Državne naftne kompanije mogle bi potrošiti 400 milijardi dolara na energetsku tranziciju

Državne naftne kompanije mogle bi u narednih 10 godina izgubiti 400 milijardi dolara na projekte koji mogu pokriti samo investicione troškove čak i ako svet ne ispuni ciljeve Pariskog klimatskog sporazuma, pokazuje istraživanje.

Kompanije bi u ove projekte mogle da ulože 1,9 biliona dolara u narednih 10 godina, što znači da će desetina tih investicija biti neisplativa ako cena nafte ne prelazi 40 dolara za barel, utvrdio je Nacionalni institut za upravljanje resursima (NRGI).

Velike naftne kompanije poput BP, Total i Roial Dutch Shell već progresivno snižavaju dugoročne procene cena nafte koje se sada kreću od 50 do 60 dolara za barel.

Neki analitičari veruju da će biti niži, u zavisnosti od scenarija energetske tranzicije.

Rezultat bi mogao produbiti nejednakost jer bi se novac mogao ulagati u zdravstvenu zaštitu, obrazovanje ili diverzifikaciju ekonomije. Umesto toga, to bi moglo pokrenuti ekonomsku krizu, upozoravaju autori izveštaja.

Mnoge od ovih kompanija imaju sedište u zemljama u kojima 280 miliona ljudi živi ispod granice siromaštva, dodaju oni.

„Potrošnja državnih naftnih kompanija kocka se sa krajnje neizvesnim ishodom“, kaže David Manlei, viši ekonomski analitičar u NRGI i koautor izveštaja „Mapa rizika“.

„Ulaganja bi se mogla isplatiti i mogla bi utrti put ekonomskoj krizi u ekonomijama u nastajanju i razvoju i stvoriti potrebu za državnom pomoći koja će društvo skupo koštati“, dodaje Manlei.

Posledice za proizvođače na Bliskom istoku, poput Saudijske Arabije, biće blaže jer im je potrebno mnogo manje za pokrivanje investicionih troškova, ali afričke i latinoameričke zemlje imat će više problema.

Meksički Pemek i angolski Sonangol već imaju velikih problema sa dugom.

Situaciju dodatno pogoršava uspostavljena politika širenja poslovanja u mnogim naftnim kompanijama i nedostatak transparentnosti.

U proseku, samo jedan od četiri dolara prihoda vraća se u državnu kasu, utvrdili su autori izveštaja.

Azerbejdžanski SOCAR i nigerijski NNPC su posebno zabrinuti, ističe NRGI.

Otprilike polovina ulaganja nigerijske kompanije u nove naftne projekte mogla bi na kraju izgubiti u slučaju ubrzane globalne energetske tranzicije.

Investicionu politiku takođe treba da preispitaju Alžir, Kina, Rusija, Indija, Mozambik, Kolumbija i Surinam, zaključuje se u izveštaju.

Izvor: SEEbiz