Evropljani obuzdavaju potrošnju, štednja raste

Pre nekoliko nedelja, mnoge evropske zemlje nadale su se da će građani sa redovnim prihodima uskoro početi trošiti ušteđevinu od pandemije, ali problemi sa vakcinacijom i novi talas pandemije pokazali su da stvari neće ići glatko.

Ponovljeno širenje covida-19 primoralo je vlade da ponovo uvedu mere zatvaranja, a vakcinacija se odlaže, pa još uvek nema odgovora na pitanje kada bi rekordna ušteda građana konačno mogla da se pretvori u prijeko potreban bum potrošnje.

Tako je direktor berlinske tehnološke konsultantske kompanije Daniel Krupka, nakon produženih mera zatvaranja u Nemačkoj, otkazao sedmodnevni porodični odmor na baltičkom ostrvu Hiddensee, koji je rezervisao u aprilu.

„Verovatno bismo potrošili do 2.000 evra, ali ništa od toga“, rekao je Krupka.

Pandemija je ugrozila ili uništila sredstva za život miliona ljudi, a mnogi od onih koji su imali sreće i zadržali posao odlučili su da uštede više jer nemaju gde da potroše zbog ograničenja korone.

U Nemačkoj je ušteda raspoloživog dohotka porasla na rekordnih 16,2 odsto u 2020. godini, sa 10,9 procenata u 2019. godini.
U Francuskoj je u četvrtom kvartalu prošle godine iznosio 22,2 odsto, skliznuvši sa rekordnih 27,5 odsto u periodu od aprila do juna, a snažno je porastao u Italiji i Španiji.

Ekonomisti i političari nadali su se da će građani evrozone do sada već trošiti „prinudnu“ pandemijsku štednju, podstičući oporavak ekonomije, za koji se već očekuje da će biti slabiji nego u Sjedinjenim Državama.

Njihove nade propale su nakon što su Nemačka i Francuska, dve najveće ekonomije evrozone, ponovo uvele ograničenja.

Francusko Ministarstvo finansija veruje da će nove jednomesečne mere za zatvaranje prodavnica u Parizu i regionima na severu zemlje koji ne prodaju osnovne potrepštine imati samo minimalan uticaj na ekonomiju.

Ekonomisti iz privatnog sektora manje su optimistični i kompanija za kreditno osiguranje Euler Hermes snizila je prognozu za francuski ekonomski rast u ovoj godini za pola procentna poena, na 5,4 procenta.

„Ako najnovije zdravstvene mere ne stupe na snagu duže od trenutno planirane četiri nedelje, možemo očekivati snažan kompenzacioni efekat (potisnuta potrošnja) u drugom kvartalu koji će amortizovati efekte novih blokada“, objašnjava ekonomista Euler Hermes Selin Oziurt.

Sve zavisi od vraćanja poverenja domaćinstava, uspeha kampanje vakcinacije i pružanja državne ekonomske podrške, dodao je Ozjurt.

Isto važi i za Nemačku, čija je centralna banka u decembru predvidela da će ekonomija ove godine rasti tri odsto na osnovu pretpostavke da će ograničenja biti ublažena na proleće zahvaljujući proširenim vakcinacijama građana.

"Pandemija i mere zatvaranja s kojima se bori imat će snažniji uticaj na nemačku ekonomiju u početnoj fazi i verovatno malo duže nego što smo očekivali", rekao je ove nedelje glavni ekonomista Bundesbanke Jens Ulbrich.

„Potisnuta“ potrošnja preplaviće ekonomiju kada se ukinu ograničenja, smatra Ulbrich.

Drugi tvrde da „talas“ potrošnje možda nije prava reč.

"Neke stvari nećete dobiti iz meseca u mesec. Ko je kupio novi veliki televizor za kućno pozorište ili sofisticiranu kuhinju da bi kod kuće pripremao lepe obroke za prve blokade, neće to ponoviti posle šest meseci", objašnjava GfK Institut zaposleni Rolf Buerkl.

"Isto važi i za neke usluge. Sigurno nećete češće ići kod frizera da biste nadoknadili šišanje propušteno tokom zatvaranja. Dakle, deo vaše lične potrošnje dugoročno se gubi i ne bismo trebali očekivati povratni efekat “, objasnio je Buerkl.

Izvor: SEEbiz