Energetska kriza u Evropi - Da li je rešenje nuklearna energija?
Evropa je zaglibljena u jednoj od najgorih energetskih kriza u modernoj istoriji. Poskupljenja zbog problema sa snabdevanjem počevši od avgusta prošle godine su dodatno pojačana ruskom invazijom na Ukrajinu, što je dovelo do toga da se lideri konačno probude zbog rizika prevelike zavisnosti od ograničenog broja izvora energije.
Godine 2021. 45% uvoza gasa u Evropsku uniju i preko četvrtine uvezene sirove nafte u EU dolazilo je iz jedne zemlje: Rusije. Samo 22% energije potrošene u EU 2020. dolazi iz obnovljivih izvora.
Sada smo svedoci žurbe evropskih zemalja da diversifikuju svoj energetski miks. Blok nastoji da obezbedi snabdevanje tečnim prirodnim gasom (LNG) iz SAD i Katara. Neke zemlje, uključujući Nemačku, takođe žele da povećaju upotrebu obnovljive energije, videći krizu kao priliku za ubrzanje energetske tranzicije.
Ali jedno zanemareno rešenje koje bi moglo pomoći evropskoj kratkoročnoj i srednjoročnoj energetskoj tranziciji je nuklearna energija.
U bliskoj budućnosti, korišćenje postojeće infrastrukture nuklearne energije moglo bi pomoći da evropske zemlje postanu energetski nezavisnije. Dok su za izgradnju novih nuklearnih elektrana potrebne godine, oko polovine zemalja EU već proizvodi nuklearnu energiju. Francuska ima nuklearne reaktore koji najviše rade, a slede Belgija i Španija.
Kao što je sugerisala Međunarodna agencija za energetiku, ove zemlje bi mogle da povećaju proizvodnju električne energije u postojećim reaktorima relativno brzo, pomažući da se smanji zavisnost od gasa iz Rusije. Pored toga, odlaganje zatvaranja pet nuklearnih reaktora koji bi trebalo da budu zatvoreni 2022. i 2023. moglo bi da smanji potražnju za gasom u EU za skoro milijardu kubnih metara mesečno.
Nuklearna energija je takođe mnogo bolja za životnu sredinu. To je čist izvor energije sa nultom emisijom i drugi po veličini izvor energije sa niskim sadržajem ugljenika na globalnom nivou. Takođe, ne šteti zemljištu kao kada se dobija fosilno gorivo, proizvodi više električne energije na manjoj površini zemljišta nego bilo koji drugi čist izvor energije.
Pa zašto nuklearna energija nije usvojena u većem obimu? Jedan od razloga je strah od bezbednosti.
Nuklearna energija je dugo bila kontroverzna tema u Evropi zbog katastrofa u Černobilju i Fukušimi. Bezbednosni strahovi su i dalje jedna od najvećih prepreka za masovnije usvajanje nuklearne energije.
Međutim, uprkos katastrofama visokog profila, nuklearna energija je jedan od najsigurnijih izvora energije. Analiza Univerziteta Oksford pokazuje da nuklearna energija rezultira 99% manje smrtnih slučajeva od uglja, nafte i gasa, noseći gotovo isti rizik kao energija vetra.
Potencijalni rizici nuklearne energije su i dalje stvarni, ali je broj smrtnih slučajeva u nuklearnim katastrofama i dalje daleko manji od onih koji svake godine pate od zagađenja vazduha uzrokovanog fosilnim gorivima.
Nakon katastrofe u Fukušimi 2011. godine, izazvane cunamijem koji je onemogućio napajanje i hlađenje tri reaktora, Nemačka je ubrzala planove za zatvaranje svih svojih nuklearnih elektrana. Njegova poslednja tri nuklearna operatera trebalo bi da budu zatvorena u toku ove godine, uprkos pozivima da se preispita politika nuklearne energije zemlje.
S obzirom na trenutnu energetsku krizu, takve odluke bi trebalo takođe preispitati.
Još jedna prepreka na putu su velike investicije potrebne za izgradnju nuklearne infrastrukture. Bilo je teško privući finansijska sredstva za nuklearne elektrane.
Međutim, finansiranje nuklearnih projekata bi uskoro moglo postati mnogo lakše u Evropi pošto je Evropska komisija odlučila da nuklearnu energiju uključi kao tranzicionu aktivnost u svoju održivu taksonomiju, o kojoj će zemlje članice glasati kasnije ove godine.
Ako prođe, nuklearna bi se zvanično smatrala “zelenom“ investicijom. Ovo bi moglo otvoriti put za povećanje finansiranja istraživanja nuklearne tehnologije i rešavanje nekih izazova povezanih sa nuklearnom energijom.
Veća ulaganja mogla bi da ubrzaju razvoj malih modularnih reaktora, koji su jeftiniji i lakši za razvoj i rad od tradicionalnih nuklearnih elektrana. Imajući jednu trećinu proizvodnog kapaciteta tradicionalnih nuklearnih reaktora, modularni reaktori imaju smanjene potrebe za gorivom.
Oni takođe imaju više bezbednosne standarde jer su njihovi operativni sistemi pasivni, što znači da nije potrebna ljudska intervencija da bi se isključili u slučaju prirodne opasnosti. Inovacije kao što su ove mogu pomoći u otklanjanju sigurnosnih strahova uz smanjenje troškova.
Označavanje nuklearne energije kao “zelene“ važan je korak u pravom smeru, ali vlade mogu učiniti više da bi se osiguralo široko usvajanje nuklearne energije.
Uprkos tome što je jedan od najčistijih i najbezbednijih izvora energije, nuklearna energija je ograničena regulativom. Evropske vlade bi trebalo da razmotre smanjenje birokratije za procese licenciranja nuklearnih elektrana.
Subvencionisanje nuklearne energije i podrška inovativnom dizajnu reaktora takođe će pomoći da on postane održiv izvor energije.
Pored toga, postojeća pitanja bezbednosti treba da se pozabave edukacijom javnosti o bezbednosti nuklearne energije i njenom pozitivnom uticaju na smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva i, prema tome, držanje klimatskih promena pod kontrolom.
Energetska tranzicija je složena i ne postoji jedno rešenje. Međutim, statistika pokazuje da bi nuklearna energija mogla da bude sigurnija i čistija opcija od dodavanja fosilnih goriva u nove energente za upotrebu.
Sa nedavnim geopolitičkim događajima koji naglašavaju potrebu za diverzifikacijom, naša planeta će imati koristi samo ako Evropa predvodi put u udaljavanju od fosila i prihvatanju čistije energije.
Izvor: www.euractiv.com
