GDE POUZDANO I KVALITETNO ULOŽITI KAPITAL A DA NISU NEKRETNINE- U SOLAR LAND
Naš sagovornik je Vladimir Popović, diplomirani inženjer elektrotehnike na Univerzitetu u Beogradu i master ekonomije na prestižnom Univerzitetu HEC u Parizu, vlasnik kompanije ENERGIZE d.o.o. iz Beograda, koja je vodeći izvođač u oblasti izgradnje solarnih elektrana u Srbiji i direktor investicionog fonda The Solar Land.
Gospodin Popović priča o alternativnim investicionim fondovima i odgovara na pitanje gde i kako pouzdano i kvalitetno uložiti višak kapitala. Kada se isključi tržište nekretnina, to je pitanje koje postavlja većina vlasnika kompanija u Srbiji.
THE SOLAR LAND – PRVI SRPSKI „CROWDFUNDING“ INVESTICIONI FOND U SOLARNE ELEKTRANE
Časopis Industrija: Kako i zašto ste došli na ideju o pokretanju alternativnog investicionog fonda?
Vladimir Popović: Prvenstveno, naš tim je radio analizu tržišta ulaganja u Srbiji i zaključak svake analize je pokazao da se najveći deo profita, koji postoji u određenom delu privrednih društava u Srbiji, ulaže prvenstveno u razvoj sopstvenog poslovanja, unapređenja proizvodnje ili proširenja kapaciteta što je potpuno očekivano, ali da se višak kapitala investira u najvećem procentu u tržište nekretnina.
Ovo je višedecenijski trend vlasnika kapitala u Srbiji.
Na konferencijama na kojima su prisustvovali finansijski direktori kompanija iz različitih oblasti poslovanja čuli smo interesantne zaključke, određene kompanije su po prvi put prošle godine primenile diversifikaciju ulaganja i investirale u nekretnine u Beogradu, Zlatiboru i Kopaoniku.
Ovo je definitivno bio pokazatelj da u Srbiji nedostaju alternativni investicioni fondovi koji moraju da imaju manji rizik, a bolji prinos od ulaganja u nekretnine.
Časopis Industrija: Kako se rodila ideja o investicionom fondu The Solar Land?
Vladimir Popović: Zaljubljenik sam u solarnu energiju od ranih studentskih dana, kao jedan od vidova obnovljivih izvora energije sa najvećim razvojem u poslednjih 50 godina i ogromnim potencijalom u budućnosti .
Teoretski se solarnim elektranama i solarnom energijom bavim od 2002. godine, od druge godine studija na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, preko 20 godina.
Praktično, to je od 2012. godine kada sam osnovao kompaniju Energize d.o.o. Beograd. Energize je već 2014. godine imao 75% udela u tržištu solarnih elektrana u Srbiji (referenca 2014. godine- 7.5MW).
Taj visok tržišni udeo se zadržao više od 10 godina do danas, sa porastom tržišta (referenca 2023. godine- 75MW).
Izgradnjom preko 150 objekata solarnih elektrana po principu „ključ u ruke“ i referencom na najvećim objektima solarnih elektrana u Srbiji, koje čitaoci časopisa Industrija mogu da prate u svakom Vašem broju, stekli smo ogromno iskustvo i znanje u ovoj oblasti koje nam je omogućilo da razvijamo ostale grane ove industrije, kao što je razvoj projekata solarnih elektrana i investiciono ulaganje.
Naravno, naše investiciono ulaganje je ograničeno kapitalom zbog čega smo prošle godine došli na ideju da ponudimo vrlo jednostavnu uslugu svakome ko želi da uloži u oblast solarneenergije, postojanje kompanije koja vrši kompletnu uslugu investicione izgradnje, održavanja i upravljanja solarnim elektranama za veliki broj koinvesti tora, to je The Solar Land „crowdfunding“ investicioni fond.
Časopis Industrija: Šta je bilo potrebno da ovaj investicioni fond počne sa radom?
