Danas najveća vrednost dinara ove godine - 117,5580 dinara za jedan evro

Zvanični srednji kurs na današnji dan (19.07.)  je 117,5580 dinar za jedan evro. Ovakav kurs je najavila Narodna banka Srbije u petak, 16.07.2021.

Današnja vrednost dinara je najveća vrednost prema evru u ovoj godini.
Prošle nedelje je Politika upitala NBS u vezi sa kretanjem inflacije u narednom periodu.

Politika – pitanja u vezi s kretanjem inflacije u narednom periodu

Pitanja: Statistika je objavila podatke o mesečnoj inflaciji u junu od 0,3% i međugodišnjoj od 3,3%.To je manje od prethodnog podatka. Zbog situacije u svetu i rasta cena na malo, podaci o inflaciji pomno se prate. Da li se to trend rasta preokrenuo u obrnutom smeru?

Kakva su očekivanja Narodne banke Srbije za naredni period? Da li su uzroci rasta inflacije privremeni ili ne? Povećanje inflacije vodi i povećanju kamata, što, kako kažu ekonomisti, usporava privredni rast. Da li vidite rizik od povećanja kamata?

Odgovor Kabineta guvernera: Međugodišnja inflacija se od aprila kreće oko centralne vrednosti cilja 3 ± 1,5% i u junu je iznosila 3,3%. Na rast inflacije u poređenju s krajem prethodne godine, kao i u slučaju drugih zemalja u okruženju, pre svega je uticao efekat niske baze kod cena naftnih derivata, s obzirom na to da su se u aprilu i maju prošle godine svetske cene nafte našle na veoma niskom nivou, kao posledica pandemije i primene restriktivnih zdravstvenih mera koje su dovele do zatvaranja velikog broja ekonomija u svetu.

S napretkom vakcinacije, popuštanjem mera i oporavkom ključnih sektora privrede i očekivanjima o nastavku globalnog ekonomskog oporavka, snažan rast prethodnih meseci beležile su ne samo svetske cene nafte već i cene primarnih poljoprivrednih proizvoda i cene metala.

Po tom osnovu povećavani su i troškovni pritisci u proizvodnji hrane i industrijskih proizvoda, što se u određenoj meri prenosilo i na potrošačke cene, dok je rast svetskih cena nafte i direktno uticao na potrošačke cene putem cena derivata nafte.

S obzirom na to da se za naredni period i po ocenama međunarodnih finansijskih institucija, i u skladu s kretanjem fjučersa očekuje stabilizacija, a zatim i postepeni pad svetskih cena primarnih proizvoda, procene većine svetskih centralnih banaka, uključujući i Narodnu banku Srbije, jesu da je reč o faktorima koji privremeno utiču na inflaciju.

Pošto će se efekti povećanja svetskih cena primarnih proizvoda iz prethodnih meseci zadržati u obračunu međugodišnje inflacije godinu dana, očekujemo da će se međugodišnja inflacija kretati oko centralne vrednosti cilja zaključno s T1 naredne godine, da bi od T2 usledilo njeno usporavanje, čemu će doprineti iscrpljivanje efekta pomenutog ostvarenog povećanja svetskih cena primarnih proizvoda.

Viša tekuća inflacija ne znači automatski i povećanje referentne kamatne stope. Nosioci monetarne politike gledaju pre svega buduću, a ne aktuelnu inflaciju, a prilikom donošenja odluke o referentnoj kamatnoj stopi imaju u vidu očekivano kretanje širokog spektra faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja koji utiču na projektovanu inflaciju i njeno odstupanje od cilja, kao i to da li je reč o faktorima koji imaju privremen ili trajniji efekat na inflaciju.

U principu, referentna kamatna stopa se menja tek onda kada se proceni da određeni faktori dovode do trajnijeg odstupanja projektovane inflacije od cilja, što sada nije slučaj, ako se ima u vidu naša projekcija, prema kojoj će, da ponovimo, međugodišnja inflacija usporavati od T2 naredne godine s nivoa oko centralne vrednosti cilja, koliko trenutno iznosi.

Izvor: NBS