Finansijsko upravljanje – nauka, sposobnost, znanje i veština

Finansijska funkcija u preduzeću, ciljevi i zadaci upravljanja finansijama, finansijska tržišta i učesnici na finansijskim tržištima, poslovni rizik uslovljen pandemijom, digitalne valute… O svim ovim temama, kao i o programu koji je nastao kao odgovor na potrebe savremenog finansijskog poslovanja i predstavlja vezu između univerziteta i poslovnog okruženja, razgovarali smo sa prof. dr Slađanom Benković, redovnim profesorom Fakulteta organizacionih nauka, rukovodiocem Katedre za Finansijski menadžment i računovodstvo i Master studijskog programa finansijski menadžment, kontrola i menadžersko računovodstvo na FON-u.

Časopis Industrija: Finansijsko upravljanje je složen pojam koji se odnosi na brojne i vrlo različite upravljačke elemente. Šta je cilj i uloga finansijskog menadžmenta u preduzećima i koje su njegove funkcije?

Prof. dr Slađana Benković: Upravo tako. Finansijsko upravljanje podrazumeva set sposobnosti, znanja i veština menadžera, ali može se reći da je i finansijsko upravljanje i nauka.

Upravljanje poslovanjem je samo po sebi složeno, jer podrazumeva da rukovodilac ume da sagleda i interne i eksterne faktore koji utiču ili potencijano mogu da utiču, na dešavanja u samom preduzeću. Finansije su dodatno kompleksne i mi često kažemo da je upravljanje finansijama jezik poslovanja, koji ima isto značenje, isto se čita i piše svuda u svetu, tako da su osnovna znanja, bez praktičnih prosto nekompletna.

U isto vreme, iako se kaže da su finansije žila kucavica svakog preduzeća, one same po sebi nisu cilj, već se posmatraju kao činilac koji doprinosi realizaciji aktivnosti koje su važne za ostvarenje zadataka preduzeća. Na osnovu ovog jasno je da je finansijska funkcija centralna funkcija poslovnog sistema, koja čini finansijskog menadžera ključnim izvršiocem poslovne politike preduzeća.

Časopis Industrija: Niko nije očekivao da se Covid 19 za nešto više od tri meseca proširi celom planetom. Da li je finansijski menadžment, upravljanje i tradicionalno planiranje poslovne održivosti bilo dovoljno u slučaju pandemije?

Da li su postojali mehanizmi ove naučne discipline kojim su preduzeća mogla da upravljaju novonastalom krizom?

Prof. dr Slađana Benković: Poslovni rizik koji je uslovljen Covid 19 virusom, načelno je bilo moguće anticipirati kao jedan od opštih potencijalnih poslovnih rizika. Više puta je ponovljeno da se ovakve pandemije gotovo ciklično ponavljaju otprilike svakih 100 godina.

Ipak, u kom obimu i koje industrije će najviše pogoditi, a kojima će omogućiti rast i ravoj, teško je bilo moguće anticipirati. Naročito uzimajući u obzir i okolnosti na samom tržištu, koje snažno utiču na poslovni ambijent preduzeća.

Poslovno gledano, ova pandemija je doprinela poslovnom progresu, naročito finansijske, farmaceutske i IT industrije, i u isto vreme se izrazito negativno odrazila na avio-industriju, turizam i ugostiteljstvo. Teško da se može reći da je takvo dejstvo pandemije bilo pre 100 godina tokom pandemije španske groznice odnosno španskog gripa.

Prosto avio-industrija je npr. tada bila tek u povoju, IT industrija nije postojala a znamo da je upravo IT industrija ubrzala kompletno poslovanje u drugim granama industrije, naročito u finansijskoj industriji i slično. Zato mislim da tradicionalno planiranje i upravljanje u preduzećima, teško da se moglo anticipirati i da je bilo prostora za prevenciju uticaja pandemije na poslovanje.

A sada, ako pitate da li postoje mehanizmi koje finansijski menadžment može i najčešće preporučuje u ovakvim novonastalim okolnostima, odgovor je pozitivan, i u isto vreme naravno nepopularan. Prosto finansije su početak i kraj svakog poslovnog ciklusa, odnosno ukoliko nema finansijske opravdanosti poslovanja, onda se ta delatnost, odnosno radno mesto, gasi.

