Domaći IT sektor beleži rast četvrtu godinu zaredom

Početkom decembra  prošle godine predstavljeno je 6. izdanje studije “ICT in Serbia – At a Glance“. Ova studija je jedini dokument koji se na sveobuhvatan način bavi sektorom informacionih i komunikacionih tehnologija u Srbiji.

Rezultati studije pokazuju da posle dugo vremena vrednost domaćeg tržišta raste i da je pređena granica od 100 evra ulaganja u IT po glavi stanovnika.

Ova studija je po autorima jedina publikacija u Srbiji koja se na sveobuhvatan način bavi sektorom informacionih tehnologija u našoj zemlji i pokriva sve najvažnije aspekte poslovanja u tom sektoru, i u tome je njen prvenstveni značaj.

Bogatstvo podataka sistematizovanih u sedam poglavlja, te komentari, saveti i predviđanja autora su dragoceni svakom koga zanima srpski IKT, bilo da su to novinari, istraživači, poslovni ljudi, donosioci odluka u državnoj upravi ili investitori.

Informacije su sistematski prikupljane i formatirane u logičke celine, na način koji će omogućiti različitim ciljanim publikama da pronađu obilje kvalitetnog materijala.

U samoj studiji se mogu naći podaci da se domaće tržište IT usluga približilo vrednosti od 300 miliona evra i raste po godišnjoj stopi preko 10%. S druge strane, IT izvoz iznosi 1,7 milijardi evra i zabeležilo je rast od 30% u 2021. godini.

Za još bolju IT sliku u Srbiji po studiji IT izvoz nije dovoljan, treba dodatno povećati domaće investicije.

Srbija učestvuje u globalnom IT izvozu sa 3% i tu ima dosta prostora za dalji rast. Međutim, da se postigne taj rast, potrebno nam je još IT stručnjaka, koji nam trenutno nedostaju.

Rast domaće IT industrije se nastavlja. 2021. aktivno je bilo 3.768 preduzeća sa 48.173 zaposlenih. Stub IT industrije su mala i srednja preduzeća. Većina su kompanije za razvoj softvera (2.652) i čine 70% od ukupnog broja.

U ovoj fazi razvoja domaćeg tržišta IT usluga, studija kaže da nam je potreban dvocifren rast svake godine, smatraju autori studije.

U periodu 2016 – 2021. tržište IT usluga skoro je udvostručeno, sa 156,3 miliona evra na 291,8 miliona evra, stopa rasta iznosila je 13,3%.

Ovaj rast IT usluga može biti pripisan jačanju privrede, povećanju javnih nabavki i državnih tendera, ali može da bude i do povećanja cena kod domaćih IT dobavljača, čije su cene često bile manje za 50% od cena koje su se mogle naći na Zapadu Evrope i to za istu ekspertizu.

Milovan Matijević, analitičar srpskog IT tržišta i jedan od autora, rekao je da je osnovna misija ove studije da se objedine visoko obrazovanje u IKT-u, zapošljavanje u inovativnim IT kompanijama i naučno-istraživački rad.

“Ova studija osvetljava mnogo toga i ima za cilj da jasno pokaže put kojim treba da se ide. Ono što će definitivno biti rezultat, u nekim narednim godinama, jeste izuzetan napredak domaćeg IT sektora u pogledu prihoda i povećanja zaposlenosti, kao i povećanja kapitala.

Sve će to biti visoke, dvocifrene stope rasta uprkos svim krizama. Uočava se blago usporavanje kadrova, pa ljudske resurse treba tražiti i na drugim stranama, a jedna od smernica studije jeste povećanje interesovanja devojaka za studiranje.

U ovom trenutku u Srbiji studira 150.000 devojaka i 100.000 mladića.

Decenijski cilj Evropske unije jeste da učešće devojaka u ukupnoj zaposlenosti u IKT sektoru i obrazovanju bude oko 30 procenata. Evropska unija je trenutno ispod 20 procenata, a Srbija je oko 29,3 odsto učešća devojaka, na šta treba da budemo veoma ponosni“, napomenuo je Matijević.

Milan Šolaja, direktor Vojvođanskog IKT klastera, rekao je da ovo udruženje već 12 godina sarađuje s partnerima iz biznisa, obrazovanja i javne uprave i da je ta saradnja dragocena i da ima za cilj privlačenje onih investitora koji će dalje svojim ulaganjem pomoći domaćoj ekonomiji.

“Ova studija je organizovana u sedam poglavlja, pokriva skoro sve što je bitno za informaciono-komunikacioni sektor u Srbiji, sa posebnim akcentom na analognu i digitalnu Srbiju.

Smatramo da je ovo dobar pregled situacije u sektoru koji će biti od koristi raznim publikama, istraživačima, donosiocima odluka u javnim upravama, poslovnim ljudima, i u kome će naći obilje informacija za njihov dalji rad.

Naši ljudi imaju ideju i znanje i uspevaju da ostvare uspeh na stranim tržištima. Ulaganje u obrazovanje mora biti dugoročno, a ključni pravac u kome treba da ide IT sektor, koji je profitabilan i uspešan, jeste da pomogne ostatku razvoja domaće ekonomije“, zaključio je Šolaja.

Tomislav Knežević, vođa projekta “Razvoj privatnog sektora u Srbiji’’ koji realizuje Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) sa partnerima, naveo je da je od 2000. godine, kada je otpočela nemačko-srpska razvojna saradnja, uloženo preko dve milijarde evra u različite sektore i razvojne projekte.

“Jedan od fokusa jeste podrška privatnom sektoru, gde je glavni cilj zapošljavanje i stvaranje perspektive za mlade ljude da ostanu, žive i rade u Srbiji.

Novi globalni trendovi predstavljaju izazov kako za privredu tako i za same građane, i veoma je važno da se odgovori onim potrebama koje privreda ima, a među novim izazovima je svakako i digitalna transformacija.

Zato kroz projekte koje sprovodimo sarađujemo sa IT sektorom, pa smo tako podržali i ovu publikaciju sa željom da vidimo na koji se način sektor razvija i šta je ono što IT sektor može da ponudi tradicionalnoj industriji kako bi ona prevazišla izazove koje ima.

Ova studija prikazuje sliku potencijala koji IT sektor ima, što je posebno važno za razvoj malih i srednjih preduzeća, koji su nosioci privrednog razvoja i koji su suočeni s velikim promenama koje se dešavaju.

Treba istaći da je i država prepoznala digitalnu transformaciju kao jedan od ključnih izazova koje imamo i da na tom polju svestrano pomaže“, zaključio je Knežević.

Studiju su sproveli i realizovali Vojvođanski IKT klaster i Mineco Computers, u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za privredu i turizam, Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ), Privrednom komorom Srbije, Privrednom komorom Vojvodine, Novosadskim sajmom, kao i međunarodnom mrežom IT klastera 3B ICT Network.