Efikasno upravljanje otpadom od hrane
U Srbiji se, prema proceni, na godišnjem nivou baci oko 247 hiljada tona hrane. Pouzdanost tog podatka teško je proveriti jer se u Srbiji otpad od hrane uglavnom ne razdvaja od ostalog komunalnog otpada, te je količina verovatno daleko veća.
Ukoliko je navedeni iznos tačan, to bi značilo da se baca količina od 30-40kg hrane po stanovniku.
Što se zemalja bivše Jugoslavije tiče, Slovenija je prva u regionu u cirkularnoj ekonomiji i reciklaži, te godišnje baca i najmanje hrane - 140.000 tona. Crna Gora je po statistikama najgora - u izveštaju fondacije ,,Banka hrane” navodi se da se godišnje tamo baci 83 kilograma hrane po stanovniku, a zakonska regulativa u ovoj oblasti ne postoji.
Odakle toliko otpada i da li su restorani zaista glavni problem?
Veliki deo otpada proizvode ne samo domaćinstva, već i ugostiteljski objekti. Otpad od hrane u ugostiteljstvu nastaje usred neadekvatnih procedura, loše organizacije ili veštine radnika, kao i specifičnih i promenjivih zahteva potrošača.
Izveštaji NVO Zero Waste Montenegro pokazali su da luksuzni restorani u Tivtu i drugim popularnim letovalištima koriste namirnice efikasnije nego što bi se pretpostavilo. Hrana se retko baca i bude maksimalno iskorišćena, čak i kada je pred istekom roka.
Zapravo, mnogo veći problem nastaje kao posledica nepojedene hrane koja ostane u tanjirima iza gostiju. Taj problem mogao bi se regulisati kroz racionalnije planiranje veličina porcija i pružanje mogućnosti gostima da odaberu njen sastav, što se u luksuznim rizortima i hotelima uglavnom i događa, ali u hotelima nižeg ranga dosta ređe. Moderni ugostiteljski objekti pridaju značaj održivim principima u svom radu i to je vidljivo i na ovom polju.
Šta sve podrazumeva otpad od hrane?
Bilo koja hrana ili nejestivi delovi namernica koji su namerno ili nenamerno sklonjeni iz lanca snabdevanja i odbačeni bez ponovnog iskorišćenja definišu se kao otpad od hrane.
Toj grupi pripadaju sirove ili pripremljene jestive i nejestive materije, izgubljene u procesima proizvodnje, prerade i transporta, otpad od povrća i mesa, kao i nejestive materije, poput kostiju, ljuski od jaja, ili kori od banana.
Otpad od hrane je i sva hrana čiji je kvalitet istekao usled nekorišćenja, prosipanja, prskanja, udaranja ili druge nanete štete tokom proizvodnje, skladištenja, obrade ili drugih faza u lancu distribucije hrane.
Kako se klasifikuje otpad od hrane?
Osnovna podela otpada od hrane je na otpad biljnog i životinjskog porekla. Pravilno razvrstavanje pojedinačnih frakcija je prvi i osnovni korak sistema pravilnog upravljanja otpadom.
● Otpad koji je neizbežan - u ovu grupu spadaju ljuske od jajeta, kosti ili kore banane. Deo tog otpada može se smanjiti veštijim rukovanjem kuhinjskom opremom ili se ponovo koristiti u druge svrhe, na primer za proizvodnju električne energije.
● Otpad koji se potencijalno može izbeći - ovog otpada je mnogo više, tu spadaju nejestive materije kao što su ljuske i semenke od voća i povrća i stari hleb, koji za većinu predstavljaju materiju koja se ne može ponovo iskoristi. Međutim, ne mora tako biti. Postoje načini da se na mikro nivou, taj otpad reguliše i smanji. Jedan od njih je kompostiranje.
● Otpad koji se sigurno može izbeći - ima ga najviše i pod njega spadaju ostaci koje gosti iz restorana ostave u tanjirima kao i voće i povrće kome je istekao rok trajanja. Prema podacima Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) srpski sektor ugostiteljstva odbaci 25 hiljada „kuhinjskog“ otpada godišnje i još oko 15 hiljada onog koji gosti ostave za sobom.