Utoliko je traženje strategija izlaza zaista nešto što je sa jedne strane veliki pritisak, kako na rukovodstvo preduzeća, tako i na kreatore poslovnog okruženja.

Časopis Industrija: Prema podacima Bundesbanke, od januara 2020. do januara 2021. depoziti privatnih domaćinstava su u bankama porasli za 182 milijarde i sada iznose 1,73 biliona evra.

Razlog tome je smanjenje potrošnje. Kako trenutno ocenjujete svetsku finansijsku scenu i kakve su po Vama ekonomske prognoze?

Prof. dr Slađana Benković: Trenutno je teško pružiti bilo kakve prognoze, naročito optimistične, odnosno prognoze na vremenski period duži od godinu dana, kada je u pitanju svetska finansijska scena, budući da se jasno vidi korelacija između širenja pandemije uslovljene novim naletom sojeva Covid 19 virusa i pada vrednosti valute u tim istim zemljama, inflacije, nezaposlenosti, nedostatka investicionih prilika i sl, odnosno povećanog obima vakcinacije i jačanja odnosno otvaranje ekonomija zemalja, njihovog monetarnog utezanja i blagog investicionog optimizma. I opet ću ponoviti, sve prognoze koje se odnose na jake svetske ekonomije su izuzetno blago optimistične, i najčešće smaknute na vremenski period tek za nekih 2-3 godine.

Mi kao mala zemlja u takvom okruženju, nismo u ništa povoljnijoj situaciji i teško da bi se moglo reći da “srljamo“ u progres. Ili bar ja tako gledam na kompletnu ekonomsku situaciju kako u našoj zemlji, tako i na svetskom nivou. Ako se igde može primeniti ona čuvena misao Ernesta Hemihveja iz romana Za kim zvona zvone, to je sada i ovde: “ Nijedan čovek nije ostrvo – sam po sebi celina; svaki je čovek deo kontinenta, deo zemlje.

Ako grudvu zemlje odnese more, Evrope je manje, kao da je odnelo neki rt, kao da je odnelo posed tvojih prijatelja ili tvoj. Smrt ma kog čoveka smanjuje mene, jer ja sam obuhvaćen čovečanstvom. Stoga, nikada ne pitaj za kim zvona zvone – ona zvone za tobom“.

Časopis Industrija: Trenutno vlada veliko interesovanje među najvećim svetskim finansijskim institucijama za digitalnim valutama. S obzirom da nisu definisane od strane državnih institucija, kakvo je Vaše mišljenje o kriptovalutama i o ulaganju u iste?

Prof. dr Slađana Benković: Odgovoriću na ovo pitanje, ali bih se prethodno osvrnula na interesantan intervju koji sam ovih dana pročitala u jednim dnevnim novinama, a koji je vođen sa kreatorom kriptovalute degecoin Jacksonom Palmerom, gde on sada nakon toliko godina proučavanja sistema i tehnologija koje prate trgovanje kriptovalutama tvrdi da su kriptovalute u osnovi: “desničarska hiperkapitalistička tehnologija koja je izgrađena prvenstveno kako bi pojačala bogatstvo svojih zagovornika kombinacijom izbegavanja poreza, smanjenja regulatornog nadzora i nametnute oskudice“.

U tom intervjuu Palmer ukazuje da ukoliko se sa jedne strane zamisle najgore osobine kapitalističkog sistema kao što su npr. korupcija, prevare i rast nejednakosti, te kada se one kao takve spoje sa softverom koji tehnološki onemogućava bilo kakve intervencije, poput revizija i oporezivanja, a koje su navodno zamišljene da zaštite slabije, može se razumeti funkcionisanje kriptovalute.

Na sve te probleme, Palmer je i ukazivao pre nekoliko godina, te je zato i Evropski parlament doneo direktivu protiv pranja novca i sprečavanja korišćenja finansijskog sistema u zločinačke svrhe.

Tačnije mora se znati ko je vlasnik kriptovalute čime je otklonjena svaka anonimnost investitora, i dodatno, vlasnici digitalnih valuta moraju konvertovati vrednost kriptovalute u evro, kada kupuju na evropskom tržištu, čime taj novac ulazi u finansijski sistem EU.