Vladimir Popović: Razvoj investicionog fonda The Solar Land je počeo u junu 2022. godine, kada je postavljen kompletan koncept fonda.
Međutim, u prethodnih godinu dana tržište Srbije je pretrpelo veliki broj izmena Zakona i regulatornih okvira i time je promenilo način i pristup tržištu i odložilo početak rada investi cionog fonda za novembar 2023. godine.
Želeli smo da svakom budućem investitoru damo sigurnost ulaganja i kraći period razvoja projekta, kada zakonski okvir bude kompletan.
Časopis Industrija: Šta je obeležilo početak rada investicionog fonda The Solar Land?
Vladimir Popović: U novembru 2023. godine obeležen je zvaničan početak rada fonda, kada je osnovana i registrovana prva u nizu kompanija za proizvodnju električne energije (tzv. SPV) pod nazivom The Solar Land ZA doo.
SPV je vlasnik buduće najnaprednije solarne elektrane u Srbiji snage 7.2MWp, izgrađene u bifacijalnoj tehnologiji solarnih panela.
Koristili smo najnovije tehnologije i vodeće svetske proizvođače za optimizaciju gubitaka i maksimizaciju godišnje proizvodnje elektrane.
Takođe, predvideli smo mogućnost priključenja sistema za skladištenje energije (velike baterije u LFP tehnologiji) kapaciteta oko 1.5MWh. Izgradnja ovog postrojenja počinje sa prvim lepim danima, u proleće 2024. godine.
Ovo je prva investicija sa podeljenom vlasničkom strukturom, služi nam kao dokaz koncepta i projekat za nove investitore do razvoja sledećeg projekta i osnivanja novog SPV-a, za šta imamo ubrzane pregovore ovih dana.
Časopis Industrija: Šta su prednosti investicionog fonda The Solar Land u odnosu na druge alternativne investicione fondove?
Vladimir Popović: Osnovna prednost investicionog fonda The Solar Land jeste pružanje mogućnosti investiranja u solarne elektrane svakome.
Minimalna investiciona jedinica The Solar Land-a je 1500 EUR.
Za taj nivo ulaganja ne može se izgraditi solarna elektrana za proizvodnju električne energije, a nema finansijske isplativosti za investiciju ispod 1.000.000 EUR, zato The Solar Land koristi ekonomiju skale da bi omogućio svakome da investira, a da pri tome sve za vašu investiciju radi druga firma.
Na taj način svako može da bira svoju investicionu vrednost.
Naravno, postoje razlike između manjih i većih investicija, pa se tako i prinos na investiciju razlikuje.
Zbog svega navedenog zaključujemo da je The Solar Land crowdfunding investicioni fond.
Časopis Industrija: Kakav se godišnji prinos očekuje za buduće investitore?
Vladimir Popović: Prinos na ove investicije je direktno srazmeran postignutoj otkupnoj ceni na tržištu, od strane kompanije koja je licencirana za otkup i trgovinu energijom, tzv. Offtaker.
Naš investicioni fond i u ovoj situaciji koristi inovativne ugovore kako bi povećao prinos, što nas čini jedinim investicionim fondom u svetu koji budućim investitorima GARANTUJE minimalni prinos na investicije, dok se za ostatak prinosa radi tzv. profit-sharing model.
Na ovaj način odstupamo od tradicionalnih investicionih fondova i drugih fondova koji nemaju garancije na minimalni povraćaj investicije zbog diversifikacije ulaganja.
Časopis Industrija: Verovatno je često pitanje čime investicioni fond garantuje ovaj godišnji prinos?
Vladimir Popović: To je uglavnom prvo pitanje svakog investitora.
Minimalni povraćaj na investiciju se garantuje vlasništvom nad delom operativne solarne elektrane srazmernom nivou ulaganja.