Najviše unapređenja se može postići na ovom polju zato što se u objektima poput restorana može uticati na podizanje svesti i znanja o tome kako bolje upravljati rezervama hrane, skladištenjem i planiranjem veličine i sastava porcija.
Posledice velikih količina otpada
Velika količina otpada od hrane ne može se razgraditi dovoljno brzo i preopterećuje deponije što dovodi do povećane emisije štetnih gasova, i zagađenja zemljišta i voda.
Foto: www.pexels.com
Negativne posledice neadekvatnim upravljanjem otpada od hrane mogu se podeliti u tri grupe.
Socijalne posledice
Glad je još uvek prisutna čak i u najrazvijenijim delovima sveta, mnogi delovi stanovništva žive ispod granice siromaštva, a usred globalne recesije, visoke inflacije i nestašica namernica, adekvatno upravljanje zalihama hrane je danas potrebno više nego ikad pre.
Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku iz 2012. godine, oko 30% domaćinstava u Srbiji nije bilo u stanju da priušti meso, ribu ili njihovu vegetarijansku zamenu za obrok svakog drugog dana, a u novembru 2022. je prosečna potrošačka korpa za 11.509rsd skuplja od iznosa minimalne zarade.
Smanjenjem bacanja hrane bi se pozitivno uticalo na njenu dostupnost i time smanjio broj gladnih i podstakla štednja.
Ekonomske posledice
Ekonomske posledice neadekvatnog upravljanja otpadom od hrane nastaju trošenjem resursa (finansijskih sredstava, zemljišta, vode energenata) potrebnih da se proizvedu ogromne količine hrane koje završe na deponiji.
Posledice po životnu sredinu
Posledice po životnu sredinu se ukazuju u formi zagađenja koje nastaje usred razgrađivanja i oslobađanja velike količine štetnih gasova sa efektom staklene bašte, kao što su ugljen-dioksid, metan i nitro-oksid.
Oni direktno doprinose globalnom zagrevanju i klimatskim promenama. Čak oko 8% ukupnih gasova sa efektom staklene bašte na svetskom nivou generiše se od otpada od hrane.
U Srbiji se, prema navodima NALED-a, godišnje generiše oko dva miliona tona organskog otpada, što je ogromno opterećenje za deponije, na kojima se zabeleži čak i više od 300 požara, koji nanose veliku štetu životnoj sredini
Druga veoma problematična posledica bacanja tolike količine hrane su zaraze životinja do kojih često dolazi usred njihovog kontakta sa neadekvatno odloženim otpadom na deponijama.
Najčešće zaraze tog tipa su slinavka, šap, svinjski grip i druge.
Ko stvara najviše otpada od hrane?
Životni ciklus hrane uobičajeno počinje na farmama, poljima ili u vodi i nastavlja se kroz transport, skladištenje, preradu i pakovanje, osim u slučaju ako se konzumira sirova, i na kraju kroz finalni korak - distribuciju i potrošnju. U svakoj od tih faza i može nastati otpad od hrane.
Kada je u pitanju bacanje hrane po sektorima, Evropska Agencija za zaštitu životne sredine predstavila je sledeće rezultate:
● U domaćinstvima nastaje 42% ukupnog otpada
● Pri preradi i proizvodnji hrane 39%
● U ugostiteljskim objektima 14%
● U maloprodaji i veleprodaji 5%
Cirkularna ekonomija i održivo upravljanje otpadom
Koncept cirkularne ekonomije predstavlja regenerativni ekonomski sistem u okviru kog se proizvodni resursi, otpad, emisija otpada i energetski odliv značajno umanjuju usporavanjem, zaokruživanjem i produžavanjem životnih ciklusa u proizvodnji.
To se postiže pametnim dizajniranjem i stvaranjem proizvoda kako bi mu se maksimalno produžio životni vek.