Dakle, nisam “ponosna vlasnica“ niti jedne kriptovalute i jasno je da, čim sam odgovorila na pitanje osvrćući se na stav jednog od stvaralaca jedne vrste kriptovalute, da se ubrajam u investitore koji gaje averziju prema visokom riziku investicije, ali prethodno navedeno sasvim jasno i nedvosmisleno ukazuje da su kriptovalute investiciona opcija rezervisana za posebnu kategoriju investitora koji ili vole inovacije ili žele dobru zaradu i spremni su da se usled toga izlože visokom riziku.

To uključuje i fizička lica, ne samo preduzeća. Dodatno, u prethodnim godinama videli smo da je volatilnost kriptovaluta izuzetno visoka, i da tome posebno doprinose promene zakonske regulative i izjave njenih uglednih vlasnika. Ipak, upravo usled ekonomskih ograničenja izazvanih pandemijom, te nedostatka opcija u šta investitirati, zainteresovanost investitora za njima ne jenjava.

Naša Vlada je prošle godine donela Zakon o digitalnoj imovini Republike Srbije, međutim ima tu još mnogo prostora za pojašnjenja kada su u pitanju nadležnosti i poreski tretman ovog investicionog utočišta.

Časopis Industrija: "Digitalizacija doseže sva područja našeg života", napisao je u blogu član Izvršnog odbora ECB (Evropske centralne banke) Fabio Paneta, a sve povodom najave Evropske centralne banke da pokreće dvogodišnju analizu o tome da li treba uvesti digitalnu verziju evra koja bi dopunjavala gotovinu.

Da li EU ovim pokušava da parira kriptovalutama u zakonskim okvirima i da li će to uticati na tržište kriptovaluta?

Prof. dr Slađana Benković: Mislim da sam prethodnim odgovorom poprilično odgovorila i na ovo pitanje. Kriptovaluta se pokušava staviti u zakonski okvir kako bi se sprečio svaki vid manipulacije, odnosno zloupotrebe.

I naravno, zakonski okvir će sigurno uticati na tržište kriptovaluta, jer će ga učiniti transparentnijim, zakonski uređenijim, države će dobijati svoj deo dobiti kroz poreski tretman i sprečiće se prevarne radnje.

Časopis Industrija: Do kada očekujete da će fenomen negativne kamatne stope biti na snazi, naročito u svetlu trenutnih svetskih i ekonomskih događanja?

Prof. dr Slađana Benković: U ovim složenim okolnostima i odgovor je poprilično jednostavan. Novac ima cenu i kamata jasno ukazuje kolika je. Kada nečega ima dovoljno, onda nema stresa oko nabavke, te mu vrednost opada.

U nedostatku investicionih opcija, jasno je da novca ima dovoljno na tržištu, ali da samo investiranje traži dobre prilike i smirenije uslove na tržištu. Dakle, najpre pandemija i posledice iste moraju da se stave pod kontrolu.

A bojim se da će to potrajati. Analitičari najvećih evropskih banka (Survey of Monetary Analysts – SMA) prema izveštaju Evropske centralne banke, očekuju tek sredinom 2025. godine da kamatna stopa više neće biti negativna, odnosno da se tek 2026. godine može očekivati da postane pozitivna.

Može se reći da se zapravo tek tada očekuje okončanje entropije na samom finansijskom tržištu koje je pandemija donela, a koje će se svakako odraziti i na poboljšanje uslova u poslovnom okruženju, koje je relevantno za poslovne subjekte jedne zemlje.

Časopis Industrija: Radite na Fakultetu organizacionih nauka koji je od svog osnivanja usmeren na saradnju privrede i nauke. Koliko je takav pristup bitan u oblasti finansija i kako se to na Fakultetu postiže?

Prof. dr Slađana Benković: Obrazovanje otvara vrata i obezbeđuje slobodu kretanja svakom pojedincu. Same finansije su kao što sam već rekla zasnovane na sposobnosti razumevanja i primene kako teorijskih, tako i praktičnih znanja.

