Decenija razvoja lučke delatnosti

Agencija za upravljanje lukama proslavila je u aprilu prvu deceniju rada. O ostvarenim rezultatima u razvoju lučke delatnosti, investicijama i razvojnim projektima za Industriju govori Srđa Lješević, rukovodilac Centra za lučku delatnost u Agenciji.

“U prvoj deceniji poslovanja ostvarili smo važne rezultate u oblasti lučkog sektora. Posebno bismo izdvojili uređenje pravnog okvira, prve licence za obavljanje lučke delatnosti, uspostavljanje ažurne i relevantne analize pretovara tereta i obima putničkog saobraćaja.

Otvorili smo dijalog sa učesnicima u vodnom saobraćaju a posebna pažnja posvećena je digitalizaciji poslovnih procedura, u skladu sa strateškim ciljevima Vlade Srbije za modernizaciju državne uprave. Inicirani su projekti u oblasti zaštite životne sredine u lukama, realizovan je niz investicija, pokrenuti razvojni projekti a istovremeno smo ojačali međunarodnu partnersku mrežu,” ističe Lješević.

Prema njegovim rečima, tim Agencije radio je na tome da se ostvare ciljevi Vlade Srbije za unapređenje vodnog saobraćaja.

PRETOVAR TERETA NA REKAMA U SRBIJI

Kada je reč o količinama pretovarenog tereta u ovoj godini, povećane su količine energenata kao i resursa koji se koriste u realizaciji infrastrukturnih projekata, dok su žitarice u padu.

“U prvih šest meseci ove godine Agencija je zabeležila 7,4 miliona tona pretovarenog tereta na rekama u Srbiji. To je rast od 2,7 odsto u odnosu na isti period 2022. godine.

Šljunak, pesak i kameni agregati su najčešće pretovarena vrsta robe sa učešćem od 29 odsto. Na drugom mestu je ugalj sa 22 odsto a na trećem nafta i naftni derivati sa 13 odsto.

Rude su na četvrtom mestu sa 12 odsto učešća,” kaže Lješević.

Navodi da je u pretovaru uglja evidentiran najveći rast, i to za 87 odsto više nego u prvih šest meseci prošle godine, kao rezultat uvoza ovog energenta. Najveći pad zabeležen je kod žitarica – pretovareno je 77,5 odsto manje u odnosu na isti period 2022. godine.

Lješević ističe da se do kraja 2023. godine očekuju bolji rezultati nego u prošloj, kako zbog ukupnog polugodišnjeg rasta pretovara, tako i zbog povećanja cene žita na međunarodnom tržištu, koje može pozitivno uticati na domaći izvoz.

NAUTIČKA SEZONA

Lješević se osvrnuo i na ovogodišnju nautičku sezonu i rekao da je u međunarodnom putničkom saobraćaju Agencija do 1. jula evidentirala 592 pristajanja i 76.000 iskrcanih i ukrcanih putnika.

U poređenju sa istim periodom u prethodnoj nautičkoj sezoni, bolja popunjenost kruzera rezultirala je sa 27 odsto više putnika.

Na međunarodnom pristaništu u Beogradu ostvarena su 242 pristajanja, u Novom Sadu 161, a u Donjem Milanovcu 113.

U Golupcu je zabeleženo 68 pristajanja, u Smederevu četiri, a prvi kruzer je evidentiran na novootvorenom pristaništu u Sremskoj Mitrovici.

Najviše putnika iskrcalo se u prestonici – 31.660.

MEĐUNARODNA PUTNIČKA PRISTANIŠTA I MARINE

“U prethodnih deset godina ostvarili smo niz investicija u tehničku dokumenaciju, izgradnju i opremanje međunarodnih putničkih pristaništa.

Danas imamo osam pristaništa i to u Beogradu, Novom Sadu, Smederevu, Kostolcu, Golupcu, Donjem Milanovcu, Kladovu i Sremskoj Mitrovici,” naglašava on.

Agencija će 2. septembra otvoriti još jedno međunarodno putničko pristanište na Dunavu, i to u Zemunu, kada će pristati i prvi kruzer na ovoj lokaciji. Putnike sa kruzera DCS Amethyst očekuje tradicionalan doček, nakon kojeg će moći da uživaju u upoznavanju sa prestonicom.

Osim toga, u toku je izgradnja pristaništa u Šapcu i Ramu i planirano je da ove dve lokacije budu spremne za kruzere do početka naredne nautičke sezone.

“Pored razvoja pristaništa, Agencija je posvećena i marinama.

Na našu inicijativu Vlada Srbije proglasila je prva četiri lučka područja marina u Srbiji – u Smederevu, Kladovu, Golupcu i Velikom Gradištu. Marine su važni infrastrukturni objekti putničkog vodnog saobraćaja i objedinjavaju nautičku ponudu zemlje“, objašnjava Srđa Lješević.

“ZAPLOVI SRBIJOM“

Kako bi se nautički potencijali Srbije u potpunosti iskoristili, Agencija je pokrenula razvojni projekat “Zaplovi Srbijom”.

Aktivnosti na projektu započele su u aprilu ove godine, a u njegovoj realizaciji učestvuju kabinet predsednika Republike Srbije, kabinet predsednice Vlade Srbije, ministarstva, među kojima je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Privredna komora Srbije, lokalne samouprave i javna preduzeća.

Lješević objašnjava da je Srbija zemlja izuzetnih nautičkih potencijala, uzimajući u obzir da kroz nju prolaze dve međunarodne reke – Dunav i Sava i jedna međudržavna reka – Tisa, u dužini od 1000 kilometara.

Osim toga, naša zemlja se može pohvaliti razgranatom kanalskom mrežom dužine 680 kilometara.

Sem toga, na obalama reka nalaze se brojne tvrđave, arheološka nalazišta, prirodna bogatstva, a obilazak Srbije sa vode je svojevrsna plovidba kroz različite istorijske epohe.

“Projekat podrazumeva izgradnju nedostajuće nautičke infrastrukture, odnosno marina, međunarodnih putničkih pristaništa kao i pontona za međunarodni, domaći i prekogranični linijski saobraćaj.

Gradiće se pet marina na Dunavu i to u Somboru, Smederevu, Golupcu, Velikom Gradištu i Kladovu.

Podstičemo i lokalne samouprave da predlože svoje razvojne projekte – turističke, ugostiteljske, sportske i rekreativne sadržaje, kako bi se upotpunila ponuda na rekama u Srbiji,” najavljuje on.

Očekivani rezultati projekta su, prema njegovim rečima, povećanje prihoda od vodnog saobraćaja i udela nautičkog turizma u ukupnim prihodima od turizma, povećanje broja domaćih i inostranih turista koji Srbiju obilaze sa reka i podizanje svesti građana i lokalne samouprave o značaju i benefitima od razvoja nautike.

“Projekat “Zaplovi Srbijom” doprineće tome da našu zemlju pozicioniramo na nautičke mape Evrope i sveta,” zaključuje Srđa Lješević.