Ona je suprotnost trenutno aktuelnom linearnom sistemu ekonomije koji nakon eksploatacije resursa podrazumeva njihovo odbacivanje.
Osim značaja kvalitetne i održive proizvodnje, cirkularna ekonomija podrazumeva i održivu potrošnju, kroz redovno održavanje, servisiranje i reciklažu. Implementacija principa cirkularne ekonomije je u prehrambrenom sektoru i sektoru ugostiteljstva
izvodljiva i značajno bi smanjila količinu otpada.
Prevencija nastanka otpada
Ugostiteljski objekti bi primenom ovog principa cirkularne ekonomije, koji je ujedno i najefikasniji, mogli da smanje proizvodnju otpada od hrane kroz optimizaciju količine narudžbina, uvođenje sistema praćenja i analitike narudžbina, ulaganje u kvalitet skladišne opreme, davanje mogućnosti gostima restorana da biraju veličinu porcija, uvođenje različitih veličina porcija…
Efikasnija upotreba nastalog otpada
Ovaj princip cirkularne ekonomije odnosi se na efikasniju upotrebu već nastalog otpada i podrazumeva sprovođenje različitih aktivnosti poput ponovnog korišćenja, reciklaže i pretvaranja nastalog otpada u resurse.
Postoji nekoliko načina obrade ovog otpada: ispravna hrana može se donirati Crvenim krstu ili bankama hrane, a pokvarena, ona sa isteklim rokom trajanja, kao i nejestivi ostaci mogu se kompostirati, preraditi za životinjsku ishranu ili u električnu energiju, u zavisnosti od vrste.
Deo otpada od hrane (prvenstveno koštice i stabljike) može dobiti novu upotrebnu vrednost čak i u formi goriva, odnosno biomase.
Za ove korake neophodna je edukacija ugostiteljskog sektora o značaju separacije otpada, bez kog dalji koraci nisu mogući, kao i postavljanju odgovarajućih posuda i kanti za separaciju u ugostiteljskim objektima.
Zakonska regulativa
Postoji nekoliko zakona koji definišu upravljanje otpadom od hrane.
Krovni pravni akt u ovoj oblasti je Zakon o upravljanju otpadom i on reguliše većinu pitanja otpada i njegovog upravljanja u Srbiji. Ugostiteljski objekti vide se kao jedan od najodgovornijih generatora i imaju odgovornost da sakupljaju, razvrstavaju i predaju otpad licu ovlašćenom za upravljanje otpadom.
Prema ovom Zakonu se otpad od hrane može tretirati putem aerobne digestije, radi dobijanja komposta, i anaerobne digestije, radi dobijanja metana.
Pravilnik o uslovima higijene hrane je regulatorni akt koji definiše uslove obavljanja ugostiteljske delatnosti i sanitarno prihvatljive načine upravljanja otpadom u ugostiteljskim objektima.
Zakon o veterinarstvu i Pravilnik o načinu razvrstavanja i postupanja sa sporednim proizvodima životinjskog porekla nalažu da su lica koja se bave delatnostima koje proizvode otpad životinjskog porekla dužna da obezbede njihov prenos do najbližeg objekta za sakupljanje otpadaka ili do objekta u kome se oni prerađuju ili uništavaju na način neškodljiv po životnu sredinu.
Stvaranje prekomernog otpada od hrane dovodi do ozbiljnih rizika po životnu sredinu i društvo u celini, a ovaj problem je uvek relevantan usred demogratskih faktora, jer količina bačene hrane stalno raste, te je stoga neophodna stalna edukacija i podizanje svesti o ovoj temi. Mesta za napredak uvek ima, a pred ugostiteljima i domaćinstvima iz Srbije i regiona je dug put do postizanja održivosti i napuštanja principa linearne ekonomije.
Izvori:
https://naled.rs/htdocs/Files/06221/Vodic_za_pravilno_upravljanje_otpadom_od_hrane.pdf
https://cirkularnaekonomija.org/sta-je-cirkularna-ekonomija/koncept/
.gif)