Dakle, najčešće uspešnost i efikasnost pojedinaca u preduzeću zavisi od toga koliko su osposobljeni i kadri da povezuju teorijska znanja sa praktičnim.

Trendovi i zainteresovanost studenata za studiranje na Fakultetu organizacionih nauka upravo leže u načinu na koji smo povezali teorijska i praktična znanja koja su sistematizovana kroz predavanja, vežbe, analize i rešavanje studija slučaja, učešće na predavanjima istaknutih stručnjaka iz prakse i sl. Može se reći da smo pravi predstavnik “preduzetničkog fakulteta“ među fakultetima Univerziteta u Beogradu.

Pored toga, treba pomenuti da je naša nastava na svim programima, i na svim nivoima studija, vezana za nastavu u računarskim salama gde je fokus učenja na potencijalima i mogućnostima primene savremenih IT alata i aplikacija.

Te kada je u pitanju oblast finansija mi nudimo upravo i specifična znanja kao što su poslovna analitika u finansijama, simulacije u finansijama, upravljačko modeliranje u MS Excellu, ali i druge menadžerske veštine osmišljene zarad sticanja, odnosno inkrementalnih unapređenja menadžerskih znanja vezanih za upravljanje i izveštavanje o računovodstvenom i finansijskom poslovanju preduzeća, odnosno organizacije.

Časopis Industrija: Da li je takav i Master program Finansijski menadžment kontrola i menadžersko računovodstvo?

Prof. dr Slađana Benković: Svakako. Master program Finansijski menadžment, kontrola i menadžersko računovodstvo je je jedan od mlađih master programa Fakulteta organizacionih nauka odnosno, kao takav postoji tek 3 godine u ponudi Fakulteta.

Program je nastao kao odgovor na potrebe savremenog finansijskog poslovanja, te predstavlja vezu između univerziteta i poslovnog okruženja.

Shodno tome i osnovni cilj ovog Master programa je da polaznike programa obuči kako da na najbolji način analiziraju i reše probleme koji se pojavljuju u finansijskom poslovanju, kontrolingu i računovodstvu, oslanjajući se na savremene metode i alate prisutne i raspoložive u poslovnoj praksi.

Prof. dr Slađana Benković redovni je profesor Fakulteta organizacionih nauka. Rukovodilac je Katedre za Finansijski menadžment i računovodstvo i Master studijskog programa Finansijski menadžment, kontrola i menadžersko računovodstvo na FON-u.

Diplomu osnovnih studija je stekla 1997. godine na Fakultetu organizacionih nauka, Univerziteta u Beogradu, gde je i magistrirala 2000. godine, odnosno doktorirala sa temom ”Upravljanje razvojem i modaliteti razvoja preduzeća” 2004. godine.

Tokom profesinalne karijere prof. Benković realizovala je nastavu iz oblasti finansijskog menadžmenta pored Fakulteta organizacionih nauka i na Šumarskom fakultetu, Medicinskom fakultetu, kao i Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje Univerziteta u Beogradu.

Ipak, treba napomenuti da su njenu karijeru obeležili boravci i realizacija nastave i na međunarodnim unvierzitetima kao što su Pforzheim University in Pforzheim, Nemačka; the George Washington University in Washington DC, USA; Faculty of Economics and Business in Rijeka, Hrvatska; the University of Kranj, i University of Maribor, Slovenija; i brojni drugi univerziteti .

Prof.dr Slađana Benković vrlo je posvećen istraživač, te je uočljivo njeno učešće na brojnim istraživačkim i naučnim projektima.

Ono po čemu je posebno poznata su međunarodni projekti iz kategorije Tempus i Erasmus projekata koje finansira Evropska komisija, u kojima je profesorka Benković bila koordinator celog projekta ili rukovodilac partnerskog tima ispred Univerziteta u Beogradu, poput projekata “Towards Sustainable and Equitable Financing of Higher Educati on in Bosnia and Herzegovina, Montenegro and Serbia - FINHED“, “Financial management, Accounting and Curricula development for capacity building of public administration - FINAC“ odnosno “Financial Technology and digital innovati on to modernize and develop curricula of Vietnamese and Philippines Universiti es – TRUST“.