Da bismo pojednostavili, iskoristimo primer iz tržišta nekretnina iz naslova našeg intervjua. Investicioni fond funkcioniše slično kao da je za nivo vaše investicije izgradnja stana u sklopu kompleksa zgrada.
Taj stan se nakon izgradnje održava i njime se upravlja, na taj način se iznajmljuje narednih 50 godina. Vi dobijate godišnju rentu od toga stana, dok kompletnu uslugu pruža profesionalna kompanija.
Dodatno, investicioni fond vam garantuje minimalnu godišnju rentu. U slučaju da se tržišna renta uveća, imate fer podelu dodatnog profita.
Garancija na minimalnu rentu je vlasništvo nad tim stanom. To je osnova našeg investicionog fonda.
Samo stan ne možete da izgradite za 1500 EUR, zar ne? I iz stana mogu uvek da vam odu stanari, zar ne?
To su prednosti našeg investicionog fonda.
Časopis Industrija: Da li postoje određeni rizici investiranja u solarne elektrane u Srbiji?
Vladimir Popović: To je uglavnom drugo pitanje svakog investitora.
Generalno, ne postoji ulaganje bez bilo kakvog rizika, ali ulaganja u solarne elektrane smatra se najmanje rizičnim ulaganjem, kroz SWOT analize banaka širom sveta.
Svaka naša investicija je zaštićena kroz vodeće svetske osiguravajuće kompanije od svih rizika.
Velika prednost ovog ulaganja je poznavanje tržišta koje u svetu postoji već više od 50 godina, koliki je i eksploatacioni vek naših elektrana kroz adekvatno održavanje, što ukazuje da se ova industrija već odavno pokazala pozitivnom.
Mi ne menjamo industriju, mi samo pružamo inovacioni koncept.
Časopis Industrija: Da li postoje mogućnosti dodatnih prihoda za buduće investitore?
Vladimir Popović: Da, naša tendencija je da gradimo solarne elektrane na zemljištu koje nije obradivo.
Ukoliko se elektrana gradi na zemljištu koje je pogodno za bilo kakvu obradu, to će biti agro-solarne i bio-solarne elektrane sa određenim kulturama kojima pogoduje da budu u delimičnoj senci solarnih panela, koje će pružati mogućnost pasivnog prihoda budućim investitorima. To zavisi od projekta do projekta i radiće se u dogovoru direktno sa investitorima.
Časopis Industrija: Na koji način će investicija u The Solar Land biti dostupna ljudima van Srbije?
Vladimir Popović: Zapravo, platforma The Solar Land ima za cilj da nema ograničenja odakle dolazi budući investitor i odakle dolazi buduća uplata, bez obzira na to da li investira fizičko ili pravno lice.
Naša platforma će biti „location agnostic“, biće nezavisna od toga gde se nalazite, gde Vam je mesto prebivališta i gde plaćate porez.
Kako bismo maksimalno digitalizovali ovaj proces, naša platforma će biti podržana i za uplate u kripto valutama, a svako će birati da li želi da godišnje prihode isplaćujemo direktno na račun investitora ili u digitalnoj valuti. To je danas neizostavna usluga za nove investicione fondove i na tome radimo već duže vreme.
Časopis Industrija: Kada će platforma biti zvanično otvorena?
Vladimir Popović: Otvaranje platforme kroz web site www.thesolarland.com je zakazano za 31.12.2023. dok će „early bird“ ponude za investitore biti dostupne za rezervacije do 31.03.2024. godine.
Nakon toga, investicioni fond ulazi u veliki globalni marketinški ciklus sa ukupnim fondom ulaganja koji je ograničen.
Savetujemo svim investitorima da nam pišu pre toga i iskoriste pogodnosti „prvih“ investitora na office@thesolarland.com.
Časopis Industrija: Želimo Vam puno sreće u budućnosti Vašeg investicionog fonda i trudićemo se da pratimo Vaš napredak.
Vladimir Popović: Za početak, kupite minimalnu investicionu jedinicu.
