Da li je korišćenje obnovljivih izvora energije u građevini neizbežna budućnost?

Sve veće zagađenje životne sredine uticalo je na to da se veliki broj država okrene zelenoj ekonomiji koja ima za cilj smanjenje rizika za životnu sredinu i ekološke resurse odnosno stvaranje održivog razvoja bez uništavanja životne sredine.

Jedan od osnovnih sektora zelene ekonomije su upravo zelene zgrade tj izgradnja ekološki prihvatljivih objekata.

Ovakvi objekti pre svega koriste obnovljive izvore energije poput solarne, a dodatno mogu biti izgrađeni od prerađenih odnosno recikliranih materijala.

U Srbiji za sada ne postoji veliki broj zelenih zgrada koji koriste obnovljive izvore energije ali imajući u vidu da osim ekološkog postoji i ekonomski benefit, sasvim sigurno je da će ovakvi kompleksi biti standard u budućnosti.

Zelene zgrade moraju biti uslov kupaca novih stanova

Da li ste znali da čak 40% štetnih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte proizvode različiti građevinski objekti u svim svojim fazama od izgradnje, korišćenja pa sve do rušenja?

Ukoliko žarkonski “stavimo prst na čelo” i razmislimo o tome uvidećemo da zelena gradnja mora postati naša neizbežna budućnost kako bi stvorili održivi razvoj bez uništavanja zelene sredine, a nama i našim potomcima obezbedili zdrav i kvalitetan život.

Napomenuli smo da je u Srbiji broj ovakvih zgrada jako mali, ali postoje objekti koji delimično ispunjavaju određene zelene norme i znatno manje štete životnoj sredini.

Ukoliko ste pronašli takav, predlažemo vam da potražite pomoć oko procene stana za kredit bez naknade i tako dodatno uštedite prilikom cele procedure kupovine stana.

No, da se ne lažemo, nemaju svi finansijskih mogućnosti da “stave prst na čelo”, a najbolji pokazatelj za to je statistički podatak da su najveći uživaoci zelene gradnje upravo ekonomski bogate zemlje.

Ove države imaju mogućnosti da subvencionišu svoje građane za kupovinu zelenih nekretnina i time potpomognu i popularizuju zelenu gradnju.

Još jedan od primera je grad Berlin koji je uveo obavezu postavljanja fotonaponskih ili solarnih termalnih sistema na krovove svih novih zgrada ali i postojećih zgrada ukoliko dolazi do renoviranja krova.

Ova obaveza stupa na snagu od 1. januara 2023. godine, a ima za cilj da prestonica Nemačke do 2050. godine 25% ukupne električne energije troši upravo iz obnovljivih solarnih sistema.

Grad subvencioniše kupovinu baterija za skladištenje energije i to u iznosu od 15 300 evra.

Fotografija od: www.freepik.com

Primeri poznatih svetskih zelenih građevina

Predstavljamo vam 3 nama najzanimljivija primera poznatih svetskih zelenih građevina koje pokazuju da zelena gradnja može biti lepa i korisna, kako po stanovništvo tako i po životnu sredinu.

Bulit (Bullitt) centar u Sijetlu

Bulit centar je jedna od najzelenijih građevina na svetu. Ova komercijalna poslovna zgrada u Sijetlu otvorena je 22. aprila 2013. godine, simbolično na Dan planete Zemlje.

Ako se pitate zašto je jedna od najzelenijih građevina, odgovor leži u tome što u ovoj zgradi energija dolazi iz 100% obnovljivih izvora.

2016. godine zgrada je pomoću solarnih panela proizvela 30% više energije nego što joj je potrebno za sve svoje namene.

Kao rezultat toga postaja je jedna od najvećih zgrada na svetu za neto pozitivnom energijom, odnosno proizvela je 30% više energije nego što je potrošila i to potpuno iz obnovljivih izvora.

Zgrada poseduje sistem za skupljanje i filtriranje kišnice koja se može koristiti i za piće, a svi toaleti poseduju sistem za kompostiranje otpada, jedini na svetu ukoliko posmatramo zgrade sa 6 spratova.

Troškovi izgradnje za ovu šestospratnicu od 4800 kvadratnih metara su iznosili oko 18.5 miliona dolara.

Zelena biblioteka na Tajvanu

Prva Tajvanska zelena biblioteka nalazi se u okrugu Beitou okružena vrelima i bogatim zelenilom.

Ova biblioteka je prva građevina na Tajvanu koja je dobila status “zelene zgrade”.

Izgrađena je pretežno od čelika i drveta, a na velikoj površini krova se nalaze solarni paneli koji mogu generisati do 16kw snage.

Pri izgradnji je korišćena ekološka boja kako bi se smanjila količina štetnih materija koje se ispuštaju u životnu sredinu.

Biblioteka poseduje poseban sistem oluka koji skupljaju kišnicu koja se zatim koristi za zalivanje biljaka i ispiranje toaleta.

Fotografija od: www.pixabay.com

Vertikalna Šuma (Bosco Verticale) u Milanu

Vertikalna Šuma predstavlja par stambenih kula koja se nalaze u Milanu, otvorene 2014. godine.

Viša stambena kula ima visinu od 111 metara, a niža visinu od 76 metara. Fasada ove zgrade je gotovo u potpunosti zelena i prekrivena biljkama.

Na oko 8900 kvadratnih metara terasa nalazi se više od 900 stabala. Ova fasada ne reflektuje sunčeve zrake već ih filtrira stvarajući prijatnu unutrašnju mikroklimu bez štetnih uticaja na životnu sredinu.

Vegetacija takođe štiti unutrašnji prostor od vetra, buke i prašine.

Ovakav dizajn posebno je testiran u aerotunelu kako bi se osiguralo da se drveće neće urušavati pri naletima vetra.

Zgrada poseduje moderne solarne sisteme i sisteme za filtriranje otpadnih voda kako bi se održavao biljni svet u istoj.

2015. godine ovaj objekat je poneo titulu “Najbolje visoke zgrade” na svetu.

Nadamo se da vam se na ovim primerima dopao koncept zelenih zgrada i da će vaš izbor u budućnosti biti upravo zelena gradnja.