na bilo kojem tržištu – nekretnina, berzi. Tek uz naknadnu pamet, znamo šta je bilo u pitanju“, rekao je Tasić za Talasnu dužinu. 

U martu 2020. više nije postojala priča o špekulativnim balonima, već je došla kriza izazvana virusom covid19. 

Pored teške zdravstvene krize, svet je zadesila i ekonomska kriza, sa osećajem da se nikada u svetu nije desilo da tom brzinom pada bruto društveni proizvod i privredni razvoj. Prognoze mnogih ekonomista su da virus korona vodi u recesiju i da se kriza kao takva očekuje u poslednjem kvartalu ove godine.

Naša realnost se prilično promenila. Preko noći se desilo nešto što nam je delovalo nemoguće, a onda kao da smo se probudili i počeli da živimo neki drugi život. Ovo je definitivno daleko drugačije od svih istorijskih ekonomskih kriza.

Što se Srbije tiče, Agencija za statistiku je objavila da realni pad BDP u drugom kvartalu 2020. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosi 6,5%. 

Bez obzira na novu realnost, kompanije su se preorganizovale, proizvodnja umnogome nije stala. Da li će se u ovoj krizi zemlje u svetu držati humanosti ili će svako biti okrenut sebi, vremenom će se pokazati. Kako će budućnost izgledati zavisi od ljudi koji stoje na čelu zemalja, ali i od svih nas.

Svih nas koji doprinosimo, radimo i trudimo se da za one posle nas ostavimo budućnost svetliju nego što je sada. Možda je ovo trenutak koji treba iskoristiti kako bi se napravilo ravnopravnije ekonomsko društvo, a socijalno prihvatljivije.